Old/New Testament

Susret Jakova i Ezava

33 Jakov je podigao pogled i vidio Ezava kako dolazi s četiri stotine ljudi pa je podijelio djecu Lei, Raheli i dvjema sluškinjama. ² Naprijed je stavio sluškinje i njihovu djecu, za njima Leu i njezinu djecu, a Rahelu i Josipa straga. ³ On sam išao je ispred njih i sedam puta se poklonio do zemlje približavajući se svome bratu.

⁴ Ezav mu potrča ususret i zagrli ga, objesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa su obojica zaplakala. ⁵ Kad je Ezav podigao pogled i ugledao žene i djecu, upita: »Tko su ovi s tobom?«

»To su djeca koju je Bog milostivo dao tvome slugi«, odgovori Jakov.

⁶ Tada su prišle sluškinje sa svojom djecom i poklonili se. ⁷ Za njima je prišla Lea sa svojom djecom i poklonili se. Na kraju su prišli Rahela i Josip, pa su se i oni poklonili.

⁸ Ezav je upitao: »Što namjeravaš s onim stadima na koja sam naišao?«

»Steći tvoju naklonost, gospodaru«, odgovori Jakov.

⁹ No Ezav je rekao: »Ja već imam dovoljno, brate. Zadrži svoje za sebe.«

¹⁰ »Ne, molim te«, rekao je Jakov. »Ako sam stekao tvoju naklonost, primi taj dar od mene. Sad kad si me milostivo primio, vidjeti tvoje lice je kao vidjeti Božje lice. ¹¹ Molim te, prihvati blagoslov koji sam ti donio jer mi je Bog bio naklonjen pa imam svega.« Tako ga je Jakov nagovarao i Ezav je prihvatio dar.

¹² Zatim je Ezav rekao: »Krenimo sad na put. I ja ću s tobom.«

¹³ No Jakov odvrati: »Moj gospodaru, ti znaš da su djeca slabašna, a trebam paziti i na stoku koja doji. Ako stoku samo jedan dan previše tjeramo, sva će uginuti. ¹⁴ Neka moj gospodar ide ispred svog sluge, a ja ću polako, brzinom kojom mogu stoka i djeca, dok ne stignem k svome gospodaru u Seir.«

¹⁵ Ezav je rekao: »Daj da ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi, da pomognu.«

»Ljubazno od tebe, gospodaru, ali ne treba«, odgovori Jakov. »Dosta mi je što imam tvoju naklonost.«

¹⁶ Tako je Ezav istog dana krenuo natrag u Seir. ¹⁷ No Jakov je otišao u Sukot i ondje dao izgraditi kuću i zaklone za stoku. Zato se to mjesto i zove Sukot^[a].

¹⁸ Na kraju puta iz Mezopotamije, Jakov je sretno stigao do grada Šekema u Kanaanu i utaborio se pokraj grada. ¹⁹ Razapeo je svoj šator na zemlji koju je kupio za stotinu srebrnjaka od potomaka Hamora, Šekemovog oca. ²⁰ Ondje je napravio žrtvenik i nazvao ga »Bog Izraelov je Bog«^[b].

Dina i Šekem

34 Dina, kći koju je Lea rodila Jakovu, izašla je da bi posjetila žene onoga kraja. ² Kad ju je vidio Šekem, sin Hivijca Hamora, vladara one zemlje, uzeo ju je k sebi. Spavao je s njom i tako joj nanio sramotu. ³ Dina mu je prirasla srcu i on ju je zavolio pa je nježnim riječima htio zadobiti njezino srce. ⁴ Šekem je rekao svome ocu Hamoru: »Traži mi ovu djevojku za ženu.«

⁵ Kad je Jakov čuo da je Šekem obeščastio njegovu kćer Dinu, sinovi su mu bili na polju kod stoke pa nije ništa poduzimao dok se ne vrate. ⁶ Šekemov otac Hamor došao je razgovarati s Jakovom ⁷ baš kad su se njegovi sinovi vratili s polja. Kad su čuli što se dogodilo, bili su silno ogorčeni i bijesni jer je Šekem učinio ono što je u Izraelu skandalozno i nedopustivo.

⁸ Hamor im je rekao: »Moj se sin Šekem svim srcem zaljubio u vašu kćer. Molim vas, dajte mu je za ženu. ⁹ Postanite nam rođaci—dajte nam svoje kćeri za žene, a vi uzimajte naše. ¹⁰ Živite među nama—zemlja vam je na raspolaganju: možete u njoj živjeti, trgovati i kupovati zemlju.«

¹¹ Šekem je još rekao Dininom ocu i braći: »Molim vas za naklonost i dat ću vam što god tražite. ¹² Odredite koliku god cijenu za nevjestu želite i koliki god dar za sebe. Dat ću vam koliko tražite—samo mi djevojku dajte za ženu.«

¹³ Jakovljevi su sinovi prijetvorno odgovorili Šekemu i njegovom ocu Hamoru jer je obeščastio njihovu sestru Dinu. ¹⁴ Rekli su im: »Ne možemo dati svoju sestru neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila sramota. ¹⁵ Dat ćemo vam svoj pristanak samo uz ovaj uvjet: ako postanete kao mi tako što ćete obrezati sve svoje muškarce. ¹⁶ Tada se možete ženiti našim djevojkama i mi vašim te ćemo živjeti među vama i postati jedan narod. ¹⁷ No, ako nas ne poslušate i ne obrežete se, onda ćemo uzeti svoju sestru i otići.«

¹⁸ Njihov prijedlog svidio se Hamoru i njegovom sinu Šekemu. ¹⁹ Mladić Šekem nije nimalo oklijevao učiniti kako su tražili jer je želio Jakovljevu kćer. Kako je on imao najveći ugled u domu svog oca, ²⁰ s ocem Hamorom otišao je na vrata svoga grada da bi razgovarali sa sugrađanima.

²¹ »Ti su ljudi prijateljski raspoloženi prema nama«, rekli su. »Pustimo ih da žive i trguju u našoj zemlji jer ima dovoljno prostora za njih. Možemo se ženiti njihovim djevojkama i oni našima. ²² No oni će pristati živjeti s nama kao jedan narod samo uz ovaj uvjet: ako se svaki naš muškarac obreže kao što su oni. ²³ Neće li sva njihova stoka i imovina tako postati naša? Dajte da se složimo s njima pa će oni živjeti s nama.« ²⁴ I svi koji su došli na gradska vrata složili su se s Hamorom i Šekemom te su obrezali sve muškarce.

Osveta za Dinu

²⁵ Trećeg su dana nakon obrezanja još bili u bolovima. Tada su dvojica Jakovljevih sinova, Šimun i Levi, Dinina braća, uzeli svoje mačeve, nesmetano ušli u grad i pobili sve muškarce. ²⁶ Ubili su Hamora i njegovog sina Šekema, uzeli Dinu iz Šekemove kuće i otišli. ²⁷ Ostali su Jakovljevi sinovi došli na mjesto pokolja i opljačkali grad zato što su im obeščastili sestru. ²⁸ Uzeli su njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve što su imali u gradu i na polju. ²⁹ Odnijeli su sve njihovo bogatstvo, porobili sve njihove žene i djecu te opljačkali sve što je bilo u kućama.

³⁰ Tada je Jakov rekao Šimunu i Leviju: »Uvalili ste me u nevolju jer ste me učinili omraženim stanovnicima ove zemlje, Kanaancima i Perižanima. Nas je malo pa, ako se udruže protiv nas i napadnu, uništit će i mene i moje ukućane.«

³¹ No oni su rekli: »Zar smo trebali pustiti da s našom sestrom postupaju kao s prostitutkom?«

Jakov se vraća u Betel

35 Bog je rekao Jakovu: »Idi u Betel i ondje se nastani. Napravi žrtvenik meni, Bogu koji ti se pokazao dok si bježao od svog brata Ezava.«

² Jakov je rekao svojim ukućanima i svima koji su bili s njim: »Odbacite tuđe bogove koje imate sa sobom, očistite se i presvucite.^{[c] 3} Zatim ćemo krenuti u Betel, gdje ću napraviti žrtvenik Bogu koji mi je pomogao kad sam bio u nevolji i koji je bio sa mnom kamo god sam išao.«

⁴ Tako su predali Jakovu sve tuđe bogove koje su imali i naušnice koje su nosili na svojim ušima, a Jakov ih je zakopao pod jednim hrastom kod Šekema. ⁵ Dok su putovali, strah od Boga obuzeo je stanovnike okolnih gradova pa ih nitko nije progonio. ⁶ Jakov i sav narod, koji je bio s njim, stigli su u Luz (to jest Betel) u Kanaanu. ⁷ Ondje je sagradio žrtvenik, i to je mjesto nazvao El Betel^[d] jer mu se ondje Bog pokazao dok je bježao od brata.

⁸ Tada je umrla Rebekina dojilja Debora pa su je sahranili blizu Betela, pod hrastom koji su nazvali Hrast plača.

Jakov dobiva novo ime

⁹ Nakon što se Jakov vratio iz Mezopotamije, Bog mu se ponovo pokazao i blagoslovio ga. ¹⁰ Bog mu je već bio rekao: »Tvoje je ime Jakov, ali se više nećeš tako zvati, nego će ti ime biti Izrael.« Stoga mu je Bog dao ime Izrael.

¹¹ Bog mu je još rekao: »Ja sam Bog Svemoćni^[e]. Imaj mnogo djece, da vas bude sve više, jer od tebe će nastati narod. Zapravo, puno naroda i kraljeva doći će od tebe. ¹² Zemlju koju sam dao Abrahamu i Izaku, dajem i tebi, a dat ću je i tvome potomstvu.« ¹³ Zatim je Bog otišao od njega, s mjesta gdje su pričali.

¹⁴ Jakov je uspravio jedan kamen kao stup na mjestu na kojem je Bog razgovarao s njim pa na njega izlio vino i ulje kao žrtvu Bogu. ¹⁵ Mjesto na kojem je Bog razgovarao s njim nazvao je Betel^[f].

Rahela umire pri porođaju

¹⁶ Zatim su Jakov i njegovi ljudi krenuli iz Betela prema Efrati. Dok su još bili na putu, Rahela je počela rađati, a porod je bio težak. ¹⁷ Usred teškog poroda, babica joj je rekla: »Ne boj se, imat ćeš još jednog sina.« ¹⁸ Rahela je umirala i na izdisaju dala sinu ime Ben Oni^[g], ali mu je otac dao ime Benjamin^[h]. ¹⁹ Tako je Rahela umrla pa su je sahranili na putu za Efratu (to jest Betlehem). ²⁰ Jakov je postavio kameni stup da označava Rahelin grob i taj stup i danas stoji ondje. ²¹ Zatim je Izrael nastavio put i razapeo svoj šator s druge strane kule Eder.

²² Dok je Izrael boravio u tom kraju, Ruben je spavao s Bilhom, ženom ropkinjom^[i] svog oca, a Izrael je doznao za to.

Jakovljevi sinovi

(1 Ljet 2,1-2)

Jakov je imao dvanaest sinova.

Jakovljevi su to sinovi rođeni u Mezopotamiji.

Izakova smrt

²⁷ Jakov se vratio svome ocu Izaku u Mamru kod Kirjat Arbe (to jest Hebrona). Ondje su kao stranci živjeli i Abraham i Izak. ²⁸ Izak je živio 180 godina. ²⁹ Umro je u dubokoj i sretnoj starosti. Sahranili su ga njegovi sinovi Ezav i Jakov.

Isus šalje apostole

(Mk 3,13-19; 6,7-13; Lk 6,12-16; 9,1-6)

10 Isus je pozvao svojih dvanaestoricu učenika i dao im vlast da istjeruju zle duhove i da liječe svaku slabost i svaku bolest. ² Ovo su imena dvanaestorice apostola:

Šimun—zvani Petar—i njegov brat Andrija; Jakov—Zebedejev sin i njegov brat Ivan; Filip i Bartolomej; ³ Toma i Matej—poreznik; Jakov—Alfejev sin—i Tadej; ⁴ Šimun Zelot i Juda Iskariotski, koji je izdao Isusa.

⁵ Isus je poslao ovu dvanaestoricu i naredio im: »Nemojte ići k nežidovima i nemojte ulaziti ni u jedan grad u Samariji! ⁶ Radije idite k izgubljenim ovcama izraelskoga naroda. ⁷ Idite i propovijedajte, govoreći: ‘Kraljevstvo nebesko je blizu!’ ⁸ Liječite bolesne, uskrisujte mrtve, ozdravljajte gubave i izgonite zle duhove! Besplatno ste primili, stoga besplatno i dajte! ⁹ Nemojte nositi u pojasevima ni zlata, ni srebra, ni bakra! ¹⁰ Nemojte nositi ni putne torbe, ni dodatne odjeće, ni obuće, ni štapa! Jer, radnik zaslužuje svoju hranu.

¹¹ Kad uđete u grad ili selo, pronađite u njemu nekoga dostojnog pa ostanite kod njega sve dok ne pođete dalje! ¹² Kad ulazite u takav dom, zaželite mu mir! ¹³ Ako je dom dostojan, neka vaš mir ostane u njemu, a ako nije dostojan, neka vam se vaš mir vrati. ¹⁴ Ako vas tko ne bude primio ili slušao što govorite, napustite tu kuću ili grad i otresite prašinu sa svojih stopala^[a]. ¹⁵ Istinu vam kažem: na dan Suda tom će gradu biti gore nego Sodomi i Gomori.«

Isus upozorava na nevolje

(Mk 13,9-13; Lk 21,12-17)

¹⁶ »Budite svjesni da vas šaljem kao ovce među vukove. Stoga, budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! ¹⁷ Čuvajte se ljudi, jer će vas predavati na sud i šibati vas u svojim sinagogama. ¹⁸ Dovodit će vas pred vladare i kraljeve jer ste moji sljedbenici. To će biti prilika da o meni svjedočite njima i nežidovima. ¹⁹ Kad vas budu uhićivali, ne brinite se što i kako ćete govoriti, jer će vam toga trena biti dano što da kažete. ²⁰ Stoga, nećete govoriti vi, nego će Duh vašeg Oca govoriti kroz vas.