Old/New Testament

Potop

7 BOG reče Noi: »Uđite u arku, ti i sva tvoja obitelj, jer sam vidio da si jedino ti preda mnom pravedan u ovome naraštaju. ² Uzmi sa sobom sedam parova, mužjaka i ženku, od svake čiste životinje. Zatim jedan par, mužjaka i ženku, od svake nečiste životinje. ³ I sedam parova, mužjaka i ženku, od svake ptice. Tako će se očuvati njihova vrsta na zemlji. ⁴ Jer, za sedam ću dana pustiti da neprestano, tijekom četrdeset dana i četrdeset noći, pada kiša. Svako ću živo stvorenje, koje sam stvorio, ukloniti s lica zemlje.«

⁵ I Noa je učinio sve što mu je zapovjedio BOG.

⁶ Noa je imao šesto godina kad su vode preplavile zemlju. ⁷ Ušao je u arku sa svojom ženom, sinovima i njihovim ženama, da pobjegnu od poplavnih voda. ⁸ Od čistih i nečistih životinja, od ptica i od svega što gmiže po tlu, ⁹ dvoje po dvoje, mužjak i ženka, ušli su u arku s Noom—kao što mu je zapovjedio Bog. ¹⁰ Sedam dana nakon toga, vode su počele poplavljati zemlju.

¹¹ Šestote godine Noinog života, sedamnaestog dana drugog mjeseca, šiknuli su svi izvori iz dubina i otvorile se brane na nebu. ¹² Kiša je padala na zemlju tijekom četrdeset dana i četrdeset noći.

¹³ Tog su istog dana u arku ušli Noa, njegova žena, njegovi sinovi Šem, Ham i Jafet, i njihove tri žene. ¹⁴ S njima su ušle i sve vrste divljih životinja, sve vrste pitomih životinja, sve vrste što gmižu po tlu i sve vrste ptica. ¹⁵ Dvoje po dvoje od svih živih bića ušlo je s Noom u arku. ¹⁶ Ušli su mužjak i ženka od svih živih bića, kao što mu je zapovjedio Bog.

Tada je BOG za njim zatvorio vrata.

¹⁷ Četrdeset dana podizale su se vode na zemlji. Kako su vode rasle, tako su ponijele arku i podigle je visoko iznad zemlje. ¹⁸ Vode su rasle i podigle se visoko nad zemljom, a arka je plutala na površini vode. ¹⁹ Toliko su se silno vode podigle nad zemljom da su prekrile sve najviše planine pod nebom. ²⁰ Narasle su sedam i pol metara^[a] iznad potopljenih planina. ²¹ Umrla su sva živa bića: ptice, pitome životinje, divlje životinje, sve što gmiže po tlu i sav ljudski rod. ²² Na kopnu je poginulo sve što je imalo dah života u nosnicama. ²³ Bog je uništio svako živo biće na zemlji: ljude, životinje, stvorenja što gmižu po tlu i ptice. Bili su izbrisani s lica zemlje. Ostao je samo Noa i oni koji su bili s njim u arci.

²⁴ Zemlja je bila poplavljena stotinu i pedeset dana.

Prestanak potopa

8 Bog nije zaboravio Nou niti sve divlje i pitome životinje koje su s njim bile u arci. Učinio je da puše vjetar nad zemljom, a vode su se povlačile. ² Zatvorili su se izvori iz dubina i nebeske brane te se zaustavila kiša. ³ Vode su postupno odlazile sa zemlje. Nakon stotinu i pedeset dana toliko su se spustile ⁴ da se sedamnaestog dana sedmoga mjeseca arka zaustavila na gorju Ararat. ⁵ Vode su nastavile opadati do desetog mjeseca, a prvog dana desetog mjeseca pokazali su se vrhovi planina.

⁶ Nakon četrdeset dana, Noa otvori prozor, koji je napravio na arci, ⁷ i pusti gavrana. Gavran je odlijetao i vraćao se dok se vode nisu isušile sa zemlje. ⁸ Zatim je Noa pustio golubicu, da vidi jesu li se vode povukle s površine zemlje. ⁹ No ona nije našla mjesto na koje bi se spustila, jer je voda i dalje prekrivala svu površinu, pa se vratila. On ispruži ruku, prihvati je i unese u arku. ¹⁰ Pričekao je još sedam dana pa je ponovo pustio golubicu iz arke. ¹¹ Uvečer se vratila i u kljunu donijela mladi list masline! Tako je Noa znao da su se vode povukle sa zemlje. ¹² Zatim je pričekao još sedam dana pa je ponovo pustio golubicu, ali mu se više nije vratila.

¹³ Šesto i prve godine Noinog života, prvog dana prvoga mjeseca, poplavne su vode nestale sa zemlje. Noa je skinuo pokrov s arke, pogledao i vidio da se suši površina. ¹⁴ Do dvadeset i sedmog dana drugog mjeseca zemlja je bila posve suha.

¹⁵ Tada je Bog rekao Noi: ¹⁶ »Izađite iz arke—ti, tvoja žena, sinovi i njihove žene. ¹⁷ Izvedi sa sobom i sve vrste živih stvorenja: ptice, životinje i sve što gmiže po tlu. Neka se pare i razmnože tako da ponovo ispune zemlju.«

¹⁸ I Noa je izašao zajedno sa ženom, sinovima i njihovim ženama. ¹⁹ Sve životinje, sve što gmiže i sve ptice, prema svojim vrstama—sve što se kreće na zemlji—izašlo je iz arke.

Božje obećanje

²⁰ Zatim je Noa sagradio BOGU žrtvenik^[b] pa uzeo od svih čistih životinja i svih čistih ptica te ih prinio kao žrtve paljenice^[c] na žrtveniku.

²¹ BOG je omirisao taj ugodan miris i rekao u sebi: »Nikad više neću prokleti zemlju zbog čovjeka iako su mu misli zle već od mladosti. Nikad više neću uništiti sva živa bića kao što sam učinio.

Novi početak

9 Bog je tada blagoslovio Nou i njegove sinove. Rekao im je: »Imajte puno djece da vas bude sve više. Ispunite zemlju ljudima. ² Bojat će vas se sve životinje na zemlji i sve ptice na nebu, sva stvorenja što gmižu po tlu i sve ribe u moru. Vama ih predajem. ³ Sve što se kreće i živi, neka vam bude hranom. Nekoć sam vam dao zeleno bilje za hranu, a sad vam dajem sve.

⁴ Samo nemojte jesti meso u kojem je još krv jer to znači da je život u njemu. ⁵ Za vašu krv, vaše živote, tražit ću da se položi račun. Tražit ću to od svake životinje koja ubije čovjeka i od svakog čovjeka koji ubije drugog čovjeka. Ako tko uzme život drugoj osobi, tražit ću njegov život.

⁷ Imajte puno djece, da vas bude sve više. Namnožite se da zemlja bude puna ljudi.«

⁸ Zatim je Bog rekao Noi i njegovim sinovima: ⁹ »A ja sad sklapam svoj savez s vama i s vašim potomstvom, ¹⁰ i sa svakim živim bićem koje je s vama—pticama, svim pitomim i divljim životinjama, sa svime što je s vama izašlo iz arke—sa svakim stvorom što će živjeti na zemlji. ¹¹ Sklapam svoj savez s vama: Nikad više poplavne vode neće smaknuti sva živa bića. Nikad više potop neće uništiti zemlju.«

¹² Bog je rekao: »Ovo je znak saveza koji sklapam s vama i sa svakim živim bićem koje je s vama, za sve buduće naraštaje. ¹³ Duga^[d] koju sam stavio u oblake bit će znak saveza između mene i zemlje. ¹⁴ Kad god pošaljem oblake nad zemlju i na njima se bude vidjela duga, ¹⁵ sjetit ću se svog saveza s vama i sa svakim živim bićem. I nikad više neće biti potopa koji bi uništio sva živa stvorenja. ¹⁶ Kad se u oblaku pojavi duga, vidjet ću je i sjetiti se vječnog saveza između Boga i svakog živoga bića na zemlji.«

¹⁷ I Bog je rekao Noi: »To je znak saveza koji sam sklopio između sebe i svih živih stvorenja na zemlji.«

Noa i njegovi sinovi

¹⁸ Iz arke su izašli Noini sinovi Šem, Ham i Jafet. Ham je bio Kanaanov otac. ¹⁹ Njih su trojica bili Noini sinovi i njihovi su potomci napučili cijelu zemlju.

²⁰ Noa je počeo obrađivati zemlju pa je posadio vinograd. ²¹ Jednom je prilikom pio vino i opio se te zaspao gol u svome šatoru. ²² Ham, Kanaanov otac, vidio je svog oca golog, i to je rekao braći koja su bila vani. ²³ Tada su Šem i Jafet uzeli ogrtač, raširili ga do svojih ramena i, hodajući unatrag, pokrili svoga gologa oca. Okrenuli su lice na drugu stranu da ga ne bi gledali obnaženoga.

²⁴ Kad se Noa otrijeznio od vina i saznao što mu je učinio najmlađi sin, ²⁵ rekao je:

²⁶ I još je rekao:

²⁸ Nakon potopa Noa je živio još 350 godina. ²⁹ Tako je on živio ukupno 950 godina i umro.

Ivan Krstitelj

(Mk 1,1-8; Lk 3,1-9.15-17; Iv 1,19-28)

3 U ono vrijeme pojavio se Ivan Krstitelj i počeo propovijedati u judejskoj pustinji. ² Govorio je: »Pokajte se jer je Kraljevstvo nebesko blizu!« ³ Upravo je o Ivanu govorio prorok Izaija:

⁴ Ivan je imao odjeću od devine dlake i kožni pojas oko bokova. Hranio se skakavcima i divljim medom. ⁵ U to su ga vrijeme dolazili slušati ljudi iz Jeruzalema, iz cijele Judeje i s cijeloga područja oko rijeke Jordan. ⁶ Priznavali su svoje grijehe, a Ivan ih je krstio uranjajući ih u rijeku Jordan.

⁷ Kad je Ivan vidio mnoge farizeje^[b] i saduceje^[c] kako dolaze k njemu da ih krsti, rekao im je: »Zmijski porodi! Tko li vas je upozorio da bježite od Božje srdžbe koja dolazi? ⁸ Pokažite svojim životom da ste se zaista obratili. Činite ono što dokazuje da ste se promijenili i nemojte se pouzdavati u to što je Abraham vaš otac. ⁹ Jer, kažem vam, Bog može od ovoga kamenja stvoriti Abrahamovu djecu. ¹⁰ Sjekira je već položena na korijen stabla, a svako stablo, koje ne daje dobar plod, bit će posječeno i bačeno u vatru.^{[d] 11} Ja vas krstim vodom u znak obraćenja, ali onaj koji dolazi nakon mene veći je od mene. Ja mu nisam dostojan ni obuću skinuti. On će vas krstiti Svetim Duhom i vatrom. ¹² Doći će spreman pročistiti zrnje od pljeve^[e]. Pšenicu će sakupiti i spremiti u svoju žitnicu, a pljevu će spaliti u vatri koja se ne može ugasiti.«

Isusovo krštenje

(Mk 1,9-11; Lk 3,21-22)

¹³ Tada je Isus došao iz Galileje na rijeku Jordan k Ivanu da ga krsti. ¹⁴ Ivan ga je pokušavao odgovoriti pa mu je rekao: »Ti bi trebao mene krstiti, a dolaziš k meni!«

¹⁵ No Isus mu je odgovorio: »Pusti, primjereno je da učinimo sve što Bog želi.« Tada ga je Ivan pristao krstiti.

¹⁶ Isus je bio kršten i, čim je izašao iz vode, otvorilo se nebo i vidio je Duha Božjega kako silazi u liku goluba i spušta se na njega. ¹⁷ A glas s neba je rekao: »Ovo je moj voljeni sin. S njim sam potpuno zadovoljan!«