Old/New Testament

Sarina smrt

23 Sara je živjela 127 godina. ² Umrla je u gradu Kirjat Arbi, to jest Hebronu, u zemlji Kanaan. Abraham je bio pokraj Sare, žalovao je i plakao za njom. ³ Kad je prestao žalovati, otišao je Hetitima i rekao: ⁴ »Ja sam među vama stranac i doseljenik, bez svog zemljišta. Prodajte mi ovdje mjesto za pokop, da mogu sahraniti svoju pokojnu suprugu.«

⁵ Hetiti mu odgovore: ⁶ »Čuj nas, gospodine. Božji si princ među nama. Sahrani svoju pokojnu suprugu u našoj najboljoj grobnici. Nitko od nas neće ti uskratiti grobnicu da u njoj sahraniš pokojnu suprugu.«

⁷ Nato je Abraham ustao i poklonio se narodu te zemlje, Hetitima. ⁸ Zatim je rekao: »Ako se slažete da ovdje sahranim svoju pokojnu suprugu, onda me saslušajte. Zauzmite se za mene kod Efrona, Soharovog sina, ⁹ da mi proda svoju spilju Makpelu, koja se nalazi na kraju njegovog polja. Neka mi je proda po punoj cijeni, pred vama kao svjedocima, da posjedujem mjesto za sahranu.«

¹⁰ Efron je sjedio s ostalim Hetitima, koji su se okupili kod gradskih vrata^[a], pa je pred svima odgovorio Abrahamu: ¹¹ »Ne, gospodine. Čuj me: Nudim ti i polje zajedno sa spiljom koja je na njemu—nudim ti to u prisutnosti svojih sunarodnjaka. Uzmi ga i sahrani pokojnu suprugu.«

¹² Abraham se ponovo poklonio narodu te zemlje ¹³ pa rekao Efronu pred njima: »Molim te, slušaj me. Platit ću ti polje koliko vrijedi. Prihvati moju ponudu, da mogu ondje sahraniti svoju pokojnu suprugu.«

¹⁴ A Efron odgovori Abrahamu: ¹⁵ »Čuj me, gospodine. Ta zemlja vrijedi četiristo srebrnjaka^[b]. Što je to za ljude poput tebe i mene? Kupi je i sahrani pokojnu suprugu.«

¹⁶ Abraham se složio s Efronom pa mu izvagao srebro spomenuto pred Hetitima: četiristo srebrnjaka, onako kako ih važu trgovci.

¹⁷ Tako je Efronovo polje u Makpeli blizu Mamre—i polje i spilja i sve drveće na njemu—prešlo ¹⁸ u Abrahamovo vlasništvo u prisutnosti svih Hetita koji su došli na gradska vrata. ¹⁹ Nakon toga je Abraham sahranio svoju ženu Saru u spilji na polju Makpeli blizu Mamre, to jest Hebrona, u Kanaanu.

²⁰ Tako su to polje i spilja, koja je na njemu, prešli od Hetita u Abrahamovo vlasništvo, kao mjesto za sahranu.

Izak i Rebeka

24 Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio.

² Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra^{[c] 3} i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim. ⁴ Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.«

⁵ »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?«

⁶ »Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham. ⁷ »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina. ⁸ Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!«

⁹ Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se. ¹⁰ Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju^[d], u Nahorov grad. ¹¹ Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode.

¹² Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru. ¹³ Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu. ¹⁴ Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’—neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.«

¹⁵ I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora. ¹⁶ Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica—još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore. ¹⁷ Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.«

¹⁸ »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti. ¹⁹ Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«. ²⁰ I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve.

²¹ Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim. ²² Kad su se deve napojile, dao joj je mali^[e] nosni prsten od zlata i dvije poveće^[f] zlatne narukvice. ²³ Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?«

²⁴ Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«, ²⁵ pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.«

²⁶ Sluga se tada poklonio, štujući BOGA, ²⁷ i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.« ²⁸ Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome.

²⁹ Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru ³⁰ jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora. ³¹ I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.«

³² Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge. ³³ Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.«

A Laban je rekao: »Reci.«

³⁴ On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga. ³⁵ BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca, ³⁶ a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima. ³⁷ Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim, ³⁸ nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’ ³⁹ Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’ ⁴⁰ Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca. ⁴¹ Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’

⁴² Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan. ⁴³ Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«, ⁴⁴ meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve«—neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’ ⁴⁵ I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’ ⁴⁶ Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve. ⁴⁷ Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke ⁴⁸ i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina. ⁴⁹ A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.«

⁵⁰ »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome. ⁵¹ Evo Rebeke pred tobom—uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.«

⁵² Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje. ⁵³ Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove. ⁵⁴ Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

⁵⁵ Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.«

⁵⁶ No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

⁵⁷ Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.« ⁵⁸ Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?«

Ona odgovori: »Želim.«

⁵⁹ Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima. ⁶⁰ Nad Rebekom su izgovorili blagoslov:

⁶¹ Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem.

⁶² Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana. ⁶³ Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao^[h], podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju.

⁶⁴ I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve ⁶⁵ i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?«

»To je moj gospodar«, odgovori sluga.

Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se.

⁶⁶ Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio. ⁶⁷ Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.

Opasnost kritiziranja

(Lk 6,37-38.41-42)

7 »Nemojte suditi druge, da vas ne bi sudio Bog. ² Jer, bit ćete suđeni isto kako i vi sudite druge. Mjerit će vam se onako kako vi mjerite drugima. ³ Zašto vidiš trun u oku svoga brata, a ne vidiš gredu u vlastitom oku? ⁴ Kako možeš reći svome bratu: ‘Daj da ti izvadim trun iz oka’, kad je u tvom oku greda? ⁵ Licemjeru, prvo izvadi gredu iz svoga oka pa ćeš tada jasno vidjeti kako izvaditi trun iz bratovog oka.

⁶ Nemojte davati psima ono što je sveto, da se ne okrenu protiv vas i da vas ne rastrgaju. Nemojte bacati bisere pred svinje, da ih ne pogaze.«

Snaga molitve

(Lk 11,9-13)

⁷ »Molite i dobit ćete; tražite i naći ćete; kucajte i otvorit će vam se! ⁸ Jer, svatko tko moli—prima; tko traži—nalazi, a onomu koji kuca—otvara se.

⁹ Tko bi od vas svome sinu, kad bi ga zamolio kruha, dao kamen? ¹⁰ Ili, kad bi ga zamolio ribu, dao zmiju? ¹¹ Dakle, ako vi, iako ste zli, znate svojoj djeci davati dobre darove, još će više vaš Otac nebeski dati dobra onima koji ga mole.«

Zlatno pravilo

¹² »Sve što želite da drugi čine vama, činite i vi njima. To je smisao Mojsijevog zakona i učenja proroka.«

Uska vrata

(Lk 13,24)

¹³ »Uđite na uska vrata, jer široka vrata i prostran put vode u propast. Mnogo ljudi ide tim putem. ¹⁴ No uska vrata i tijesan put vode u život, a malo ih je koji ga pronalaze!«

Budite oprezni!

(Lk 6,43-44; 13,25-27)

¹⁵ »Čuvajte se lažnih proroka! Prići će vam prerušeni u ovčice, a iznutra su grabežljivi vukovi. ¹⁶ Prepoznat ćete ih po onome što čine jer ne bere se grožđe s trnja niti smokve s bodljikavoga korova. ¹⁷ Isto tako, svako dobro stablo daje dobre plodove, a loše stablo loše. ¹⁸ Dobro stablo ne može dati loše plodove niti može loše stablo dati dobre plodove. ¹⁹ Svako stablo, koje ne daje dobre plodove, siječe se i baca u vatru. ²⁰ Dakle, prepoznat ćete ih po njihovim djelima.

²¹ Neće svaki onaj tko me bude zvao ‘Gospodine, Gospodine’ ući u Kraljevstvo nebesko, nego samo oni koji budu radili ono što želi moj Otac koji je na nebu. ²² Mnogi će mi reći u posljednji dan: ‘Gospodine, Gospodine, nismo li proricali pomoću tvog imena? Nismo li, pomoću tvog imena, izgonili zle duhove i činili brojna čuda?’ ²³ Tada ću im otvoreno reći: ‘Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od mene, zlotvori!’«

Dvije vrste graditelja

(Lk 6,47-49)

²⁴ »Stoga, svatko tko čuje ove moje riječi i izvršava ih, poput mudrog je čovjeka koji je sagradio svoju kuću na stijeni. ²⁵ Pala je kiša, naišle su bujice, zapuhali vjetrovi i udarili u kuću, ali ona se nije srušila jer je bila sagrađena na stijeni. ²⁶ No svatko tko čuje ove moje riječi, a ne izvršava ih, ponaša se poput ludog čovjeka koji je sagradio svoju kuću na pijesku. ²⁷ Pala je kiša, naišle su bujice, zapuhali su vjetrovi i udarili u kuću, a ona se srušila uz jak tresak.«

²⁸ Kad je Isus završio svoj govor, mnoštvo je bilo zadivljeno njegovim učenjem ²⁹ jer ih je poučavao kao onaj tko ima vlast, a ne kao učitelji Zakona^[a].