Old/New Testament

Jakov s obitelji odlazi u Egipat

46 Tako je Izrael krenuo na put sa svime što je imao. Kad je stigao do Beer Šebe, prinio je žrtvu Bogu svog oca Izaka. ² Bog je noću progovorio Izraelu u viđenjima i pozvao ga: »Jakove! Jakove!«

»Evo me, slušam!« odgovori Jakov.

³ »Ja sam Bog—Bog tvog oca«, rekao je. »Ne boj se otići u Egipat jer ću ondje od tebe načiniti velik narod. ⁴ Ja ću ići s tobom u Egipat i ponovo ću te iz njega vratiti. Umrijet ćeš u Egiptu, a Josip će ti svojom rukom sklopiti oči.«

⁵ Zatim je Jakov otišao iz Beer Šebe. Njegovi^[a] su ga sinovi, zajedno sa ženama mu i djecom, vozili na kolima koja im je faraon poslao za prijevoz. ⁶ Sa sobom su poveli stoku i ponijeli imovinu koju su stekli u Kanaanu. Tako su Jakov i čitavo njegovo potomstvo krenuli u Egipat. ⁷ Jakov je poveo sve svoje sinove i unuke, kćeri i unučice—sve je svoje potomstvo doveo sa sobom u Egipat.

Jakovljeva obitelj

⁸ Ovo su imena Izraelaca—Jakova i njegovih potomaka—koji su otišli u Egipat:

¹⁵ Sinovi su to koje je Lea rodila Jakovu u Mezopotamiji, a rodila mu je i kćer Dinu. Ukupno je njegovih potomaka bilo trideset i troje.

¹⁸ Djeca su to koju je Jakovu rodila Zilpa, sluškinja koju je Laban dao svojoj kćeri Lei. Ukupno ih je bilo šesnaestero.

²² Rahelini su to sinovi koji su se rodili Jakovu. Ukupno ih je bilo četrnaestorica.

²⁵ Sinovi su to koje je Jakovu rodila Bilha, sluškinja koju je Laban dao svojoj kćeri Raheli. Ukupno ih je bilo sedmorica.

²⁶ Ukupno ljudi koji su s Jakovom otišli u Egipat—njegovih vlastitih potomaka, što ne uključuje snahe—bilo je šezdeset i šest. ²⁷ S dvojicom Josipovih sinova, koja su se rodila u Egiptu, bilo je ukupno sedamdeset^[d] članova Jakovljeve obitelji koji su otišli u Egipat.

Jakov i obitelj stižu u Egipat

²⁸ Jakov je poslao Judu naprijed k Josipu da ga obavijesti da stižu u Gošen. Kad su stigli u kraj Gošen, ²⁹ Josip je zapovjedio da mu upregnu kola pa otišao u Gošen susresti svog oca Izraela. Čim se pojavio pred ocem, bacio mu se u zagrljaj i dugo plakao u njegovom zagrljaju. ³⁰ Izrael je rekao Josipu: »Sad mogu umrijeti jer sam te vidio i uvjerio se da si još živ.«

³¹ Tada je Josip rekao braći i očevoj obitelji: »Idem razgovarati s faraonom. Reći ću mu: ‘Došla su mi braća i svi ukućani mog oca koji su živjeli u Kanaanu. ³² Oni su pastiri i uzgajaju stoku. Doveli su sa sobom stada sitne i krupne stoke i sve što imaju.’ ³³ Kad vas faraon pozove i upita čime se bavite, ³⁴ vi recite: ‘Tvoje sluge uzgajaju stoku od svoje mladosti, kao što su to činili i naši preci.’ Tako ćete se moći nastaniti u kraju Gošen jer su Egipćanima pastiri odvratni.«^[e]

Jakov i obitelj nastanjuju se u Egiptu

47 Josip je otišao i rekao faraonu: »Moj otac i braća stigli su iz Kanaana sa stadima sitne i krupne stoke i svime što imaju. Sad su u kraju Gošen.« ² Zatim je poveo petoricu svoje braće i doveo ih pred faraona. ³ Faraon je upitao njegovu braću: »Čime se bavite?«

»Tvoje sluge su pastiri«, odgovore mu, »kao što su to bili i naši preci.«

⁴ Nastavili su: »Došli smo neko vrijeme živjeti ovdje kao stranci jer je u Kanaanu strašna glad i nema paše za stada tvojih slugu. Zato, molimo te, dopusti svojim slugama da se nastane u kraju Gošen.«

⁵ Faraon je rekao Josipu: »Budući da su ti došli otac i braća, ⁶ Egipat ti je na raspolaganju. Nastani svog oca i braću u najboljem kraju zemlje. Neka žive u kraju Gošen. A ako znaš da među njima ima sposobnih, postavi ih za nadglednike moje stoke.«

⁷ Zatim je Josip uveo svog oca Jakova i doveo ga pred faraona. Jakov je blagoslovio faraona, ⁸ a faraon ga upita: »Koliko imaš godina?«

⁹ Jakov mu odgovori: »Putujem zemljom 130 godina. Mojih je godina malo i bile su teške. Još nisu dostigle godine života mojih predaka.« ¹⁰ Jakov opet blagoslovi faraona i ode.

¹¹ Tako je Josip nastanio svog oca i braću u Egiptu. Dao im je posjede u najboljem dijelu zemlje, u kraju gdje je bio grad Ramses, kao što je faraon zapovjedio. ¹² Josip je opskrbio hranom svog oca, braću i sve očeve ukućane, prema broju uzdržavanih članova.

Josipova uprava tijekom gladi

¹³ Glad je bila vrlo teška i nigdje u zemlji nije bilo hrane. I Egipat i Kanaan bili su iscrpljeni. ¹⁴ Josip je sakupio sav novac od Egipćana i Kanaanaca dok su kupovali žito pa ga donio u faraonov dvor. ¹⁵ Kad je u Egiptu i Kanaanu nestalo novca, svi su Egipćani došli Josipu i rekli: »Daj nam hrane ili ćeš na svoje oči gledati kako umiremo. Novca više nemamo.«

¹⁶ »Onda dotjerajte svoju stoku«, rekao je Josip. »Ako nemate novca, dat ću vam hranu u zamjenu za stoku.« ¹⁷ Tako su Josipu dotjerivali svoju stoku, a on im je davao hranu u zamjenu za konje, magarce i stada sitne i krupne stoke. Te ih je godine prehranio hranom koju je zamijenio za svu njihovu stoku.

¹⁸ Nakon što je prošla godina, ponovo su došli sljedeće godine i rekli mu: »Gospodaru, ne možemo sakriti od tebe da smo potrošili sav novac, a i naša je stoka sad tvoja. Više ništa nije ostalo za vas, gospodaru, osim nas samih i naše zemlje. ¹⁹ Trebamo li propasti na tvoje oči, i mi i naša zemlja? Kupi nas i našu zemlju u zamjenu za hranu pa ćemo zajedno sa svojom zemljom postati faraonovi robovi. Daj nam sjemena da preživimo, da ne bismo umrli i da zemlja ne bude opustošena.«

²⁰ Tako je Josip kupio svu obradivu egipatsku zemlju za faraona. Svi su Egipćani prodali svoja polja jer ih je pritisnula strašna glad. Zemlja je postala faraonova, ²¹ a narod s kraja na kraj Egipta postao je njegovo roblje. ²² Nije kupio jedino zemlju koja je pripadala svećenicima jer su oni dobivali redovan prihod od faraona i od njega živjeli. Zato nisu prodavali svoju zemlju.

²³ Josip je rekao narodu: »Budući da sam danas za faraona kupio vas i vašu zemlju, evo vam sjeme, pa zasijte polja. ²⁴ Ali, kad budete ubirali žetvu, jednu petinu morate dati faraonu, a četiri petine neka ostanu vama, kao sjeme za polja i kao hrana za vas, vaše ukućane i djecu.«

²⁵ Oni su rekli: »Gospodaru, spasio si nam život. Budući da si nam iskazao naklonost, bit ćemo faraonovi robovi.«

²⁶ Tako je Josip donio uredbu o zemlji u Egiptu, koja i danas vrijedi, da se petina žetve daje faraonu. Jedino zemlja svećenika nije pripala faraonu.

Jakovljeva posljednja želja

²⁷ Izraelci su se nastanili u Egiptu, u kraju Gošen. Ondje su stekli svoje posjede. Dobivali su mnogo djece i postali brojni.

²⁸ Jakov je živio u Egiptu sedamnaest godina pa je tako doživio stotinu četrdeset sedam godina. ²⁹ Kad se primaklo vrijeme njegove smrti, pozvao je svog sina Josipa i rekao mu: »Ako sam stekao tvoju naklonost, stavi ruku među moja bedra^[f] i obećaj da ćeš mi biti odan i vjeran: nemoj me sahraniti u Egiptu. ³⁰ Kad umrem i pridružim se svojim očevima, iznesi me iz Egipta i sahrani me u njihovoj grobnici.«

»Učinit ću kako kažeš«, rekao je Josip.

³¹ »Zakuni mi se«, rekao je, i Josip mu se zakleo. Tada se Izrael poklonio u znak zahvale na uzglavlju svog ležaja.^[g]

Jakov blagoslivlja Josipove sinove

48 Nakon nekog vremena rekli su Josipu: »Otac ti je bolestan« pa je poveo svojih dvojicu sinova, Manašea i Efrajima, i otišao k njemu. ² Kad su Jakovu rekli: »Došao ti je sin Josip«, skupio je snagu i sjeo na svome ležaju.

³ Jakov je rekao Josipu: »Bog Svemoćni pokazao mi se u Luzu u Kanaanu i blagoslovio me. ⁴ Rekao mi je: ‘Učinit ću te plodnim i mnogobrojnim. Od tebe ću učiniti mnoštvo naroda i ovu ću zemlju dati zauvijek u posjed tvojim potomcima.’ ⁵ Neka sad tvoja dvojica sinova, koja su ti se rodila u Egiptu prije nego što sam došao k tebi, budu moji. Neka Efrajim i Manaše budu moji, baš kao što su Ruben i Šimun moji. ⁶ A djeca koja ti se rode nakon njih, neka budu tvoja. Neka se njihovo nasljedstvo vodi pod imenom njihove braće Efrajima i Manašea.^{[h] 7} Kad sam se vraćao iz Mezopotamije, na moju žalost, Rahela je umrla u Kanaanu dok smo još bili na putu za Efratu. Tako sam je sahranio pokraj puta za Efratu« (to jest Betlehem).

⁸ Kad je opazio Josipove sinove, Izrael upita: »Tko su ovi?«

⁹ A Josip odgovori ocu: »To su moji sinovi koje mi je ovdje dao Bog.«

Tada je Izrael rekao: »Dovedi mi ih, da ih blagoslovim.«

¹⁰ A Izraelove su oči bile slabe od starosti pa nije dobro vidio. Josip je doveo svoje sinove blizu njega, a njegov ih otac poljubi i zagrli. ¹¹ Izrael je rekao Josipu: »Mislio sam da više neću vidjeti tvoje lice, ali Bog mi je dao da vidim čak i tvoje potomstvo.«

¹² Josip ih je tada skinuo s očevog krila i poklonio se do zemlje. ¹³ Zatim je uzeo obojicu i primaknuo ih Izraelu, Efrajima k Izraelovoj lijevoj ruci, a Manašea k desnoj. ¹⁴ No Izrael je ispružio desnu ruku popreko i položio je na Efrajimovu glavu, iako je Efrajim bio mlađi. Zatim je prekrižio ruke i položio lijevu ruku na Manašeovu glavu, iako je Manaše bio prvorođeni.

¹⁵ Tada je Izrael blagoslovio Josipa i rekao:

¹⁷ Kad je Josip vidio da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Efrajimovu glavu, to mu nije bilo drago, pa mu je uzeo ruku da bi je premjestio s Efrajimove glave na Manašeovu. ¹⁸ »Ne, oče«, rekao je. »Manaše je prvorođeni—na njegovu glavu položi desnu ruku.«

¹⁹ Ali njegov je otac odbio i rekao: »Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će postati velik. No njegov mlađi brat bit će veći od njega i od njegovih će potomaka postati mnoštvo naroda.«

²⁰ Tako ih je Izrael tog dana blagoslovio i rekao:

Tako je Efrajima stavio ispred Manašea.

²¹ Zatim je Izrael rekao Josipu: »Evo, uskoro ću umrijeti, ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših predaka. ²² A tebi dajem jedan dio više nego tvojoj braći: planinski kraj Šekem koji sam svojim mačem i lûkom oteo Amorejcima.«

Usporedba o sijaču

(Mk 4,1-8; Lk 8,4-8)

13 Istoga je dana Isus izašao iz kuće i sjeo pokraj jezera. ² Veliko se mnoštvo okupilo oko njega pa je ušao u lađu i sjeo dok je narod ostao na obali. ³ Govorio im je o mnogim stvarima u usporedbama. Rekao im je: »Sijač je krenuo sijati. ⁴ Dok je sijao, neko je sjeme palo pokraj puta. Došle su ptice i pozobale ga. ⁵ Neko je palo na kamenito tlo, gdje nije bilo puno zemlje. Brzo je niknulo jer zemlja nije bila duboka, ⁶ ali kad je izašlo sunce, uvenulo je od žege, a kako nije imalo korijena, osušilo se. ⁷ Neko je palo među trnje, ali trnje je izraslo i ugušilo ga. ⁸ A neko je palo na dobru zemlju i donijelo rod koji je bio trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od posijanog. ⁹ Tko sluša—neka čuje!«

Zašto Isus poučava u usporedbama?

(Mk 4,10-12; Lk 8,9-10)

¹⁰ Učenici su prišli Isusu i upitali ga: »Zašto im govoriš u usporedbama?«

¹¹ A on im je odgovorio: »Vama je dano da znate tajne Kraljevstva nebeskog, ali njima nije. ¹² Jer, tko ima, dat će mu se i imat će u izobilju. A tko nema, oduzet će mu se i ono što ima. ¹³ Zato im govorim u usporedbama jer, iako gledaju—ne vide; iako slušaju—ne čuju i ne razumiju. ¹⁴ Tako se na njima ispunjava Izaijino proroštvo:

¹⁶ Ali blago vašim očima jer vide i blago vašim ušima jer čuju. ¹⁷ Istinu vam kažem: mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, ali nisu vidjeli; željeli su čuti što vi čujete, ali nisu čuli.«

Značenje usporedbe o sijaču

(Mk 4,13-20; Lk 8,11-15)

¹⁸ »Poslušajte, dakle, značenje usporedbe o sijaču. ¹⁹ Sjeme, koje je palo pokraj puta, jest onaj koji čuje učenje o Kraljevstvu, ali ga ne razumije. Tada dolazi Zli te mu otima što mu je posijano u srcu. ²⁰ Sjeme, koje je palo na kamenito tlo, jest onaj koji čuje učenje i odmah ga s radošću prihvaća. ²¹ No budući da nema u sebi korijena, nepostojan je, pa kad dođe nevolja ili progonstvo zbog učenja, odmah otpadne. ²² Sjeme, koje je palo u trnje, jest onaj koji čuje učenje, ali dopušta da ga brige ovoga svijeta i zavodljivost bogatstva uguše pa ne donosi rod. ²³ Sjeme, koje je palo na dobru zemlju, jest onaj koji čuje i razumije učenje te donosi rod koji je trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od onoga što je posijano.«

Usporedba o pšenici i korovu

²⁴ Zatim im Isus iznese drugu usporedbu: »Kraljevstvo je nebesko poput čovjeka koji je posijao dobro sjeme na svojoj njivi. ²⁵ No dok su ljudi spavali, došao je neprijatelj, posijao korov među pšenicu i otišao. ²⁶ Kad je pšenica narasla i donijela rod, pojavio se i korov. ²⁷ Tada su sluge pristupili k vlasniku i rekli: ‘Gospodaru, zar nisi posijao dobro sjeme na svojoj njivi? Pa odakle onda korov?’

²⁸ Odgovorio im je: ‘To je učinio neprijatelj.’ Sluge su ga upitali: ‘Hoćeš li da odemo i počupamo korov?’

²⁹ Rekao im je: ‘Ne, da ne biste, čupajući korov, zajedno s njim iščupali i pšenicu. ³⁰ Neka rastu zajedno do žetve, a u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije korov i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu sakupite u moju žitnicu!’«