Old/New Testament

Ezekija traži Izaiju savjet

(Iz 37,1-7)

19 Kad je kralj Ezekija to čuo, razderao je odjeću na sebi. Obukao je na sebe tkaninu za žalovanje i otišao u BOŽJI Hram. ² A proroku Izaiji, Amosovom sinu, poslao je Elijakima, koji je bio upravitelj dvora, tajnika Šebnu i vrhovne svećenike. Bili su odjeveni u tkaninu za žalovanje. ³ Prenijeli su Ezekijinu poruku: »Ovo je dan nevolje, kazne i sramote. Slabi smo poput žene koja treba roditi, a nema snage za rađanje. ⁴ Možda je tvoj BOG čuo sve što je rekao vojni zapovjednik, kojeg je njegov gospodar, kralj Asirije, poslao da se izruguje živome Bogu. Možda će ga kazniti zbog tih riječi. Stoga, uputi svoje molitve za ostatak naroda koji je preživio.«

⁵ Službenici kralja Ezekije otišli su k Izaiji. ⁶ Izaija im je rekao da prenesu poruku svome gospodaru: »Ovako govori BOG: Ne boj se zbog riječi kojima je službenik asirskoga kralja hulio na mene. ⁷ Pazi! Poslat ću mu jednog duha pa će čuti glasine zbog kojih će se vratiti u svoju zemlju. Učinit ću da ondje pogine od mača.«

⁸ Zapovjednik je čuo da je kralj Asirije napustio Lakiš te se odlučio vratiti, a kralj je krenuo u opsadu Libne.

Asirci ponovo prijete Jeruzalemu

(Iz 37,8-20)

⁹ Kralj Asirije dočuo je da Tirhaka, kralj Kuša^[a], kreće u rat protiv njega.

Ponovo je poslao glasnike Ezekiji, zapovjedivši: ¹⁰ »Kažite judejskom kralju Ezekiji:

Nemoj dopustiti da te tvoj Bog, na koga se oslanjaš, zavara kad ti obećava da Jeruzalem neće pripasti asirskom kralju. ¹¹ Sigurno si čuo kako su asirski kraljevi potpuno uništili sve zemlje. Zar stvarno misliš da ćete se vi spasiti? ¹² Jesu li bogovi zaštitili narode Gozana, Harana, Resefa i Edenaca u Tel Asaru, narode koje su pokorili moji preci? ¹³ Gdje je kralj Hamata ili Arpada, kralj Sefarvaima, Hene ili Ive?«

¹⁴ Ezekija je preuzeo pismo od glasnika i pročitao ga. Potom je otišao u BOŽJI Hram i položio pismo pred BOGA.

¹⁵ Ezekija je molio pred BOGOM: »O BOŽE Izraelov, koji kraljuješ nad krilatim bićima^[b]! Ti si jedini Bog koji vlada nad svim kraljevstvima na zemlji. Ti si stvorio nebo i zemlju. ¹⁶ Primakni svoje uho, BOŽE, i poslušaj. Otvori svoje oči, BOŽE, i pogledaj! Poslušaj Sanheribove riječi kojima izruguje živog Boga. ¹⁷ Istina je, BOŽE, da su asirski kraljevi uništili sve te narode i njihove zemlje. ¹⁸ Bacili su njihove bogove u vatru. No to i nisu bili bogovi, već djela ljudskih ruku od drva i kamena. Zato su i uništeni. ¹⁹ O BOŽE naš, molim te, spasi nas sad od asirskoga kralja, da bi sva kraljevstva na zemlji spoznala da si ti jedini Bog.«

Božja poruka Ezekiji

(Iz 37,21-38)

²⁰ Tada je Izaija, Amosov sin, poslao poruku Ezekiji da je Izraelov BOG čuo njegovu molitvu u vezi Sanheriba, kralja Asirije. ²¹ Ovo BOG kaže protiv Sanheriba:

Asirska vojska uništena

³⁵ Te je noći BOŽJI anđeo pogubio sto osamdeset i pet tisuća ljudi u asirskom taboru. Kad su preživjeli ujutro ustali, posvuda su oko njih ležali leševi. ³⁶ Tada se asirski kralj Sanherib povukao, vratio u Ninivu i ostao ondje.

³⁷ Jednom kad se klanjao u hramu svog boga Nisroka, mačem su ga pogubili njegovi sinovi Adramelek i Sareser te pobjegli u zemlju Ararat. Njegov je sin Esar Hadon postao novi asirski kralj.

Ezekijina bolest i oporavak

(Iz 38,1-8.21-22; 2 Ljet 32,24-26)

20 U to se vrijeme Ezekija nasmrt razbolio. Prorok Izaija, Amosov sin, otišao je k njemu i rekao mu: »BOG ti poručuje da ćeš uskoro umrijeti. Objavi svoju posljednju volju obitelji jer se nećeš oporaviti.«

² A Ezekija je okrenuo lice k zidu i pomolio se BOGU: ³ »Molim te, BOŽE, sjeti se kako sam ti bio vjeran svim srcem i činio ono što je dobro pred tobom.«

I gorko je zaplakao.

⁴ Izaija je čuo BOŽJU riječ i prije nego što je izašao iz dvorišta palače: ⁵ »Vrati se i reci Ezekiji, vladaru mog naroda, što mu poručuje BOG njegovog pretka Davida: ‘Čuo sam tvoju molitvu i vidio tvoje suze. Izliječit ću te. Danas treći dan ići ćeš u BOŽJI Hram. ⁶ Tvome ću životu dodati petnaest godina. Spasit ću tebe i ovaj grad od kralja Asirije. Učinit ću to zbog sebe i zbog mog sluge Davida.’«

⁷ Izaija je rekao da se pripremi oblog od smokava i stavi kralju na ranu, kako bi ozdravio.

⁸ Ezekija upita Izaiju: »Koji je znak da će me BOG izliječiti i da ću već danas treći dan ići u BOŽJI Hram?«

⁹ Izaija mu odgovori: »Ovo je znak za tebe da će BOG ispuniti što je obećao. Želiš li da se sjena pomakne deset stepenica^[d] unaprijed ili deset stepenica unatrag?«

¹⁰ »Uobičajeno je da se sjena pomiče unaprijed«, rekao je Ezekija. »Neka se pomakne deset stepenica unatrag.«

¹¹ Prorok Izaija zazvao je BOGA, a on je učinio da se sjena na Ahazovom stubištu pomakne deset stepenica unatrag.

Glasnici iz Babilona

(Iz 39,1-8)

¹² U to je vrijeme Babilonom vladao kralj Merodak Baladan, Baladanov sin. Kad je čuo da je Ezekija bio bolestan, poslao mu je pisma i dar. ¹³ Ezekija je saslušao glasnike i pokazao im sve svoje riznice i sve što je imao u njima. Pokazao im je srebro, zlato, začine, mirisno ulje i oružje. Nije bilo ničega u njegovoj palači niti u čitavom njegovom kraljevstvu što im nije pokazao.

¹⁴ Tada je prorok Izaija otišao kralju Ezekiji i upitao ga: »Što su rekli oni ljudi? Odakle su?«

»Iz daleke su zemlje«, odgovorio je Ezekija, »iz Babilona.«

¹⁵ Prorok je dalje pitao: »Što su vidjeli u tvojoj palači?«

»Sve su vidjeli u mojoj palači«, odgovorio je Ezekija. »Nema ničega u mojim riznicama što im nisam pokazao.«

¹⁶ Tada je Izaija rekao Ezekiji: »Poslušaj BOŽJU poruku: ¹⁷ Dolazi vrijeme kad će sve što je u tvojoj palači i sve što su dosad nakupili tvoji preci biti odneseno u Babilon. Ništa neće ostati. Tako kaže BOG. ¹⁸ I neki će od tvojih sinova biti odvedeni u Babilon, gdje će postati službenici^[e] u palači babilonskoga kralja.«

¹⁹ »Dobra je BOŽJA poruka koju si mi objavio«, odgovorio je Ezekija jer je pritom mislio: »Tijekom mog života vladat će mir i sigurnost.«

Kraj Ezekijine vladavine

(2 Ljet 32,32-33)

²⁰ Ostala Ezekijina djela, sve što je postigao, te kako je napravio jezero i vodovod kojim je doveo vodu u grad, zapisani su u knjizi Povijest judejskih kraljeva. ²¹ Ezekija je umro i sahranjen je pokraj svojih predaka. Njegov je sin Manaše postao sljedeći kralj.

Manaše, kralj Jude

(2 Ljet 33,1-20)

21 Manaše je imao dvanaest godina kad je postao kralj i vladao je u Jeruzalemu pedeset i pet godina. Majka mu se zvala Hefsiba. ² Činio je zlo pred BOGOM, povodeći se za odvratnim običajima naroda koje je BOG protjerao pred Izraelcima. ³ Obnovio je svetišta lažnih bogova koja je bio porušio njegov otac Ezekija. Izgradio je žrtvenike za boga Baala i napravio lik božice Ašere, kao što je svojevremeno bio učinio i izraelski kralj Ahab. Klanjao se svim sazviježđima i štovao ih. ⁴ Podigao je poganske žrtvenike u BOŽJEM Hramu za koji je BOG rekao: »U Jeruzalemu ću nastaniti svoje ime.« ⁵ U oba je dvorišta BOŽJEGA Hrama napravio žrtvenike svim sazviježđima. ⁶ Svog je sina spalio u vatri kao žrtvu. Bavio se proricanjem budućnosti i gatanjem, savjetovao se s prizivačima duhova i vračevima. Činio je mnogo zla pred BOGOM i tako izazivao njegov bijes.

⁷ Dao je napraviti lik božice Ašere i postavio ga u Hram, za koji je BOG rekao Davidu i njegovom sinu Salomonu: »U ovaj Hram i u Jeruzalem, koji sam odabrao između svih Izraelovih plemena, stavit ću svoje ime zauvijek. ⁸ Više neću tjerati Izraelce da lutaju izvan ove zemlje koju sam dao njihovim precima. Samo neka pažljivo izvršavaju sve što sam im zapovjedio i drže se Zakona koji im je predao moj sluga Mojsije.«

⁹ No narod nije slušao. Manaše ih je naveo da čine više zla od naroda koje je BOG bio uništio pred Izraelcima.

¹⁰ BOG je govorio preko svojih slugu proroka: ¹¹ »Judejski je kralj Manaše počinio sve ove gnjusobe i učinio više zla nego svi Amorejci prije njega. Štovanjem idola naveo je Judejce na grijeh. ¹² Stoga, Izraelov BOG poručuje: ‘Donosim takvo zlo na Jeruzalem i Judu da će svakom tko za to čuje zvoniti u ušima. ¹³ Rastegnut ću preko Jeruzalema isto mjerno uže^[f] kao što sam rastegnuo preko Samarije i isti visak^[g] kao nad Ahabovom vladarskom kućom. Izbrisat ću Jeruzalem kao što čovjek obriše posudu i odloži je naopačke. ¹⁴ Odbacit ću ostatak svog naroda i predati ih njihovim neprijateljima. Bit će im izloženi na milost i nemilost, kao ratni plijen. ¹⁵ Jer, od dana kad su njihovi preci izašli iz Egipta pa sve do danas, činili su zlo preda mnom i izazivali moj bijes.’«

¹⁶ Manaše je prolio toliko krvi nevinih ljudi da je njome natopio cijeli Jeruzalem. Osim toga, navodio je Judejce na grijeh tako da su činili zlo pred BOGOM.

¹⁷ Ostala Manašeova djela, sve što je radio, kao i grijeh koji je počinio, zapisani su u knjizi Povijest judejskih kraljeva. ¹⁸ Manaše je umro i sahranjen je sa svojim precima u Uzinom vrtu^[h] unutar kraljevske palače. Njegov je sin Amon postao sljedeći kralj.

Amon, kralj Jude

(2 Ljet 33,21-25)

¹⁹ Amon je imao dvadeset i dvije godine kad je postao kralj i vladao je u Jeruzalemu dvije godine. Majka mu se zvala Mešulemet i bila je kći Harusa iz Jotbe. ²⁰ Činio je zlo pred BOGOM kao i njegov otac Manaše. ²¹ Sve je činio kao i njegov otac. Štovao je i služio iste lažne bogove. ²² Zapostavio je BOGA svojih predaka i nije živio kako BOG zapovijeda.

²³ Amonove su se sluge urotili protiv njega i ubili ga u njegovom vlastitom domu. ²⁴ No narod je pobio sve koji su se urotili protiv kralja Amona i postavio njegovog sina Jošiju za kralja.

²⁵ Ostala su Amonova djela zapisana u knjizi Povijest judejskih kraljeva. ²⁶ Sahranjen je u svojoj grobnici u Uzinom vrtu. Njegov je sin Jošija postao sljedeći kralj.

Isus i Samarijanka

4 Kad se pročulo među farizejima da Isus pridobiva i krsti mnogo više učenika nego Ivan— ² premda on osobno nije krstio, već njegovi učenici— ³ Isus je napustio Judeju i ponovo se zaputio u Galileju. ⁴ Na putu prema Galileji morao je proći kroz Samariju.

⁵ Tako je došao u samarijski grad Sikar, blizu imanja koje je Jakov dao svojem sinu Josipu. ⁶ Ondje se nalazio i Jakovljev bunar. Isus je bio umoran od puta pa je sjeo pokraj bunara. Bilo je oko podneva. ⁷ Neka je Samarijanka došla zahvatiti vode, a Isus joj je rekao: »Daj mi gutljaj vode!« ⁸ Učenici su bili otišli u grad kupiti hranu. ⁹ Žena mu je odvratila: »Zar ti, Židov, tražiš vode od mene, Samarijanke?« Židovi se, naime, ne druže sa Samarijancima.

¹⁰ Na to joj je Isus odgovorio: »Kad bi samo znala Božji dar! Ti ne znaš tko ti govori: ‘Daj mi da pijem!’ Da znaš, ti bi mene zamolila i ja bih ti dao vode koja daje život.«

¹¹ »Gospodine«, opet će žena, »ti nemaš čak ni posudu za vodu, a bunar je dubok. Odakle ćeš uzeti vodu koja daje život? ¹² Zar si veći od našega praoca Jakova, koji nam je dao ovaj izvor? On je sâm pio iz njega, kao i njegovi sinovi i stoka.«

¹³ A Isus joj odgovori: »Tko god pije ovu vodu, ponovo će ožednjeti. ¹⁴ A tko se napije vode koju ću mu ja dati, nikada više neće ožednjeti. Štoviše, ta će voda u njemu postati izvor koji će mu donijeti vječni život.«

¹⁵ »Gospodine«, na to će žena, »daj mi te vode pa da ni ja više ne budem žedna i da ne moram dolaziti ovamo po vodu!«

¹⁶ »Pođi po svoga muža«, odgovorio joj je Isus, »i vrati se ovamo!«

¹⁷ »Ja nemam muža«, odvratila mu je žena.

»Imaš pravo kad kažeš da nemaš muža«, rekao je Isus. ¹⁸ »Imala si ih pet, a onaj s kojim si sada, nije ti muž. Rekla si istinu.«

¹⁹ »Gospodine, vidim da si prorok«, odvratila mu je žena. ²⁰ »Naši, samarijski preci štovali su Boga na ovoj uzvisini. Vi, Židovi, kažete da je Jeruzalem mjesto gdje treba štovati Boga.«

²¹ Isus joj je rekao: »Vjeruj mi, ženo! Dolazi vrijeme kad nećete štovati Oca ni na ovoj uzvisini ni u Jeruzalemu. ²² Vi ne znate što štujete. Mi, Židovi, znamo jer spasenje dolazi od nas. ²³ No dolazi vrijeme kada će istinski štovatelji štovati Oca u duhu i istini. Otac želi takve štovatelje. A to je vrijeme već došlo. ²⁴ Bog je duh. Tko njega štuje, mora to činiti u duhu i istini.«

²⁵ »Ja znam da dolazi Mesija, koji je Krist^[a]«, odgovorila mu je žena. »Kad on dođe, sve će nam objasniti.«

²⁶ A Isus joj je odgovorio: »On sada razgovara s tobom. Ja sam Mesija.«

²⁷ Uto su se njegovi učenici vratili iz grada i jako se iznenadili kad su vidjeli da Isus razgovara sa ženom. No ni jedan od njih ga nije upitao: »Što hoćeš od nje?« ili »Zašto razgovaraš s njom?«

²⁸ Žena je ostavila svoj vrč za vodu, vratila se u grad i rekla svojim sugrađanima: ²⁹ »Neki mi je čovjek ispričao sve što sam činila! Dođite ga vidjeti! Možda je on Krist?« ³⁰ Ljudi su se uputili iz grada i krenuli vidjeti Isusa.