M’Cheyne Bible Reading Plan

Самсонова женидба

14 Једном Самсон сиђе у Тимну и запази тамо филистејску девојку. ² Кад се вратио горе испричао је то оцу и мајци. Рекао је: „Видео сам филистејску девојку у Тимни. Зато ми је сада узмите за жену.“

³ Његови отац и мајка му рекоше: „Зар нема девојака у твоме братству и у целом нашем народу, да мораш ићи да узмеш себи жену од необрезаних Филистејаца?“

Самсон одговори оцу и мајци: „Њу ми узмите, јер она је за мене она права.“ ⁴ Његов отац и његова мајка нису знали да то долази од Господа, који је тражио задевицу с Филистејцима. У то време су Филистејци владали над Израиљем.

⁵ Самсон је сишао у Тимну са својим оцем и својом мајком. Кад су дошли до тимњанских винограда, млади лав ричући крене према њему. ⁶ Дух Господњи сиђе на њега, и он голим рукама растрже лава као јаре. Ипак, оцу и мајци није рекао шта је урадио. ⁷ Онда је отишао к оној девојци и причао са њом; она је за Самсона била она права.

⁸ Кад се после извесног времена вратио да је одведе, скренуо је да погледа мртвог лава, а оно, у мртвом лаву рој пчела и мед. ⁹ Захватио је мед шаком, па га је идући јео. Онда је отишао своме оцу и својој мајци, и дао меда и њима, те су и они јели. Међутим, није им рекао да га је узео из мртвог лава.

¹⁰ Његов отац оде к девојци и Самсон направи тамо гозбу, како су то обичавали млади људи. ¹¹ Чим су га видели одредили су му тридесет пратилаца да буду уз њега.

¹² Тада им је Самсон рекао: „Дозволите ми да вам поставим загонетку. Ако је одгонетнете за седам дана гозбе, даћу вам тридесет ланених кошуља и тридесет свечаних хаљина. ¹³ А ако не будете могли да је одгонетнете, ви ћете мени дати тридесет ланених кошуља и тридесет свечаних хаљина.“

Они рекоше: „Реци своју загонетку, ми те слушамо.“

¹⁴ Самсон им рече:

Три дана нису могли да одгонетну загонетку.

¹⁵ Четвртог дана рекоше његовој жени: „Измами од свог мужа решење загонетке, или ћемо спалити и тебе и кућу твога оца. Зар сте нас позвали овде да нас опљачкате?“

¹⁶ Самсонова жена је дошла пред њега плачући и говорећи: „Ти ме свакако мрзиш и не волиш ме. Поставио си загонетку мојим сународницима, а мени је ниси растумачио?“

Он јој одговори: „Нисам је растумачио своме оцу и својој мајци, а теби да је растумачим?“ ¹⁷ Она је тако плакала пред њим седам дана, колико је трајала њихова гозба. Седмога дана јој је растумачио загонетку, јер је толико наваљивала на њега. Она је онда одала загонетку својим сународницима.

¹⁸ Седмога дана, пре заласка сунца, мештани града му рекоше:

Самсон им рече:

¹⁹ Тада Дух Господњи сиђе на њега, те он оде у Аскалон и поби тридесет људи. Скинуо је с њих одећу и дао свечане хаљине онима што су одгонетнули загонетку. Тако разјарен вратио се горе очевој кући. ²⁰ А Самсонову жену су дали једном од његових свадбених пратилаца који је био уз њега.

Оснивање цркве у Коринту

18 Након тога је Павле напустио Атину и отишао у Коринт. ² Тамо је срео једног Јеврејина, родом из Понта, по имену Акила. Овај је недавно био дошао из Италије са својом женом Прискилом, јер је Клаудије наредио да сви Јевреји напусте Рим. Павле је дошао к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом – израђивали су шаторе – остао је код њих и радио с њима. ⁴ Сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јевреје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј дошли из Македоније, Павле се у потпуности посветио проповедању, сведочећи Јеврејима да Исус јесте Христос. ⁶ Међутим, када су Јевреји почели да му се супротстављају и да му се обраћају ружним речима, Павле је отресао прашину са своје одеће и рекао: „Ваша кривица нека се сручи на ваше главе – ја нисам више одговоран за то. Од сада идем к незнабошцима.“

⁷ Отишавши одатле, Павле се преселио у кућу једног побожног човека, Титија Јуста, чија кућа је била одмах до синагоге. ⁸ А старешина синагоге, Крисп, узверовао је у Господа заједно са целом својом породицом. Такође су и многи Коринћани који су га чули поверовали и крстили се. ⁹ Једне ноћи је Господ рекао Павлу у виђењу: „Не бој се! Настави да проповедаш, немој да замукнеш! ¹⁰ Ја сам с тобом, те се нико неће усудити да ти науди, јер имам много свог народа у овом граду.“ ¹¹ Павле је тако остао у Коринту годину и по дана поучавајући их речи Божијој.

¹² Када је Галион постао намесник Ахаје, Јевреји се удруже против Павла и изведу га пред суд. ¹³ Оптуживали су га: „Овај човек наводи људе да служе Богу на незаконит начин.“ ¹⁴ Кад је Павле заустио да одговори, Галион се обратио Јеврејима: „Да је у питању неки преступ или злодело, имао бих разлога, о, Јевреји, да вас саслушам. ¹⁵ Но, будући да се ради о спору око речи и имена и вашег закона, расправите то сами! Ја нећу да будем судија у тим стварима.“ ¹⁶ Тако их је истерао из суднице. ¹⁷ Они онда ухватише Состена, старешину синагоге, и почеше да га туку усред суднице. Галион се на то није обазирао.

Крај другог и почетак трећег мисијског путовања

¹⁸ Павле је још дуго остао у Коринту, а затим се поздравио са браћом и отпловио у Сирију заједно са Прискилом и Акилом. У Кенхреји је обријао главу, јер је имао завет. ¹⁹ Када су стигли у Ефес, Павле је оставио Прискилу и Акилу, а са̂м отишао у синагогу где је расправљао са Јеврејима. ²⁰ Када су га замолили да остане дуже време, није пристао. ²¹ Ипак, када се опраштао од њих, рекао им је: „Вратићу се, ако буде воља Божија.“ Затим је отпловио из Ефеса. ²² Када су допловили у Кесарију, Павле је отишао горе до Јерусалима и поздравио се са црквом, а затим се спустио до Антиохије.

Треће мисијско путовање

²³ Ту је провео извесно време, па је отишао. Онда је ишао од места до места кроз крајеве Галатије и Фригије и утврђивао све ученике.

Аполос

²⁴ Тада је у Ефес стигао неки Јеврејин по имену Аполос, родом из Александрије. Био је речит и добар познавалац Писама. ²⁵ Био је упућен у Пут Господњи, па је са великим жаром исправно проповедао и поучавао о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. ²⁶ Храбро је почео да говори у синагоги. Када су га Прискила и Акила чули, повели су га са собом и још тачније му изложили Пут Божији.

²⁷ Пошто је наумио да иде у Ахају, браћа су му написала препоруку за тамошње ученике да му укажу гостопримство. Када је стигао тамо, био је од велике помоћи онима који су узверовали по милости, ²⁸ јер је надмоћно и јавно побијао Јевреје, доказујући Писмима да Исус јесте Христос.

Јеремија позива на покорност Навуходоносору

27 На почетку владавине Седекије, сина Јудиног цара Јосије, ова је реч дошла Јеремији од Господа: ² Овако ми је рекао Господ: „Направи себи окове и јарам па их стави на врат. ³ Онда их пошаљи едомском цару, моавском цару, цару Амонаца, тирском цару и сидонском цару по гласницима који долазе у Јерусалим Седекији, цару Јуде. ⁴ Заповеди им да овако кажу својим господарима: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ово реците својим господарима: ⁵ Ја сам створио земљу, људе и животиње што су на земљи, силом својом великом и руком својом испруженом, и дајем је коме хоћу. ⁶ И сада дајем све ове земље у руке Навуходоносора, цара Вавилона, мога слуге; даћу да му служе и звери пољске. ⁷ Служиће сви народи њему, његовом сину и његовом унуку, док не дође време и за њега и за његову земљу, да он служи многим народима и великим царевима.

⁸ А буде ли народа и царства који неће да служе њему – Навуходоносору, цару Вавилона – и неће да упрегну врат у јарам цара Вавилона, ја ћу тај народ казнити мачем, глађу и болешћу, све док их не затрем његовом руком – говори Господ. ⁹ Зато не слушајте своје пророке и своје врачаре, своје тумаче снова, своје гатаре и своје бајаче који вам говоре: нећете ви служити цару Вавилона! ¹⁰ Јер вам они лаж пророкују да би се одвојили од ваше земље, да бих вас ја истерао и да бисте настрадали. ¹¹ А народ који упрегне врат у јарам цара Вавилона и служи му, оставићу да почива у својој земљи – говори Господ – да је обрађује и пребива у њој.’“

¹² Све сам ове речи објавио Седекији, цару Јуде. Баш исто овако: „Упрегните вратове у јарам цара Вавилона па служите и њему и његовом народу да бисте преживели. ¹³ Зашто да изгинете и ти и твој народ од мача, глади и болести, онако како је Господ објавио за народ који неће да служи цару Вавилона? ¹⁴ Не слушајте речи пророка који вам говоре: ’Нећете ви служити цару Вавилона’, јер вам они лаж пророкују. ¹⁵ Јер ја их нисам послао – говори Господ – они у моје име пророкују лаж да бих вас истерао, да бисте настрадали и ви и пророци који вам пророкују.“

¹⁶ И свештеницима и свем овом народу сам објавио: „Овако каже Господ: не слушајте речи својих пророка који вам пророкују: ’Благо Дома Господњег ускоро враћају из Вавилона’, јер вам они пророкују лаж. ¹⁷ Не слушајте их! Служите цару Вавилона и преживећете! Зашто да овај град постане рушевина? ¹⁸ Ако су они пророци и ако је са њима Господња реч, нека се заузму код Господа над војскама да не односе у Вавилон благо што је преостало у Дому Господњем, на двору цара Јуде и у Јерусалиму. ¹⁹ Јер овако каже Господ над војскама за стубове, за море^[a], за подножја и остатак блага што је у овом граду, ²⁰ које није узео Навуходоносор, цар Вавилона, када је из Јерусалима у Вавилон одвео у изгнанство Јехонију, сина Јудиног цара Јоакима и све племиће Јуде и Јерусалима. ²¹ Да, овако каже Господ над војскама, Бог Израиља за благо које је преостало у Дому Господњем, на двору цара Јуде и у Јерусалиму: ²² ’У Вавилон ће се однети и тамо ће остати све до дана када ћу да се побринем за њих – говори Господ – а онда ћу да их донесем и вратим их на ово место.’“

Пророштво о разорењу храма

13 Док је Исус излазио из храма, рече му један од његових ученика: „Учитељу, погледај ово дивно камење! Како су предивне ове грађевине!“

² Исус му одговори: „Видиш ли ове велике грађевине? Неће овде остати ни камен на камену, који се неће порушити.“

³ Када је Исус седео на Маслинској гори, насупрот храму, упитају га насамо Петар, Јаков, Јован и Андрија: ⁴ „Реци нам, када ће се ово догодити и шта ће бити знак да је дошао крај свему овоме?“

⁵ Исус поче да им говори: „Пазите да вас ко не заведе! ⁶ Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам тај!’ те ће многе завести. ⁷ А када чујете да се воде ратови и да се шире гласине о предстојећим ратовима, не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. ⁸ Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће земљотреса по разним местима и глади. Ово је тек почетак невоља.

⁹ Али ви пазите: предаваће вас судовима и тући по синагогама. Изводиће вас пред намеснике и цареве ради мене, да сведочите. ¹⁰ Прво треба да се Радосна вест објави свим народима. ¹¹ А кад вас одведу и предају на суд, немојте се унапред бринути шта ћете рећи, него говорите оно што ће вам се тог часа дати, јер нећете ви говорити него Свети Дух кроз вас.

¹² Брат ће брата предати да се погуби и отац своје дете, устаће деца на своје родитеље и убијаће их. ¹³ Сви ће вас мрзети ради мог имена, али ко истраје до краја, биће спасен.

¹⁴ А кад видите да ’страшно богохулство’ стоји где не треба – ко чита нека разуме! – тада становници Јудеје нека беже у брда. ¹⁵ Ко се нађе на крову нека не силази и не улази у кућу да узме што из куће, ¹⁶ и ко се нађе у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. ¹⁷ Јао трудницама и дојиљама у те дане! ¹⁸ Молите се да се то не догоди у зиму, ¹⁹ јер ће у те дане настати таква невоља какве није било од почетка створења, које је Бог створио, па до данас, нити ће је више бити.

²⁰ И да Господ није одлучио да скрати број тих дана, нико се не би спасао; али због изабраних, оних које је изабрао, он ће скратити број тих дана. ²¹ Ако вам тада неко каже: ’Ево, Христос је овде!’ или ’Ено га тамо!’, не верујте! ²² Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци и учиниће знакове и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. ²³ Али ви пазите; све сам вам унапред казао.

Долазак Сина Човечијег

²⁴ Али у те дане после те невоље:

²⁶ Тада ће угледати Сина Човечијег како долази на облацима са великом силом и славом. ²⁷ Он ће онда послати анђеле и сабраће изабране са четири стране света, са краја земље до накрај неба.

Поука о смокви

²⁸ Поучите се на примеру смокве. Када њена грана омекша и лишће потера, тада знате да је лето на прагу. ²⁹ Тако и ви, кад видите да се то дешава, знајте да је он близу, пред вратима. ³⁰ Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³¹ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.

Незнани дан и час

³² А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни са̂м Син, већ само Отац. ³³ Пазите и бдите, јер не знате када је то време. ³⁴ То је као када неки човек крене на пут, а кућу преда на управу слугама. Затим свакоме одреди његово задужење, а вратару заповеди да чува стражу.

³⁵ Бдите, стога, јер не знате када Господар куће долази: да ли увече или у поноћ; да ли кад први петлови закукуричу или ујутро, ³⁶ да вас, ако изненада дође, не затекне да спавате. ³⁷ А што вама говорим, свима говорим: бдите!“