M’Cheyne Bible Reading Plan
Попис поражених царева
12 А ово су цареви крајева које су Израиљци поразили, и освојили њихове земље с оне стране Јордана ка истоку, од потока Арнона до горе Ермон, са свом Арабом на истоку:
2 Сихон, цар аморејски, који је столовао у Есевону;
његова владавина се простирала од Ароира, који лежи на рубу потока Арнона, средином потока и половином Галада све до потока Јавока, који чини границу са Амонцима,
3 обухватајући источну Араву до језера Хинерет, све до Арапског или Мртвог мора у правцу Вет-Јесимота на истоку, и обронака Фасге на југу.
4 Затим, Ог цар васански; један од последњих Рефаимаца, који је столовао у Астароту и Едрајину.
5 Његова владавина се простирала над гором Ермон, над Салком и над читавим Васаном до гесурске и махатске границе, и над половином Галада све до границе Сихона, есевонскога цара.
6 Њих су Мојсије, слуга Господњи, и Израиљци побили, а ту земљу је Мојсије, слуга Господњи, дао у посед Рувимовом и Гадовом племену и половини Манасијиног племена.
7 Ово су цареви земаља које су Исус и Израиљци поразили на западној страни Јордана, од Вал-Гада, у долини Ливана до горе Алака, што води горе у Сир. Исус је дао њихову земљу у посед Израиљевим племенима према њиховим деловима, 8 у горју, у равници, Арави, по обронцима, у пустињи, у Негеву: земљу Хетита, Аморејаца, Хананаца, Фережана, Евејаца, и Јевусејаца:
9 цар јерихонски, један;
цар гајски (код Ветиља), један;
10 цар јерусалимски, један;
цар хевронски, један;
11 цар јармутски, један;
цар лахиски, један;
12 цар еглонски, један;
цар гезерски, један;
13 цар давирски, један;
цар гадерски, један;
14 цар орматски, један;
цар арадски, један;
15 цар ливњански, један;
цар одоламски, један;
16 цар македски, један;
цар ветиљски, један;
17 цар тафујшки, један;
цар еферски, један;
18 цар афечки, један;
цар саронски, један;
19 цар мадонски, један;
цар асорски, један;
20 цар симрон-меронски, један;
цар ахсафски, један;
21 цар танашки, један;
цар мегидски, један;
22 цар кедески, један;
цар јокнеамски на Кармилу, један;
23 цар дорски, у Нафат-Дору, један;
цар гојимски у Галгалу, један;
24 цар терски, један.
Све укупно тридесет један цар.
Неосвојена подручја
13 Кад је Исус остарео и зашао у године, Господ му рече: „Остарио си и зашао у године, а још много земље је остало да се освоји.
2 Ово је земља која је остала:
све филистејске области и сва гесурска земља, 3 од Сихора, који је надомак Египта, и до границе Акарона на северу, а рачуна се као подручје Хананаца; пет филистејских господара у Гази, Азоту, Аскалону, Гату, Акарону;
Авинци су 4 на југу,
сва хананска земља од Маре сидонске до Афека и до аморејске границе;
5 затим земља Гивлијаца и сав Ливан на истоку, од Вал-Гада подно горе Ермон до Лево-Амата.
6 Ја ћу отерати пред Израиљцима све становнике горја, од Ливана до Мисрефот-Мајима – све Сидонце. Ти само подели Израиљу земљу у посед, као што сам ти заповедио. 7 А сад подели ову земљу у посед међу девет племена и половини Манасијиног племена.“
Подела земље источно од Јордана
8 Рувимовци и Гадовци су заједно са другом половином Манасијиног племена већ били примили у посед земљу, коју им је дао Мојсије с источне стране Јордана. Овако им је Мојсије, слуга Господњи, расподелио земљу:
9 од Ароира, који је крај обале потока Арнона, и од града кроз који поток протиче, сву висораван од Медеве до Девона, 10 све градове Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону до границе са Амонцима;
11 затим Галад и гесурску и махатску област, цела гора Ермон, и сав Васан до Салке; 12 а у Васану све царство Ога, који је владао у Астароту и Едрајину. Он је био једини преостали потомак Рефаимаца. Њега је Мојсије погубио и запосео његову земљу. 13 Међутим, Израиљци нису протерали Гесурце и Махаћане, тако да су Гесурци и Махаћани остали да живе усред Израиља све до данашњег дана.
14 Само Левијевом племену није дао у посед земљу, јер су жртве свеспалнице за Господа, Бога Израиљевог, његово наследство, као што му је рекао.
Рувимово племе
15 Мојсије је дао Рувимовом племену делове по његовим породицама:
16 њима је припало подручје од Ароира, који је на обали потока Арнона, и град у средини долине којом поток тече, и сва висораван код Медеве; 17 затим Есевон и сви његови градови на висоравни: Девон, Вамот-Вал и Вет-Валмеон, 18 Јаса, Кедемот, Мифат, 19 Киријатајим, Сивма, Зарет-Сар на гори изнад долине, 20 Вет-Фегор, падине Газе, Фасга и Вет-Јесимот, 21 сви градови висоравни, и цело царство Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону. Њега је Мојсије поразио, као и мадијанске кнезове: Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву. Они су били Сихонови вазали који су живели у тој земљи. 22 Поред осталих које су побили, Израиљци су убили мачем и Валама, сина Веорова, прорицатеља.
23 Граница Рувимових синова, била је Јордан. То је било наследство Рувимоваца према њиховим породицама, градови са њиховим селима.
Гадово племе
24 Мојсије је дао Гадовом племену, синовима Гадовим, делове по њиховим породицама.
25 Њима је припала област Јазира, сви градови у Галаду, половина земље Амонаца до Ароира, који је насупрот Раве, 26 од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханајима до границе Ло-Девара; 27 а у долини: Вет-Арам, Вет-Нимра, Сокот и Сафон са остатком царства Сихона, цара есевонског: Јордан и област која се протеже до руба језера Хинерет, на источној страни Јордана.
28 То је наследство Гадових синова према њиховим породицама, градови са својим селима.
Половина Манасијиног племена
29 Мојсије је дао део половини Манасијиног племена према његовим породицама.
30 Њима је припала земља од Маханајима, сав Васан, све царство Ога, цара васанског и сва Јаирова села у Васану – шездесет градова. 31 Половина Галада, Астарот, Едрајин, градови Оговог царства у Васану, припали су синовима Махира, сина Манасијиног, то јест, половини синова Махирових по њиховим породицама.
32 То је Мојсије доделио у наследство на моавским пољанама на другој страни Јордана, источно од Јерихона. 33 Мојсије није дао наследство Левијевом племену; Господ, Бог Израиљев, његово је наследство, као што им је он рекао.
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
9 Свакоме је Господ добар,
милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
а злотворе све ће да разори.
21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
Нек све живо благосиља то свето му име,
у веке векова!
Јерусалим под опсадом
6 Бежи и склањај се из Јерусалима,
народе Венијаминов!
У Текуји затруби у трубу,
а у Вет-Керему ватром дајте знак,
јер се са севера надвија пропаст
и велико разарање.
2 Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3 Њој долазе пастири са својим стадима,
око ње подижу шаторе
и сваки ће да пасе по свом делу.“
4 „Позивајте на бој против ње!
Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.
Јао нама! Дан измаче
и вечерње сенке су се издужиле.
5 Устанимо и кренимо
да јој по ноћи разоримо дворове!“
6 Јер говори Господ над војскама:
„Сеците стабла
и наспите бедем против Јерусалима.
Град ће тај да одговара
због тлачења што је свуд по њему.
7 Као што бунар чува хладну воду
тако и он чува зло своје.
Насиље и пустош се чују у њему,
а преда мном стално болест су и ране.
8 Поучи се, Јерусалиме,
да се не би од тебе одвојила моја душа,
да те не бих претворио у опустошену земљу
у којој нико не борави.“
9 Говори Господ над војскама:
„Темељно ће као лозу попабирчити
остатак Израиљев.
Врати своју руку
као берач грожђа над младицу.“
10 Коме да говорим, да упозоравам,
а да чују?
Ево, необрезано им је ухо
и не могу да са пажњом чују.
Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло
и у њој не уживају.
11 Пун сам гнева Господњег,
изнурило ме је да га задржавам.
„Излиј га по деци на улици
и на скуп младића.
И мужа и жену ће захватити,
и старе и времените.
12 Њихове ће се куће предати другима,
баш као и поља и жене,
јер ја ћу подићи своју руку
на становнике земље
– говори Господ.
13 Баш сви, од малог па до великог међу њима
грабе непоштени добитак.
Од пророка па до свештеника,
баш сви варају.
14 Они мом народу
олако лече прелом причајући:
’Мир! Мир!’
А нема мира.
15 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.“
16 Овако каже Господ:
„Станите на путеве, гледајте
и питајте за стазе од давнина.
Па који је пут добар, идите њиме,
и нађите спокој својим душама.
Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17 Стражаре сам поставио над вама:
’Пазите на звук трубе!’
Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18 Зато слушајте, народи,
и познај, заједницо, шта је с њима:
19 Послушај земљо!
Ево доносим пропаст на овај народ,
плод самих њихових сплетки.
Јер за моје речи нису марили
и мој су Закон презрели.
20 Шта ће мени тамјан што долази из Саве
и цимет из далеке земље?
Не прихватам ваше свеспалнице.
И у осталим жртвама не уживам.“
21 И зато каже Господ:
„Ево, даћу овом народу камење спотицања,
па ће се спотицати о њих.
Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22 Ево како говори Господ:
„Гле, народ долази
из северне земље!
Велики ће народ бити подигнут
из најдаљих земљиних крајева.
23 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко сионска.“
24 Чули смо о њима глас
и руке су нам клонуле,
обузели су нас зебња
и бол као породиљу.
25 Не излази у поље
и не иди путем,
јер је ужас одасвуд
и мач непријатељев.
26 Ћерко мог народа, опаши кострет
и ваљај се у пепелу.
Жали као за јединцем, горко плачи
јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27 „Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,
као утврђење, да испиташ
и опробаш њихов пут.
28 Сви су они најгори одметници,
иду па клевећу.
Они су од бронзе и гвожђа,
сви су затирачи.
29 Мехови се запалише од врелине
и ватра је спалила олово.
Залуд неко претапа и кали,
јер зликовце не може да одвоји.
30 ’Сребро одбачено’, зваће се,
јер их је Господ одбацио.“
Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима
20 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.
3 Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 4 па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 5 Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 6 Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’
7 Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’
8 Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’
9 Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10 Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11 Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12 Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’
13 А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14 Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15 Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’
16 Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
Исус трећи пут предсказује своју смрт и ускрсење
17 Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: 18 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. 19 Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана ускрснути.“
Молба Јаковљеве и Јованове мајке
20 Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. 21 Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ 22 Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.
23 Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“
24 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. 25 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 26 Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 27 и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. 28 Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“
Два јерихонска слепца
29 Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30 Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“
31 Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 32 Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“
33 Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 34 Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.