M’Cheyne Bible Reading Plan
6 Исус, син Навинов, позва свештенике и рече им: „Понесите Ковчег савеза, а седам свештеника нека понесу седам труба од овнујских рогова испред Ковчега Господњег.“ 7 А народу рече: „Пођите и обиђите око града, а ратници нека иду испред Ковчега Господњег.“
8 Кад је Исус то заповедио народу, кренуше свештеници који носе седам труба од овнујских рогова пред Господом. Трубили су у рогове, а Ковчег савеза је ишао за њима. 9 Ратници су ишли испред свештеника који су трубили у рогове, док је остали народ ишао за Ковчегом. Ишли су тако док је одзвањао звук труба. 10 Исус је био заповедио народу: „Не вичите и не дижите глас, и нека реч не пређе преко ваших усана, све до дана када вам кажем: ’Вичите!’ Тада вичите.“
11 Онда је наредио да Ковчег Господњи обиђе једном око града, па су се вратили у табор и преноћили у њему. 12 Следећег дана Исус порани, а свештеници подигну Ковчег Господњи. 13 Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова ишли су пред Ковчегом Господњим и трубили у рогове. Ратници су ступали пред њима, а остали народ је ишао за Ковчегом Господњим док су трубе одјекивале. 14 И другог дана су једном обишли око града, па су се вратили у табор. Тако су чинили шест дана.
15 Седмога дана у освит зоре поране и на исти начин обиђу седам пута око града. Само су тога дана обишли око града седам пута. 16 Кад су свештеници седми пут затрубили у рогове, Исус рече народу: „Вичите, јер вам је Господ предао град! 17 Нека град и све што је у њему буде посвећено Господу за уништење. Само Рахава блудница нека остане у животу, она и сви који су са њом у кући, зато што је сакрила уходе које смо послали. 18 А ви се држите даље од онога што је посвећено за уништење, да не бисте сами били изручени уништењу: ако узмете нешто од онога што је посвећено за уништење, изложићете уништењу израиљски табор и навући на њега пропаст. 19 Све сребро, злато, бронзано и гвоздено посуђе посвећено је Господу; нека се донесе у ризницу Господњу.“
20 Тако је народ повикао на глас труба. Чим је чуо глас труба, народ кликну громким гласом, а зидине града падоше. Народ онда крену на град, свако оданде где се задесио, па освојише град. 21 Изручили су клетом уништењу све који су се нашли у граду: побили су мачем мушкарце и жене, младо и старо, волове, овце и магарце.
22 А оној двојици што су уходили земљу, Исус рече: „Идите у кућу оне жене блуднице и изведите је оданде, њу и све њене, као што сте јој се заклели!“ 23 Младићи, уходе, оду и изведу Рахаву, њеног оца и њену мајку, њену браћу и све њене. Извели су сву њену родбину и сместили их изван израиљског табора.
24 А град и све што је у њему су спалили огњем. Само су сребро и злато, те бронзано и гвоздено посуђе ставили у ризницу Дома Господњег. 25 Исус је поштедео блудницу Рахаву и дом њеног оца, и све што је било њено. Она је остала међу Израиљцима све до дана данашњега, јер је сакрила уходе које је Исус послао да уходе Јерихон.
26 У то време је Исус изрекао ову клетву: „Проклет био човек пред Господом, који поново подигне и сазида овај град, Јерихон.
Положио му темеље по цену
свога првенца,
а врата по цену
свога најмлађега!“
27 Господ је био са Исусом и глас о њему се прочуо по целој земљи.
135 Славите Господа!
Славите име Господње!
Славите, о, слуге Господње;
2 ви што стојите у Господњем Дому,
у двориштима Дома Бога нашег!
3 Славите Господа јер је добар Господ.
Песмом му прослављајте име,
јер је мило.
4 Јер, Јакова је себи изабрао,
Израиља за своју драгоцену својину.
5 Заиста, ја знам да је велик Господ,
наш је Господ већи од свих божанстава.
6 Све што хоће, то Господ и чини –
на небесима и на земљи,
у морима и у свим дубинама.
7 Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
8 Он је побио првенце у Египту,
како људе, тако животиње.
9 Послао је знакове и чудеса усред тебе, Египте,
на фараона и све његове слуге.
10 Побио је народе многе,
погубио је цареве силне –
11 Сихона, аморејског цара;
Ога, васанскога цара
и сва царства у Ханану.
12 Њихову је земљу дао у наследство,
у наследство за свој народ, за Израиљ.
13 О, Господе, вечито је име твоје!
О, Господе, спомињеш се кроз нараштај сваки!
14 Господ ће судити[a] своме народу,
на своје ће се слуге сажалити.
15 Сребро су и злато идоли народа,
људских руку дело.
16 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
17 са ушима – а глуви,
у устима им нема даха.
18 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
19 Благосиљај Господа, о, доме Израиљев!
Благосиљај Господа, о, доме Аронов!
20 Благосиљај Господа, о, доме Левијев!
Благосиљајте Господа, о, сви што стрепите од Господа!
21 Благословен нек је са Сиона Господ,
у Јерусалиму што пребива!
Славите Господа!
136 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Хвалите Бога над боговима,
јер је милост његова довека.
3 Хвалите Господара над господарима,
јер је милост његова довека;
4 оног што ко нико чудеса велика чини,
јер је милост његова довека;
5 оног што умешно начини небеса,
јер је милост његова довека;
6 оног што је земљу разастро на водама,
јер је милост његова довека;
7 оног што начини велика светлећа тела,
јер је милост његова довека:
8 сунце да управља даном,
јер је милост његова довека;
9 месец и звезде да управљају ноћу;
јер је милост његова довека;
10 оног што је побио првенце Египта,
јер је милост његова довека;
11 и из њега извео Израиља,
јер је милост његова довека;
12 моћном руком и испруженом мишицом,
јер је милост његова довека;
13 оног што је разделио Црвено море напола,
јер је милост његова довека;
14 и кроз њега провео Израиља,
јер је милост његова довека;
15 и сручио фараона и његову војску у Црвено море,
јер је милост његова довека;
16 оног што је свој народ по пустињи водио,
јер је милост његова довека;
17 оног што је погубио цареве велике,
јер је милост његова довека;
18 и побио цареве силне,
јер је милост његова довека:
19 Сихона, аморејског цара,
јер је милост његова довека;
20 и Ога, васанскога цара,
јер је милост његова довека;
21 и њихову је земљу дао у наследство,
јер је милост његова довека;
22 у наследство за свог слугу, за Израиљ,
јер је милост његова довека;
23 онога што нас се понижених сетио,
јер је милост његова довека;
24 и од душмана нас избавио наших,
јер је милост његова довека;
25 оног који даје храну створењу сваком,
јер је милост његова довека.
26 Хвалите Бога небеског,
јер је милост његова довека!
Упозорење
66 Говори Господ:
„Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања?
2 Па све је то рука моја начинила
и све је то постало
– говори Господ.
А на кога ћу погледати?
На исцрпенога и на духовно сломљенога,
и онога који дрхти пред мојом речи.
Против наопаких жртава
3 Тај што коље вола,
ко човека да убија,
и ко жртвује овцу,
као да се псом скрнави;
тај што доноси принос,
ко да крв свињску приноси,
ко ка̂ди тамјаном,
тај идола благосиља.
То су они изабрали за своје путеве
и гадости њихове по вољи су души њиховој.
4 Ја ћу такође изабрати да им додијавам:
довешћу на њих то од чега зазиру.
Зато што сам звао, а одговора није било;
говорио сам, а слушали нису;
него су чинили што ја злом сматрам,
и бирали оно што ми није угодно.“
Господ долази да ускоро суди
5 Послушајте реч Господњу,
ви, који дрхтите од његове речи:
„Говоре ваша браћа, мрзитељи ваши,
који вас гоне због имена мојега:
’Нека се прослави Господ,
те да видимо вашу радост.’
И они ће постиђени бити.
6 Глас граје из града,
глас из храма –
глас је Господа који намирује
накнаду непријатељима својим.
7 Пре него што ју је заболело,
она је родила;
пре него што је бол на њу дошао,
она је на свет мушкарца донела.
8 Ко је тако нешто чуо?
Ко је овако нешто видео?
Може ли земља у једном дану
да роди читави пук?
Да бол одједанпут жацне,
па да Сион синове своје роди?
9 ’Зар ја, који отварам материцу,
па да не рађам? – говори Господ.
Зар ја, који дајем да се рађа,
па да будем јалов? – говори Бог твој.’
10 Радујте се због Јерусалима,
и кличите у њему, сви који га волите.
Веселите се с њим, веселите се
сви који сте туговали над њим;
11 да будете надојени и насићени
на дојкама утехе његове,
да се насишете и насладите
из обиља славе његове.“
12 Јер говори Господ:
„Ево, ја ћу га досегнути миром који је као река,
и славом народа која је као поток набујали.
И његову одојчад ће у наручју носити
и на коленима миловати.
13 Као човека кога мајка његова теши,
тако ћу и ја вас тешити,
и бићете утешени у Јерусалиму.“
14 И видећете и веселиће се срце ваше,
и као трава процветаће кости ваше,
и познаће се рука Господња
на слугама његовим, и последице њихове
на непријатељима његовим.
15 Јер, гле, Господ у огњу долази,
као олуја су бојна кола његова,
вратиће у гневној разјарености својој
и карању његовом, у огњу распаљеном.
16 Јер ће Господ судити огњем
и мачем својим сваком људском бићу,
те ће многи од Господа погинути.
Против отпадника
17 „Посвећују и прочишћавају сами себе у вртовима иза ’оне једне у средини’; једу свињетину и гадости и мишеве: заједно ће скончати – говори Господ.
18 А ја знам дела њихова и намере њихове.
Господња слава међу пуцима
Долази време да се саберу сви пуци и сви језици, па ће доћи и славу моју гледати.
19 И њима ћу поставити знак, те од оних који су се измакли, од њих ћу послати пуцима: у Тарсис, Фул и Луд – познатим стрелцима – у Тувал и Грчку, на острва далека где се није чуло што се о мени чује, и где се слава моја није видела. И они ће пуцима славу моју објављивати. 20 И они ће довести сву браћу вашу из свих туђинских народа, принос за Господа: на коњима и на колима и у носиљкама и на мазгама и на једногрбим камилама на свету гору моју, Јерусалим – говори Господ – као што синови Израиљеви приносе принос у чистој посуди у Дому Господњем. 21 Па ћу и од њих узети за свештенике, за Левите – говори Господ.
22 Јер као што ће преда мном стајати небеса нова и земља нова, што ћу ја начинити – говори Господ – тако ће стајати потомство ваше и име ваше. 23 И од младог месеца до младог месеца, и од суботе до суботе, долазиће свако биће на поклоњење пред лицем мојим – говори Господ; 24 и излазиће и гледаће лешеве људи који су се од мене одметнули, јер црв њихов не умире и огањ се њихов не гаси; и биће за презир сваком створењу.“
Смрт Јована Крститеља
14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2 па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3 Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4 Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5 Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
6 Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7 да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8 А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9 Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. 10 Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11 Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12 А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
Исус храни пет хиљада људи
13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
Исус хода по води
22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. 24 А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29 Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
Излечења у генисаретском крају
34 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35 Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36 Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.