M’Cheyne Bible Reading Plan
Сукоб између Јефремоваца и Галађана
12 А Јефремовци се сакупе и дођу на север[a]. Рекли су Јефтају: „Зашто си ишао да ратујеш против Амонаца а да ниси позвао и нас да идемо с тобом? Запалићемо ти кућу над тобом!“
2 Јефтај им одговори: „Ја и мој народ смо имали велики спор са Амонцима. И вас сам позвао, али ви нисте дошли да ме избавите из њихових руку. 3 Кад сам видео да избављење не стиже, ставио сам главу у торбу и пошао на Амонце, а Господ их је предао у моје руке. Зашто сте, дакле, дошли данас да ратујете против мене?“
4 Тада је Јефтај сабрао све Галађане и ступио у бој против Јефрема. Галађани су потукли Јефрема, јер су Јефремовци говорили: „Ви сте, Галађани, Јефремови бегунци, који живе усред Јефрема и Манасије.“ 5 Галађани су пресекли Јефрему газове на Јордану. Кад би неко од Јефремових бегунаца рекао: „Пустите ме да прођем“ – Галађани би га питали: „Јеси ли Јефремовац?“ Кад би овај одговорио: „Нисам“ – 6 они би му рекли: „Реци Шиболет[b].“ Ако би он рекао: „Сиболет“ – јер није умео да изговори, они би га зграбили и убили на јорданским газовима. Том приликом погинуло је четрдесет две хиљаде Јефремоваца.
7 Јефтај је био судија у Израиљу шест година. Кад је Јефтај Галађанин умро, сахранили су га у једном од галадских градова.
Авесан
8 После њега је судија у Израиљу био Авесан из Витлејема. 9 Он је имао тридесет синова и тридесет ћерки, које је поудавао на разне стране. И синовима је довео жене са стране. Он је био судија у Израиљу седам година.
10 Кад је Авесан умро, био је сахрањен у Витлејему.
Елон
11 После њега је судија у Израиљу био Елон Завулонац. Он је судио у Израиљу десет година. 12 Кад је Елон Завулонац умро, сахранили су га у Ајалону, у земљи Завулоновој.
Авдон
13 После њега је судија у Израиљу био Авдон, син Елила Пиратоњанина. 14 Он је имао четрдесет синова и тридесет унука који су јахали седамдесет магараца. Он је био судија у Израиљу осам година. 15 Кад је Авдон, син Елила Пиратоњанина умро, био је сахрањен у Фаратону у Јефремовој земљи, у амаличком горју.
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. 2 Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. 3 Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. 4 Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. 5 Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.
6 А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. 7 Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. 8 Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.
Позив за Македонију
9 Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10 Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11 Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12 а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.
Лидијино обраћење
13 У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља[a]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14 То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15 А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17 Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18 Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20 Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21 и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“
22 На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23 Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24 Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.
25 Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. 26 Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. 27 Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. 28 Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“
29 Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. 30 Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“
31 „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. 32 Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. 33 Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. 34 Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.
Ослобођење Павла и Силе
35 Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ 36 Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ 37 Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“
38 Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. 39 Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. 40 Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.
Седамдесет година изгнанства
25 Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; 2 реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: 3 „Још од тринаесте године Јосије, сина Јудиног цара Амона, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.
4 Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. 5 А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. 6 Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.
7 Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“
8 Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; 9 ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. 10 Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. 11 Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.
12 И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. 13 Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. 14 Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“
Чаша Божијег гнева
15 Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. 16 И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“
17 Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: 18 Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; 19 и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; 20 и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; 21 и Едом, Моав и народ Амона; 22 и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; 23 и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; 24 и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; 25 и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; 26 и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки[a] ће пити после њих.
27 „Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ 28 Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! 29 Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’
30 Ти им пророкуј све ове речи и реци им:
’Господ ће са висина као лавић рикнути,
из свог светог места ће моћно завикати.
Заориће на своје Пребивалиште клицањем
против свих становника земље, као онај који муља грожђе.
31 Та вика стиже до крајева земље,
јер се Господ спори с народима.
За суд се он спрема с целим човечанством,
а зликовце је мачу препустио – говори Господ.’“
32 Овако каже Господ над војскама:
„Ево зла што надире
од народа до народа!
Пролама се велика олуја
из најдаљих земљиних крајева.
33 Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.
34 Кукајте, пастири!
Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада!
Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање,
јер ћете прснути ко посуда драга.
35 За пастире нема уточишта,
нема спаса за владаре стада!
36 Слушај вапај пастира
и нарицање владара стада
јер Господ хара њихов пашњак.
37 И биће опустошени мирни пашњаци
због Господњег разјареног гнева.
38 Као лавић он напушта станиште своје
јер је опустошена њихова земља
од јарости тлачитеља,
од његовог гнева успламтелог.“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус улази у Јерусалим на магарцу
11 А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. 2 Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. 3 А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“
4 Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. 5 Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ 6 Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. 7 Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. 8 Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
10 Благословено било наступајуће царство нашега оца Давида!
Осана на висини!“
11 По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.
Исус проклиње смокву
12 Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. 13 Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. 14 Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.
Исус чисти храм
15 Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. 16 Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. 17 Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
18 Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.
19 Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
Поука о смокви
20 Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21 Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“
22 Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23 Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24 Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25 А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. 26 Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“[a]
Исусова власт
27 Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28 па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31 Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32 А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.