M’Cheyne Bible Reading Plan
Посед Јосифовог племена
16 Јосифовим синовима је жребом припало подручје од Јордана, код Јерихона, источно од јерихонских вода, које се одатле пружало пустињом к ветиљској гори. 2 Онда се граница настављала од Ветиља, односно Луза, и пролазила кроз предео Аркијана до Атарота. 3 Затим се спуштала ка мору к подручју Јафлета све до границе Доњег Вет-Орона и до Гезера, и излазила на море.
4 Тако су потомци Јосифови, Манасијини и Јефремови примили своје наследство.
5 Ово је било подручје синова Јефремових по њиховим породицама:
Граница њиховог наследства се протезала са истока од Атарот-Адара до Горњег Вет-Орона, 6 и излазила на море. На северу је граница ишла од Микметата и заокретала на исток на Танат-Сило, и прелазила преко њега у правцу истока до Јанохе. 7 Од Јанохе се спуштала ка Атарот-Нароту, дотицала се Јерихона и избијала на Јордан. 8 Граница је, затим, ишла од Тафује према мору до потока Кане и настављала према мору. То је било наследство племена синова Јефремових по својим породицама.
9 Јефремовци су имали све те градове и села, а уз то и одвојене градове усред наследства синова Манасијиних.
10 Они нису протерали Хананце који су живели у Гезеру. Тако Хананци живе међу Јефремовцима све до дана данашњег. Ипак, био им је наметнут принудни рад.
Наследство Манасијиног племена
17 Жребом је припао део и племену Манасијином, пошто је Манасија био првенац Јосифов. А Махиру, првенцу Манасијином, оцу Галадовом – врсном ратнику – припао је Галад и Васан. 2 По део је припао и осталим синовима Манасијиним по својим породицама: потомцима Авиезеровим, Хелековим, Есриловим, Сихемовим, Еферовим и Семидиним. То су мушки потомци Манасије, сина Јосифовог, по својим породицама.
3 А Салпад, син Еферов, син Галадов, син Махиров, син Манасијин, није имао синове, него је имао ћерке. Ово су имена његових ћерки: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 4 Оне су дошле пред свештеника Елеазара, пред Исуса, сина Навинова, и пред кнезове и рекле: „Господ је заповедио Мојсију да нам даш наследство међу нашом браћом.“ Зато им је на заповест Господњу дато наследство међу браћом њиховог оца. 5 Тако је Манасији припало десет делова, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране Јордана, 6 јер су ћерке Манасијине добиле наследство међу његовим синовима. Осталим синовима Манасијиним је припала галадска земља.
7 Манасијина граница се простирала од Асира до Микметата, који је код Сихема, а затим скретала на десно, к становницима Ен-Тафује. 8 Манасији је припадала област Тафује, али је град Тафуја на Манасијиној граници припадао Јефремовим синовима. 9 Граница се, затим, спуштала до потока Кане. Ови градови јужно од потока, припадали су градовима Манасијиног племена, иако су се налазили међу градовима Јефремовог племена. Манасијина граница иде северном страном потока и излази на море. 10 Јужни део припадао је Јефремовом племену, а северни Манасијином. Море им је била граница. На северу су се граничили са Асировим племеном, а на истоку са Исахаровим.
11 На подручју Исахаровог и Асировог племена, Манасијином племену је припадао: Вет-Сан са својим насељима и Јивлеам са својим насељима, затим становници Дора са својим насељима, становници Ен-Дора са својим насељима, становници Танаха са својим насељима, и становници Мегида са својим насељима; ови сачињавају три подручја.
12 Манасијини синови нису могли да протерају становнике ових градова. Хананци су били решени да живе у тој земљи. 13 Али кад су Израиљци ојачали, притисли су Хананце принудним радом, али их нису могли протерати.
Јосифови синови освајају шумске пределе
14 Синови Јосифови рекоше Исусу: „Зашто си нам доделио наследство према једном жребу, само један део, кад смо многољудан народ, кога је Господ толико благословио?“
15 „Ако сте многољудан народ – одговори им Исус – ви идите горе у шуме, у земљу фережанску и рефаимску, па искрчите себи земљу, кад вам је већ тесна гора Јефремова.“
16 Синови Јосифови на то рекоше: „Гора нам неће бити довољна, а уз то, сви Хананци, становници долине, имају бојна кола од железа, како они у Вет-Сану и његовим насељима, тако и они у језраелској долини.“
17 Тада Исус рече дому Јосифову, Јефремову и Манасијином: „Народ сте многољудан и снага вам је велика и зато нећете више имати само један део. 18 Гора нека буде ваша. Ако је шумовита, искрчите је, па ће вам припасти где год се пружа. А и Хананце ћете протерати, ако и имају бојна кола од железа, ако и јесу јаки.“
148 Славите Господа!
Славите Господа са небеса,
славите га на висинама!
2 О, анђели сви његови, славите га,
славите га, све војске његове!
3 Славите га, сунце и месече,
славите га, све блиставе звезде!
4 Славите га, небеса највиша,
и ви, воде врх небеса!
5 Нек Господње име славе,
јер он заповеди и они посташе.
6 За сву вечност њих је поставио,
уредбу је дао која проћи неће.
7 Ви са земље славите Господа –
немани морске и дубино свака;
8 громе и граде, снеже и магло,
олујо што реч његову остварујеш;
9 горе и сва брда, свако стабло родно
и сви кедрови;
10 звери и сва стоко,
гмизавци и птице крилате;
11 земаљски цареви и сви људи,
главари и владари земље;
12 младићи, а и девојке;
стари са младима!
13 Нек Господње име славе,
јер само је његово име узвишено;
величанство му је и над земљом и над небесима!
14 Свом народу он ће рог уздићи –
славу сваког који му је веран –
народу израиљском, народу њему блиском.
Славите Господа!
8 У то ће време – говори Господ – извадити кости Јудиних царева, кости главара, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима из њихових гробова. 2 Разасуће их пред сунцем, месецом, пред свом небеском војском, пред онима које су волели и служили им, које су следили, тежили им и којима су се клањали. Неће их сакупити и неће их сахранити. Биће као гнојиво по тлу. 3 А свем остатку овог злог рода, који преживи по свим местима у која ћу их прогнати, смрт ће бити дража од живота – говори Господ над војскама.
Грех и казна
4 Реци им: ’Говори Господ:
Зар не устају они који падају?
Зар се не враћа онај који се одвраћа?
5 А зашто се одвратио овај народ,
Јерусалим, упоран у одметништву?
Држи се обмане
и одбија да се врати.
6 Пазио сам и чуо: не говоре добро,
ниједан се не каје за своја зла
и не каже – Шта сам то урадио?
Сви су се одвратили на своју страну
као коњ што граби у битку.
7 Чак и рода на небесима зна своје време;
голуб, ласта и ждрал пазе на време када долазе;
а само мој народ не зна Господње прописе.
8 Како можете да кажете: мудри смо!
Имамо Господњи Закон?
Гле, стварно га је лажним начинило
лажљиво перо зналаца Светог писма!
9 Мудраци су се осрамотили,
уплашили су се и заробљени су.
Ево, презрели су реч Господњу,
па каква им то мудрост преостаје?
10 Зато ћу њихове жене да дам другима,
а њихова поља новим газдама.
Јер баш сви, од најмањег до највећег,
грабе непоштени добитак.
Од пророка, па до свештеника,
баш сви варају.
11 Они прелом ћерке мог народа
олако лече причајући:
Мир! Мир!
А нема мира.
12 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.
13 Покупићу их и докрајчићу их –
говори Господ –
неће више бити грожђа на лози,
неће више бити плодова смокве на њеном стаблу
и лишће ће се осушити.
А ја ћу да их дам онима
што ће их прегазити.’“
14 И зашто сада седимо?
Окупите се,
пођимо у утврђене градове
па да тамо изгинемо,
јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст.
Дао нам је да пијемо затровану воду
јер смо Господу згрешили.
15 Надали смо се миру,
али ничег доброг;
и времену здравља,
а оно страва.
16 Од Дана се још чуло рзање њихових коња,
а од њиштања њихових ждребаца тресла се земља.
Дошли су, похарали земљу
и све што је у њој,
и град и становнике у њему.
17 „Ево, шаљем на вас змије отровнице
против којих нема бајалице,
па ће вас уједати
– говори Господ.“
18 О, кад бих се насмејао!
Ал’ тужан сам и срце ме боли.
19 Гле, вапај ћерке мога народа
из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
Њен цар није ту?“
„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
тим туђинским ништавилима?“
20 „И жетва је прошла
и лето је крају дошло,
а ми спасени нисмо!“
21 Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
У црнини сам јер ме је грозота обузела!
22 Зар у Галаду нема мелема?
Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
ћерка мога народа?
Прича о свадбеној гозби
22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 2 „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 3 Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
4 Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
5 Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 6 Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 7 Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
8 Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 9 Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“
Порез цару
15 Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. 16 Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 17 Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
18 Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19 Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 20 Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 21 Они одговоре: „Царев[a].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 22 Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
О ускрсу мртвих
23 Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења, 24 и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 25 Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 26 Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 27 На крају умре и жена. 28 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
29 Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 30 Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31 А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 32 ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
33 Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.
Највећа заповест
34 Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36 „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37 Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38 Ово је највећа и најважнија заповест. 39 Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40 На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
Христос – Давидов Син и Господ
41 Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
Они му одговоре: „Давидов.“
43 Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
44 ’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду“’?
45 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
46 Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.