M’Cheyne Bible Reading Plan
Авимелех
9 Авимелех, син Јеровалов, оде у Сихем к браћи своје мајке, и рече њима и целом роду своје мајке: 2 „Реците становницима Сихема: ’Шта је боље за вас: да над вама влада седамдесет људи, сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваше тело и крв.’“
3 Кад су браћа његове мајке пренела све ове речи свим становницима Сихема, њихово срце се приклонило Авимелеху. Говорили су: „Он је наш брат.“ 4 Тада су му дали седамдесет шекела сребра[a] из храма Вал-Верита; с тим је Авимелех унајмио неке ништарије и пустолове, који су пошли за њим. 5 Затим је отишао у дом свога оца у Офру и побио своју браћу, Јеровалове синове, њих седамдесет, на једном камену. Преживео је само Јеровалов најмлађи син, Јотам, који се сакрио. 6 После тога су се окупили сви становници Сихема и Вет-Мила и поставили Авимелеха за цара код храста који стоји код Сихема.
7 Кад су то јавили Јотаму, он оде, стаде на врх горе Геризима и повика из свег гласа: „Послушајте ме, мештани Сихема, тако вас чуо Бог!
8 Пошла једном стабла да помажу цара који ће владати над њима. Рекли су маслини: ’Владај над нама.’
9 Маслина им одговори: ’Зар да се одрекнем своје масноће, којом се чини част боговима и људима, да бих се њихала над другим дрвећем?’
10 Стабла рекоше смокви: ’Дођи и владај над нама.’
11 Смоква им одговори: ’Зар да се одрекнем своје слаткоће и свог изврсног плода, да бих се њихала над другим дрвећем?’
12 Стабла рекоше лози: ’Дођи и владај над нама.’
13 Али лоза им одговори: ’Зар да се одрекнем свога вина које весели богове и људе, да бих се њихала над дрвећем?’
14 А сва стабла рекоше трну: ’Дођи и владај над нама.’
15 Трн одговори стаблима: ’Ако заиста хоћете да ме помажете за цара над вама, дођите и склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека плане огањ из трна и спали кедрове ливанске.’
16 Јесте ли, дакле, поступили часно и савесно кад сте зацарили Авимелеха? Јесте ли добро поступили према Јеровалу и његовом дому? Јесте ли му право учинили након свега што је учинио за вас? 17 Мој је отац ратовао за вас довевши свој живот у опасност, те вас избавио из руке мадијанске, 18 а ви сте данас устали против куће мога оца и побили његове синове, седамдесет људи на једном камену, и поставили Авимелеха, сина слушкиње, за цара над мештанима Сихема, јер вам је брат. 19 Ако сте поступили часно и савесно према Јеровалу и његовом дому, онда се радујте с Авимелехом, и он нека се радује с вама. 20 А ако нисте, нека плане огањ из Авимелеха и спали мештане Сихема и Вет-Мила, и нека плане огањ из мештана Сихема и Вет-Мила и спали Авимелеха.“
21 Тада Јотам побеже. Пошто је утекао, отишао је у Вир и тамо се настанио, како би се склонио од свога брата Авимелеха.
Побуна Сихемљана против Авимелеха
22 Авимелех је владао над Израиљем три године. 23 Али Бог унесе зао дух између Авимелеха и мештана Сихема, који нису били одани Авимелеху. 24 То је било због тога да се освети злочин почињен над седамдесеторицом Јеровалових синова и да њихова крв падне на Авимелеха, њиховог брата, који их је побио, као и на мештане Сихема који су му помогли да побије своју браћу. 25 Мештани Сихема су ради њега постављали заседе по горским врховима и пљачкали сваког ко је поред њих пролазио путем. То је било јављено Авимелеху.
26 Тада је у Сихем дошао Гал, син Еведов, са својом браћом, који је задобио поверење мештана Сихема. 27 Изађу они у поље и оберу своје винограде. Кад су измуљали грожђе, уприличили су славље; отишли су у храм својих богова, где су јели, пили и проклињали Авимелеха. 28 Тада Гал, син Еведов, рече: „Ко је Авимелех да бисмо му ми, Сихемљани, служили? Зар не би требало да Јеровалов син и његов надгледник Зевул служе људима Емора, оца Сихемова?! Зашто да служимо Авимелеху? 29 Да је овај народ у мојој власти, ја бих свргнуо Авимелеха! Рекао бих му: ’Скупи сву своју војску и изађи у бој!’“
30 Кад је Зевул, градски главар, чуо речи Гала, сина Еведовог, разгневио се. 31 Тајно је послао гласнике Авимелеху поручивши: „Ено, Гал, син Еведов, и његова браћа, дошли у Сихем и буне град против тебе. 32 Зато устани ноћу, ти и народ који је с тобом, и постави заседу у пољу. 33 Ујутро, чим гране сунце, дигни се и навали на град. Кад Гал изађе пред тебе са народом који је с њим, чини с њим шта год хоћеш.“
34 Устане Авимелех ноћу, и сав народ с њим, и поставе заседу око Сихема у четири чете. 35 Чим је Гал, син Еведов, изашао и стао код улаза градских врата, Авимелех устане из заседе са народом који је био с њим.
36 Гал је приметио људе, па је рекао Зевулу: „Гле, неки људи силазе с горских врхова.“
Зевул му рече: „То су сенке са гора, па ти се чини као да су људи.“
37 Гал опет рече: „Ево, људи силазе с виса, а једна чета долази из правца Чаробњаковог храста.“
38 Зевул му рече: „Где ти је сад језик? Говорио си: ’Ко је Авимелех да бисмо му служили?’ Нису ли то људи које си презирао? Хајде сад, изађи и ратуј с њим!“
39 Гал изађе предводећи становнике Сихема и ступи у бој са Авимелехом. 40 Међутим, Авимелех је потерао Гала у бег, те је овај побегао. Много људи је изгинуло све до врата. 41 Авимелех је живео у Аруми, а Зевул је протерао Гала и његову браћу из Сихема.
42 Следећег дана је народ изашао у поље, и то је било јављено Авимелеху. 43 Авимелех поведе људе, подели их у три чете и постави заседу у пољу. Видевши да народ излази из града, навалио је на њих и побио их. 44 Онда Авимелех и чете које су биле с њим навале на улаз од градских врата, а две чете нападну све који су били у пољу и побију их. 45 Авимелех је ратовао против града целог тог дана. Након што је освојио град, побио је људе који су били у њему. А град је разорио и посуо га сољу.
46 То су чули сви становници у сихемској кули, па су отишли у склониште храма Ел-Верита. 47 Кад су јавили Авимелеху да су сви становници у сихемској кули окупили тамо, 48 Авимелех се попне на гору Салмон, он и сви људи с њим, узме секиру у руке и насече грања, па понесе на раменима. Онда рече људима с њим: „Што сте видели да сам ја урадио, брзо урадите и ви.“ 49 Сваки човек је одсекао по грану, па су пошли за Авимелехом. Грање су ставили на склониште и запалили ватру над онима унутра. Тако су изгинули сви људи из сихемске куле, око хиљаду мушкараца и жена.
50 Авимелех оде у Тевес. Тамо се утаборио и заузео град. 51 Али усред града се налазила јака кула. Тамо су побегли сви мушкарци и жене – сви становници града – затворили се, и попели се на кров куле. 52 Авимелех је доспео до куле и напао је. Када се приближио вратима куле да је запали, 53 нека жена баци млински камен Авимелеху на главу и сломи му лобању.
54 Он брзо позва момка који му је носио оружје и рече му: „Извади свој мач у убиј ме, да не причају о мени: ’Жена га је убила.’“ Његов момак га је пробо и тако је умро. 55 Кад су Израиљци видели да је Авимелех мртав, сваки се вратио у своје место.
56 Тако је Бог узвратио Авимелеху за његов злочин који је починио над својим оцем побивши седамдесеторицу своје браће. 57 А Бог је свалио сваки злочин људи из Сихема на њихову главу. Тако их је стигла клетва Јотама, сина Јеровалова.
Прво мисијско путовање
Прво Павлово мисијско путовање
13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. 2 Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ 3 Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.
На Кипру
4 Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. 5 Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.
6 Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. 7 Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. 8 Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. 9 Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10 и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11 Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“
Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.
У Антиохији Писидијској
13 Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. 14 Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. 15 После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“
16 Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: 17 Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 18 и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 19 Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. 20 То је трајало неких четири стотине педесет година.
Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. 21 Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 22 А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’
23 Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 24 Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. 25 Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’
26 Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. 27 Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. 29 А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, 31 те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.
32 И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 33 он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:
’Ти си Син мој,
данас си се мени родио.’
34 А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:
’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
која сам дао Давиду.’
35 А у једном другом псалму пише:
’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’
36 А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 37 Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.
38 Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. 39 Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.
40 Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:
41 ’Гледајте, ругачи,
чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“
42 Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. 43 Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.
44 Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. 45 Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.
46 Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:
’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење до краја земље.’“
48 Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.
49 А реч Господња се ширила по свој околини. 50 Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 51 Они, стога, отресоше прашину са својих ногу[a] и одоше у Икониум. 52 А ученици су били пуни радости и Светога Духа.
Суд над злим царевима Јуде
22 Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. 2 Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! 3 Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! 4 Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. 5 А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“
6 Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:
„Мени си ти као Галад и врх Ливана,
али ћу те стварно претворити у пустињу,
у градове расељене.
7 Затирача спремам на тебе,
све до једног наоружаног!
Најбоље ће твоје кедрове посећи
и у ватру бацити.
8 Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ 9 И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“
10 Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!
Него горко јецајте за оним што одлази,
да се више не врати
и не види свој родни крај.
11 Овако каже Господ о Салуму[a], сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12 Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.
13 Тешко ономе што кућу неправедно кући,
и одаје горње, али не по правди;
коме сународник ради без накнаде
и који не даје трудбенику плату.
14 Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику
и простране горње собе.’
Отвориће за себе прозоре,
па кедром облаже и црвеним боји.
15 Зар ти владаш
да би се кедровином разметао?
Зар твој отац није и јео и пио,
зар није праведно и правично радио,
па му је било добро?
16 Бранио је сиромаха и убогог.
И онда је било добро.
Не значи ли то познавати мене?
– говори Господ.
17 Али твоје очи и твоје срце
не теже ничем сем непоштеном добитку
и проливању крви невинога,
да би тлачио и изнуђивао.“
18 Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:
„Неће за њим зажалити:
’Јао, брате мој! Јао, сестро!’
Неће за њим зажалити:
’Јао, господару! Јао његово величанство!’
19 Сахраниће га као што магарца сахрањују.
Одвући ће га и бацити
подаље од врата Јерусалима.
20 Попни се на Ливан и вичи!
На Васану гласом зајечи
и завичи са Аварима,
јер су сатрвени сви твоји љубавници.
21 А ја сам ти говорио у твом благостању,
а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’
И то ти је био пут још од младости твоје –
да не слушаш мој глас.
22 Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,
а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.
А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити
због свих својих зала.
23 Ти што седиш на ’Ливану’,
угнежден у кедровину:
како ћеш стењати кад те спопадну трудови
и бол као породиљу!
24 Живота ми мога – говори Господ – све да Хонија[b], син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25 Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26 Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27 А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“
28 Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Хонија?
Или је посуда коју нико неће?
Зашто су одбачени и он и његово потомство,
истерани у земљу која им је туђа?
29 О, земљо! О, земљо!
О, земљо, чуј реч Господњу!
30 Овако каже Господ:
„Запиши: овај човек је као без порода
и неће напредовати за живота свога.
Неће напредовати нико од његових потомака,
нико неће седети на престолу Давидовом
да би поново владао Јудом.
Исус храни преко четири хиљаде људи
8 Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2 „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4 Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6 Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7 А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8 Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9 Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10 Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
Фарисеји траже доказ
11 Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12 Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13 Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14 Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15 Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16 А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17 А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18 Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19 Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20 „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21 Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22 Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23 Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24 Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25 Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26 Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27 Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28 Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30 Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31 Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“ 32 Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33 Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37 Шта може човек дати у замену за свој живот? 38 А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.