M’Cheyne Bible Reading Plan
Подела земље осталим племенима
18 Цела се заједница Израиљаца окупила у Силому, где су поставили Шатор од састанка. Цела им је земља била покорена. 2 Ипак, остало је међу Израиљцима седам племена која још нису примила своју баштину.
3 Тада Исус рече Израиљцима: „Докле ћете оклевати да кренете и освојите земљу коју вам је дао Господ, Бог ваших отаца? 4 Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да направе попис земље за деобу. Онда нека се врате к мени. 5 Онда нека је поделе на седам делова. Јуда нека остане на свом подручју на југу, а дом Јосифов нека остане на свом подручју на северу.“ 6 А ви препишите земљу на седам делова, па ми донесите овде препис. Ја ћу онда бацити жреб ту, пред Господом, Богом нашим. 7 Левијево племе нема део међу вама, јер је свештенство Господње њихова баштина. Гадово и Рувимово племе, и половина племена Манасијиног, већ су примили своју баштину с друге стране Јордана, на истоку, коју им је дао Мојсије, слуга Господњи.
8 Људи се спремише и кренуше. Исус је заповедио онима који су ишли да попишу земљу, рекавши: „Идите и прођите земљом и попишите је, а онда се вратите к мени, а ја ћу овде у Силому бацити жреб за вас пред Господом.“ 9 Људи су отишли, прошли земљом и пописали је по градовима, подељеним на седам делова. Затим су се вратили к Исусу у табор у Силому. 10 Тада је Исус бацио жреб за њих у Силому пред Господом, и разделио тамо земљу синовима Израиљевим по њиховим племенским деловима.
Венијаминово племе
11 Први жреб је пао на Венијаминово племе по његовим породицама. Њима је у део припало подручје између Јудиног племена и Јосифовог племена.
12 Граница им се протезала од северног руба Јордана, подизала северним боком Јерихона, настављала у горје на западу и излазила на пустињу Вет-Авен. 13 Граница је одатле настављала ка Лузу, јужном страном Луза (данас је то Ветиљ), па се спуштала до Атарот-Адара на гори, јужно од Доњег Вет-Орона.
14 Граница је, затим, заокретала са запада на југ, од горе која се налази јужно од Вет-Орона, и завршавала код Киријат-Вала, то јест, Киријат-Јарима, града који припада Јудином племену. То је западна страна.
15 Јужна страна је почињала од руба Киријат-Јарима на западу, а оданде је граница излазила на извор Нефтоје. 16 Граница се, затим, спуштала до подножја горе насупрот долине Вен-Еном, на северној страни рефаимске долине, настављала ка долини Еном низ јужне обронке Јевусејаца, и спуштала се до Ен-Рогила. 17 Од севера је завијала и ишла ка Ен-Семесу, избијала на Гелилот насупрот адумимске узвишице, и спуштала се до Камен Воана, сина Рувимовог. 18 Затим се настављала према обронку насупрот Вет-Араве у правцу севера, и силазила до Араве. 19 Граница је онда настављала северном страном Вет-Огле и завршавала се на северном заливу Мртвог мора, код јужног краја Јордана. То је јужна граница.
20 Јордан је био граница с источне стране.
То је наследство синова Венијаминових са њиховим границама унаоколо, по њиховим породицама.
Венијаминови градови
21 Градови Венијаминовог племена по својим породицама били су:
Јерихон, Вет-Огла, Емек Кесис; 22 Вет-Арава, Семарајим, Ветиљ; 23 Авин, Фара, Офра; 24 Хефар-Амона, Офнија и Гаваја: дванаест градова са својим селима.
25 Гаваон, Рама, Вирот; 26 Миспа, Кефира и Моса; 27 Рекем, Јерфаил и Тарала; 28 Сила, Елеф, Јевус, то јест, Јерусалим, Гават и Киријат: четрнаест градова са својим селима.
То је наследство синова Венијаминових по њиховим породицама.
Наследство Симеуновог племена
19 Други жреб је изашао за Симеуна, за племе синова Симеунових по њиховим породицама. Њихово наследство било је усред наследства синова Јудиних. 2 Њима је припала у наследство:
Вир-Савеја, Сева и Молада; 3 Асар-Суал, Вала и Асем; 4 Елтолад, Ветул и Орма; 5 Сиклаг, Вет-Маркавот и Асар-Суса; 6 Вет-Леваот и Саруен: тринаест градова са својим селима.
7 Затим Ајин, Римон, Етер, Асан: четири града са својим селима 8 и сва села око ових градова све до Валат-Вира и Рамат-Негева.
То је наследство племена синова Симеунових по својим породицама. 9 Наследство синова Симеунових било је узето од земље Јудиног племена, зато што је део додељен синовима Јудиним био превелики за њих. Тако су синови Симеунови примили свој део у наследство усред њихове баштине.
Наследство Завулоновог племена
10 Трећи жреб је изашао за синове Завулонове, по њиховим породицама.
Подручје њиховог наследства простирало се до Сарида. 11 Граница им се на запад пењала ка Мареали и дотицала Давасет и допирала до Потока насупрот Јокнеама. 12 Онда је заокретала од Сарида према истоку сунца ка граници Кислот-Тавора, излазила на Даврат, и успињала се ка Јафији. 13 Одатле је ишла ка истоку сунца ка Гат-Еферу, Ет-Кацину, излазила на Римон и заокретала ка Неи. 14 Граница је онда скретала на север према Анатону и завршавала у долини Јефтаилу, 15 са Кататом, Налалом, Симроном, Идалом, и Витлејемом: дванаест градова са својим селима.
16 Ови градови са својим селима – то је наследство синова Завулонових по њиховим породицама.
Наследство Исахаровог племена
17 Четврти жреб је изашао за Исахара, за синове Исахарове по њиховим породицама. 18 Њихова граница је обухватала:
Језраел, Кислот, Сунем; 19 Аферајим, Сеон, Анахарат; 20 Равит, Кисон, Авес; 21 Ремет, Ен-Ганим, Ен-Аду и Вет-Фасис.
22 Граница је, затим, дотицала Тавор, Сахасиму, Вет-Семес и завршавала код Јордана:
шеснаест градова са својим селима.
23 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Исахарових по њиховим породицама.
Наследство Асировог племена
24 Пети жреб је изашао за племе синова Асирових по њиховим породицама. 25 Њихова граница обухватала је:
Хелкату, Алију, Ветену, Ахсафу; 26 Аламелеху, Амаду и Мисалу. Граница је дотицала Кармил са запада, и Сихор-Ливнат. 27 Затим је скретала на исток према Вет-Дагону и допирала до Завулона и долине Јефтаила на северу, те до Вет-Емека и Наила, и избијала на Кавул с лева, 28 а онда настављала ка Еврону, Реову, Амону и Кани све до Великог Сидона. 29 Граница је затим завијала ка Рами до утврђеног града Тира, заокретала ка Оси и излазила на море. Обухватала је Мехевел и Ахзив, 30 Уму, Афек и Реов:
двадесет два града са својим селима.
31 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Асирових по својим породицама.
Наследство Нефталимовог племена
32 Шести жреб је изашао за синове Нефталимове по њиховим породицама.
33 Граница им је ишла од Елафа, и од храста у Цананиму, од Адами-Некева, Јавнила до Лакума и завршавала код Јордана. 34 Затим је граница окретала на запад к Азнат-Тавору и одатле излазила на Хукок, и допирала до Завулона с југа, до Асира са запада, и до Јуде на Јордану с истока.
35 Ово су утврђени градови: Сидим, Сер, Амат, Ракат, Хинерет; 36 Адама, Рама, Асор; 37 Кедес, Едрајин, Ен-Асор; 38 Ирон, Мигдал-Ел, Орем, Вет-Анат, и Вет-Семес:
деветнаест градова са својим селима.
39 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Нефталимових.
Наследство Дановог племена
40 Седми жреб је изашао за племе синова Данових по њиховим породицама. 41 Граница њиховог наследства обухватала је:
Сараја, Естаол, Ир-Семес, 42 Салавин, Ајалон, Јетла, 43 Елон, Тимна, Акарон, 44 Елтекон, Гиветон, Валат, 45 Јуд, Вени-Варак, Гат-Римон, 46 Ме-Јаркон и Ракон с подручјем насупрот Јопе.
47 Али, подручје синова Данових било је претесно за њих; зато се дигну синови Данови, нападну Лесем и освоје га, а становништво побију оштрицом мача. Град запоседну и населе се у њему. Лесем су прозвали Дан, по имену свога оца, Дана.
48 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Данових по њиховим породицама.
Наследство Исуса Навина
49 Када су завршили деобу земље у наследство по њеним подручјима, Израиљци дадоше Исусу, сину Навиновом, наследство међу собом. 50 По наредби Господњој дали су му град који је тражио: Тимнат-Серах[a] у Јефремовој гори. Он је град обновио и населио се у њему.
51 То су наследства која су свештеник Елеазар, Исус, син Навинов, и родовски главари поделили израиљским племенима, у Силому, пред Господом, на вратима Шатора од састанка. Тако су завршили деобу земље.
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
150 Славите Господа!
Славите Бога у Светилишту његовом,
славите га под небеским сводом силе његове!
2 Славите га због његових силних дела,
славите га због његове силне величине!
3 Славите га уз јеку труба,
славите га и лиром и харфом!
4 Славите га и бубњем и колом,
славите га струнама и свиралама!
5 Славите га цимбалима громким,
славите га цимбалима звонким!
6 Нек Господа слави све што дише!
Славите Господа!
9 О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
2 О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
3 „Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
4 Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
5 И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
6 Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
7 Зато овако каже Господ над војскама:
„Ево, претопићу их и опробаћу их.
Јер, како да поступим
са ћерком свог народа?
8 Њихов је језик стрела што убија
и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
али у себи кује сплетку.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?“
10 Над брдима ћу да вапим,
нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
све је побегло и нестало.
11 „Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
пустош у којој нико не живи.“
12 Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?
13 И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.
14 Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“ 15 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом. 16 Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“
17 И ово каже Господ над војскама:
„Размотрите, па сазовите нарикаче нека дођу.
Али пошаљи по оне које су веште, нека дођу.
18 Али нека пожуре,
нека наричу над нама,
па да нам очи сузама роне
и да нам капци буду уплакани.
19 Ево, чује се нарицање са Сиона:
’О, како смо пропали!
Страховито смо осрамоћени,
јер смо напустили своју земљу
и домови су нам порушени.’“
20 Чујте, жене, реч Господњу.
Нека ваше ухо прими реч његових уста.
Научите своје ћерке да наричу
и свака жена своју сусетку да лелече.
21 Смрт се успузала на наше прозоре.
Дошла је у наше дворове,
истребила децу са улица
и младиће са тргова.
22 Реци: „Говори Господ:
’Лешеви ће људи по тлу попадати
као гнојиво по пољу,
као сноп за жетеоцем,
а неће имати ко да га сакупи.’“
23 Овако каже Господ:
„Нека се мудрац не хвали својом мудрошћу,
нека се јунак не хвали својим јунаштвом,
и богаташ нека се богатством својим не хвали.
24 А ко хоће да се хвали,
нека се хвали тиме што мене познаје,
што прониче да сам ја Господ који чини милост,
правду и праведност на земљи,
и да у томе уживам –
овако каже Господ.
25 Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу казнити све оне само по телу обрезане: 26 Египат и Јуду, Едом заједно са Амонцима и Моавцима; који избријавају зулуфе и који живе у пустињи. Јер сви су ти народи необрезани и сав је Израиљев дом необрезаног срца.“
Против лицемерства фарисеја и зналаца Светога писма
23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: 2 „Зналци Светог писма и фарисеји су засели на Мојсијеву столицу. 3 Све што вам кажу, ви то чините и следите, али се не поводите за оним што раде, јер они једно говоре, а друго раде. 4 Они везују и товаре тешка бремена људима на плећа, а сами неће ни прстом да мрдну да би их покренули.
5 Сва своја дела чине да би их људи видели: проширују своје молитвене записе и продужују ресе на одећи. 6 Воле прочеља на гозбама и предња места у синагогама, 7 да их људи поздрављају на трговима и да их ословљавају са ’Учитељу!’
8 А ви се немојте ословљавати са ’учитељу!’, јер само је један ваш Учитељ, а ви сте сви браћа. 9 И никога на земљи не ословљавајте са ’Оче!’, јер само је један ваш Отац – онај који је на небу. 10 Нити зовите кога вођом, јер само је један ваш вођа – Христос. 11 Највећи међу вама нека вам буде слуга. 12 Ко самог себе узвисује, биће понижен, а ко себе унизи, биће узвишен.
13 Јао вама, зналци Светог писма и фарисеји! Лицемери! Ви закључавате Царство Божије пред људима; сами не улазите, нити дајете да уђу они који би хтели[a]. 14 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Удовице лишавате имовине, а молите се дуго да бисте оставили добар утисак на људе. Зато ћете бити строже осуђени.
15 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Путујете морем и копном да учините некога својим следбеником. А када он то постане, онда га начините сином пакленим двапут горим од себе.
16 Јао вама, слепе вође! Ви кажете: ’Ко се закуне храмом, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне златом које припада храму, обавезан је да одржи заклетву.’ 17 Будале и слепци! Па шта је веће: злато или храм који посвећује злато? 18 Такође кажете: ’Ко се закуне жртвеником, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне даром који је на жртвенику, обавезан је да одржи заклетву.’ 19 Слепци! Па шта је веће? Дар или жртвеник који посвећује дар? 20 Ко се, дакле, закуне жртвеником, куне се њиме и свиме што је на њему. 21 И ко се закуне храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему. 22 И ко се закуне небом, куне се Божијим престолом и оним који седи на њему.
23 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Дајете десетак од нане, копра и кима, а пропуштате оно што је претежније у Закону – правду, милосрђе и веру. Ово је требало чинити, а оно не пропуштати. 24 Слепе вође, ви процеђујете пиће кад вам комарац упадне у чашу, а камилу гутате!
25 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Чистите чашу и зделу споља, а изнутра су пуне грабежи и раскалашности. 26 Фарисеју слепи! Очисти најпре чашу изнутра, да би и њена спољашњост била чиста.
27 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Ви сте као гробови окречени у бело. Споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и свакакве нечистоће. 28 Тако и ви наоко изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
29 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Ви подижете споменике пророцима и украшавате гробове праведника 30 и говорите: ’Да смо ми живели у време наших предака, ми не бисмо учествовали у проливању крви пророчке.’ 31 Тако сами сведочите против себе да сте потомци оних који су побили пророке. 32 Довршите само оно што ваши преци започеше!
33 Змије! Породе отровни! Како ћете побећи од казне којом сте осуђени на пакао? 34 Стога, ево, ја вам шаљем пророке, мудраце и зналце Светога писма. Неке од њих ћете побити и разапети, а неке ћете бичевати по вашим синагогама и терати из ваших градова. 35 Тако ће на вас доћи казна за сву праведничку крв проливену на земљи, од крви Авеља праведника до Захарије сина Варахијина, кога сте убили између храма и жртвеника. 36 Заиста вам кажем, све ће ово доћи на овај нараштај.
Тужбалица над Јерусалимом
37 Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. 38 Ево, кућа вам се оставља пустом. 39 А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.