M’Cheyne Bible Reading Plan

Аханов грех

7 Међутим, Израиљци су се тешко огрешили о клетву, јер је Ахан^[a], син Хармије, син Завдијев, син Заре, из племена Јудина, узео од оног што је било посвећено. Зато је плануо гнев Господњи против Израиљаца.

² Исус је послао људе из Јерихона у Гај, који се налази код Вет-Авена, а источно од Ветиља. Рекао им је: „Идите и извидите земљу.“ Они су отишли и извидели Гај. ³ Када су се вратили к Исусу, рекли су му: „Нека не иде сав народ; нека само две или три хиљаде људи оде и нападне Гај. Не потежи тамо сав народ, јер их нема много.“

⁴ Тако је од народа отишло тамо око три хиљаде људи, али су се разбежали пред људима из Гаја. ⁵ Људи из Гаја су побили неких тридесет шест људи; гонили су их испред градских капија све до Шеварима, и побили их на стрмени. Тада је народу клонуло срце; постало је као вода.

⁶ А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином. ⁷ Исус завапи: „Јао, Господе, Боже! Зашто си превео овај народ преко Јордана? Да нас предаш у руке Аморејаца да нас униште? Камо среће да смо остали с друге стране Јордана! ⁸ Шта друго да кажем, о, Господе, кад је Израиљ подвио реп пред својим непријатељима? ⁹ Кад то чују Хананци и сви становници земље, окренуће се против нас и истребити нам име са лица земље. Шта ћеш учинити за име своје велико?“

¹⁰ Господ рече Исусу: „Устани! Зашто лежиш ничице? ¹¹ Израиљ је згрешио; прекршили су мој савез који сам им заповедио да држе. Узели су од оног што је посвећено; украли су, лагали и сакрили међу своје ствари. ¹² Израиљци нису могли да опстану пред својим непријатељима; подвили су реп пред њима, зато што су сами пали под клетву уништења. Ако не уклоне из своје средине оно што је уклето, нећу више бити са њима.

¹³ А ти устани и посвети народ. Реци им: ’Посветите се за сутра, јер говори Господ, Бог Израиљев: „Уклети предмет је у твојој средини, Израиљу. Ако, дакле, не одстраниш из своје средине што је уклето, нећеш моћи да опстанеш пред својим непријатељима.“

¹⁴ Зато ћете ујутро приступити по својим племенима, а племе које Господ означи приступиће по својим родовима. Род који Господ означи приступиће по својим породицама, а онда из оне породице коју Господ означи, приступиће човек по човек. ¹⁵ Онај у кога се нађе уклети предмет, нека се спали он и све што му припада, јер је прекршио савез Господњи, и учинио срамотно дело у Израиљу.’“

¹⁶ Исус порани ујутро и доведе све Израиљце по њиховим племенима. Било је означено Јудино племе. ¹⁷ Кад је наредио да приступе Јудини родови, Зарин род је био означен. Затим је наредио да приступи Зарин род, главари породични. Била је означена породица Завдијева. ¹⁸ На крају је наредио да приступи Завдијева породица. Означен је био Ахан, син Хармијев, син Завдијев, син Зарин, из племена Јудина.

¹⁹ Тада Исус рече Ахану: „Сине мој, подај славу Господу, Богу Израиљеву, и признај. Кажи ми шта си учинио; не скривај ништа од мене.“

²⁰ Ахан одговори: „Истина је, згрешио сам Господу, Богу Израиљеву. Ево шта сам учинио: ²¹ Видео сам међу пленом диван сенарски огртач, две стотине сребрних шекела^[b] и шипку од злата тешку педесет шекела.^[c] Полакомио сам се и узео их. Ено су закопани у земљи усред мога шатора. Сребро је одоздо.“

²² Исус је послао људе који су отрчали до шатора, и гле, то је било скривено у његовом шатору. Сребро је било одоздо. ²³ Узели су их из шатора и донели их Исусу и свим Израиљцима, и положили их пред Господа.

²⁴ Тада су Исус и сав Израиљ с њим, узели Ахана, сина Зариног, и сребро, огртач и златну шипку, његове синове и ћерке, његове волове и магарце, његове овце, његов шатор и све што му је припадало, и одвели их у долину Ахор^[d]. ²⁵ Исус рече: „Како си ти навукао пропаст на нас, тако нека данас Господ свали пропаст на тебе!“

Тада га је сав Израиљ каменовао, а њих су спалили након што су их каменовали. ²⁶ Затим су навалили на њега велику гомилу камења, која стоји до данас. Тако је Господ престао да се гневи. Зато се то место прозвало долина Ахор^[e], и тако се зове све до данас.

Давидов.

1 Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; ² коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. ³ А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.

Позив Јеремије

⁴ Дошла ми је реч Господња говорећи:

⁶ Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

⁷ Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. ⁸ Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

⁹ Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. ¹⁰ Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

¹¹ Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“

Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“

¹² А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“^[a]

¹³ Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“

¹⁴ И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. ¹⁵ Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –

¹⁷ А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. ¹⁸ Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. ¹⁹ И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“

Исус поучава о унутрашњој чистоћи

15 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: ² „Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ ³ Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? ⁴ Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ ⁵ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – ⁶ тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. ⁷ Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:

¹⁰ Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! ¹¹ Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ ¹² Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ ¹³ А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. ¹⁴ Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ ¹⁵ Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ ¹⁶ А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? ¹⁷ Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? ¹⁸ А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. ¹⁹ Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. ²⁰ То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“

Вера једне Хананејке

²¹ Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. ²² Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“

²³ Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“

²⁴ Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“

²⁵ Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“

²⁶ Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁷ А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“

²⁸ Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.

Исус исцељује многе

²⁹ Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. ³⁰ Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. ³¹ Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.

Исус храни четири хиљаде људи

³² Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ ³³ А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ ³⁴ Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ ³⁵ Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. ³⁶ Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. ³⁷ Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. ³⁹ Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.