M’Cheyne Bible Reading Plan
Гедеон поражава Мадијанце
7 Порани Јеровал, то јест, Гедеон, и сав народ који је био с њим утабори се код Ен-Арода. Мадијански табор је био северно од његовог, у долини подно брда Море. 2 Господ рече Гедеону: „Сувише је народа с тобом да бих предао Мадијанце у њихове руке; иначе би Израиљ могао да се хвали на мој рачун, говорећи: ’Моја ме је рука спасла.’ 3 Зато објави народу: ’Ко се плаши и дрхти, нека напусти галадску гору и нека се врати.’“ Вратило се двадесет две хиљаде људи. Остало је десет хиљада.
4 Господ рече Гедеону: „Још је сувише народа. Сиђи с народом на воду, а ја ћу их искушати тамо за тебе. За кога ти кажем: ’Нека овај пође с тобом’, тај нека пође с тобом. А за кога ти кажем: ’Овај нека не пође са тобом’, тај нека не пође.“
5 Гедеон сиђе са народом на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Одвој на једну страну све оне који лапћу воду језиком, као што пас лапће, од оних који клече на коленима док пију.“ 6 Оних који су лаптали приносећи воду к устима било је три стотине. Сав остали народ је клечао на коленима док је пио воду.
7 Господ рече Гедеону: „Избавићу вас са ових три стотине који су лаптали. Мадијанце ћу предати у твоје руке. Сав остали народ нека се врати, сваки у своје место.“ 8 Они што су остали преузели су храну и рогове од народа, а онда је Гедеон послао све Израиљце у њихове шаторе. Задржао је само њих три стотине.
Мадијански табор је био испод њега у долини. 9 Те ноћи му Господ рече: „Устани, сиђи у табор, јер сам ти га предао у руке. 10 Али ако се бојиш да сиђеш у бој, сиђи у табор ти и твој слуга, Фура. 11 Слушај шта говоре. После тога ћеш се охрабрити, те ћеш сићи и напасти табор.“ Гедеон сиђе са својим слугом Фуром до војних редова на ободу табора. 12 А Мадијанци, Амаличани и сви источни народи били су прекрили долину као велико мноштво скакаваца. Њиховим камилама није било броја; било их је као песка на морској обали.
13 Гедеон је стигао тамо баш кад је један човек причао своме другу свој сан. Говорио је: „Ево, ово је сан који сам уснио: видео сам погачу јечменог хлеба како се котрља у мадијански табор. Кад је дошла до једног шатора и ударила га, шатор се преврнуо и пао.“
14 Његов друг му одговори: „То није ништа друго него ли мач Гедеона, сина Јоасова, Израиљца. Бог је у његове руке предао Мадијанце и сав табор.“
15 Кад је Гедеон чуо како је онај испричао сан и како га је други протумачио, поклонио се Богу и вратио се у израиљски табор. Онда је рекао: „Устајте, јер је Господ предао у ваше руке мадијански табор!“ 16 Тих три стотине људи је поделио у три чете и сваком је у руке дао по један рог, празан крчаг и бакљу. Бакље су биле у крчазима.
17 „Гледајте мене – рече им – и радите што и ја. Кад дођем до руба табора, радите оно што ја радим. 18 Кад ја затрубим у рог и сви они који буду са мном, онда и ви затрубите у рогове свуда око табора и кличите: ’За Господа и Гедеона!’“
19 Гедеон је дошао са стотином људи за собом на руб табора, при почетку поноћне страже. Смена страже је тек била извршена. 20 Тада су затрубили у рогове и разбили крчаге које су имали у рукама. Тако су све три чете затрубиле у рогове и разбиле крчаге. Носећи бакље у левој руци, а рогове да трубе у десној, клицали су: „Мач за Господа и Гедеона!“ 21 Сваки човек је остао да стоји на свом месту око табора, док се сав табор дао у бег. Мадијанци су вичући стали да беже.
22 Кад су оних три стотине затрубили у рогове, Господ је учинио да Мадијанци у целом табору окрену мачеве једни на друге. Војска побеже све до Вет-Асете, у правцу Серере, до обале Авел-Меоле код Тавата. 23 Тада су се сабрали Израиљци из Нефталимовог, Асировог и целог Манасијиног племена и кренули у потеру за Мадијанцима. 24 Гедеон је послао гласнике по целој Јефремовој гори поручујући: „Сиђите да пресретнете Мадијанце. Одсеците им газове на Јордану код Витваре.“
Сви су се Јефремовци сабрали и заузели газове на Јордану до Витваре. 25 Они су ухватили два мадијанска кнеза, Орива и Зива. Орива су убили код Оривове стене а Зива код Зивове муљаре. Потом су се дали у потеру за Мадијанцима. А Оривову и Зивову главу су донели Гедеону преко Јордана.
Петров извештај јерусалимској цркви
11 Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. 2 Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: 3 „Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“
4 Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: 5 „Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. 6 Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. 7 Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’
8 Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’
9 Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ 10 Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.
11 Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. 12 Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. 13 Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. 14 Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’
15 Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. 16 Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ 17 Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“
18 Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“
Црква у Антиохији
19 А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. 20 Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. 21 Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.
22 Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. 23 Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. 24 Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.
25 Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. 26 Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“
27 Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. 28 Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. 29 Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. 30 Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.
Јеремија и Пасхор
20 А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2 Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3 Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив[a]. 4 Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5 Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6 А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
7 Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8 Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9 А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10 Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11 А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12 О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13 Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
14 Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
15 А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
16 Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
17 Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
18 Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
Исус у Назарету
6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. 2 Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? 3 Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.
4 Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ 5 Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. 6 Био је зачуђен њиховим неверовањем.
Исус шаље Дванаесторицу
Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. 7 Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.
8 Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: 9 „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ 10 Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 11 А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“
12 Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. 13 Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
Смрт Јована Крститеља
14 И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15 Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16 Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17 Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18 Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19 Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20 Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21 Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22 Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23 Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24 Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25 Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26 Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27 Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28 те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29 Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
Исус храни више од пет хиљада људи
30 А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31 Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32 Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33 Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37 „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
47 Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. 48 Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49 Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50 Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“
51 Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, 52 јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Исус исцељује све који га дотакну
53 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 54 Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. 55 Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. 56 По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.