M’Cheyne Bible Reading Plan
Гедеон
6 Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Зато их је Господ предао у руке Мадијанаца на седам година. 2 Пошто је мадијанска рука тешко притисла Израиљ, Израиљци су пред најездом Мадијанаца правили склоништа, пећине и утврђења у горама. 3 Кад год су Израиљци сејали, тамо би се пењали Мадијанци, Амаличани и источни народи, и нападали их. 4 Подигли би себи табор наспрам њих и уништавали урод земље све до Газе. Ништа нису остављали Израиљу да преживи, ни овце, ни вола, ни магарца. 5 Јер, кад би се појавили са својим стадима и подизали своје шаторе, стуштили би се као велики рој скакаваца; њима и њиховим камилама није било броја. Улазили су у земљу да је пустоше. 6 Тако је Мадијан довео Израиљ до крајње беде. Тада су Израиљци завапили Господу.
7 Кад су Израиљци завапили Господу због Мадијана, 8 Господ је послао Израиљцима једног пророка. Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам вас извео из Египта и одвео вас из куће ропства. 9 Ја сам вас избавио из руку Египћана и из руку свих ваших тлачитеља. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. 10 Рекао сам вам: ја сам Господ, Бог ваш. Не служите боговима Аморејаца у чијој земљи живите. Али ви нисте били послушни моме гласу.’“
11 Анђео Господњи дође и седе под храстом код Офре, који припада Јоасу, потомку Авиезерову. Његов син Гедеон је вршио пшеницу у винској муљари да би је сачувао од Мадијанаца. 12 Анђео Господњи му се указао и рекао: „Господ с тобом, силни ратниче!“
13 Гедеон му одговори: „Опрости, господару, али ако је Господ с нама, зашто нас је снашло све ово? И где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши преци? Говорили су: ’Зар нас није Господ извео горе из Египта?’ Зашто нас је онда Господ напустио и предао нас у руке Мадијанаца?“
14 Господ се окренуо према њему и рекао му: „Иди с том силом у себи и избавићеш Израиља из мадијанских руку. Зар те не шаљем ја?“
15 Гедеон му одговори: „Опрости, Господе, али како ћу ја да избавим Израиља? Мој род је најнезнатнији у Манасијином племену, а ја сам најмлађи у дому мога оца.“
16 Господ му рече: „Ја ћу бити с тобом, па ћеш потући Мадијанце као једног човека.“
17 Гедеон му рече: „Ако сам нашао наклоност у твојим очима, дај ми неки знак да ти говориш са мном. 18 Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим к теби. Ја ћу донети дар и положити га пред тобом.“
Господ одговори: „Остаћу овде док се не вратиш.“
19 Гедеон је отишао, зготовио јаре, и испекао бесквасне хлебове од једне ефе[a] брашна. Месо је ставио у кошару, а супу налио у лонац, па је све то донео под храст и поставио.
20 Анђео Божији му рече: „Узми месо и бесквасне хлебове, стави их на ову стену, а супу пролиј.“ Гедеон учини тако. 21 Анђео Господњи испружи штап који му је био у руци и врхом дотаче месо и бесквасне хлебове. Тада из стене плану огањ и спали месо и бесквасне хлебове. Анђео Господњи нестаде пред његовим очима. 22 Када је Гедеон видео да је то био Анђео Господњи, он рече: „Јао мени, Господе Боже, јер сам видео Анђела Господњег лицем у лице!“
23 Господ му рече: „Мир с тобом! Не бој се, нећеш умрети.“
24 Ту је Гедеон подигао жртвеник Господу и назвао га „Господ-Мир“. Жртвеник и дан данас стоји у Офри Авиезеровој.
25 Исте ноћи Господ рече Гедеону: „Узми вола свога оца, оног вола од седам година и поруши Валов жртвеник који је у власништву твога оца, и посеци Аштартин стуб до њега. 26 На врху те узвишице подигни жртвеник Господу, Богу своме, слажући камење ред по ред. Затим узми оног вола и принеси га на жртву свеспалницу на дрвима од Аштартиног стуба који ћеш посећи.“
27 Гедеон је повео десет људи од својих слугу и урадио како му је рекао Господ. Али како се плашио своје породице и људи из града да то уради дању, урадио је то ноћу.
28 Кад су људи устали ујутру, имали су шта да виде: Валов жртвеник срушен, Аштартин стуб посечен, а во принесен на жртву свеспалницу на новосаграђеном жртвенику.
29 Људи су питали једни друге: „Ко је ово учинио?“
Кад су истражили и испитали, рекли су: „То је учинио Гедеон, Јоасов син.“
30 Грађани рекоше Јоасу: „Изведи свог сина да буде погубљен зато што је срушио Валов жртвеник и посекао Аштартин стуб.“
31 Али Јоас рече свима који су устали против њега: „Зар ћете ви бранити Валов случај? Зар ћете га ви избавити? Ко брани Вала биће мртав до следећег јутра. Ако је Вал Бог, нека се са̂м брани, будући да је његов жртвеник срушен.“ 32 Тог дана су Гедеона прозвали Јеровал, што значи: „Нека Вал поведе спор против њега што му је срушио жртвеник.“
33 Сви Мадијанци, Амаличани и источни народи били су удружили снаге, па су прешли преко Јордана и утаборили се у језраелској долини. 34 Тада се Дух Господњи спусти на Гедеона, те он затруби у рог и позва Авиезеров род да крене за њим. 35 Послао је гласнике и свима из Манасијиног племена, и позвао их да крену за њим. Затим је послао гласнике Асировом, Завулоновом и Нефталимовом племену, па су им они пошли горе у сусрет.
36 Гедеон рече Богу: „Ако хоћеш да мојом руком избавиш Израиљ, као што си обећао, 37 ево, ставићу на гумно овчје руно. Буде ли росе само на руну, а сва земља буде сува, онда ћу знати да ћеш избавити Израиљ мојом руком, као што си обећао.“ 38 Тако је и било. Гедеон устане ујутро и исцеди из руна росу – пуну посуду воде. 39 Гедеон рече Богу: „Немој се гневити на мене што ти се обраћам још једном. Дозволи ми још само једном да покушам с руном: нека само руно буде суво, а по свој земљи нека буде роса.“ 40 Бог учини тако исте ноћи: само је руно било суво, док је по свој земљи била роса.
Петар и Корнелије
10 У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. 2 Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. 3 Он је у виђењу, око три сата поподне[a], јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“
4 Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, господине?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. 5 А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. 6 Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“
7 Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. 8 Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.
Петрово виђење
9 Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. 10 Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. 11 Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. 12 У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. 13 Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“
14 „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“
15 Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“
16 Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.
Корнелијеви људи код Петра
17 Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18 па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.
19 Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20 Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“
21 Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“
22 Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23 Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.
Петар у кући римског заповедника
Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24 Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25 Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26 Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27 Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28 Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29 Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30 Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне[b], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31 и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32 Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33 Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
34 Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35 него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36 Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37 Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38 Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.
39 Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40 али га је Бог ускрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41 Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог ускрсења из мртвих. 42 Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43 За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“
44 Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45 Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46 Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар је упитао:
47 „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48 Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
19 Овако каже Господ: „Иди са неколико народних старешина и са неколико старешина свештеничких, па од грнчара купи земљани врч. 2 Пођи у долину Вен-Еном, пред Грнчарева врата[a] и тамо објави речи што ћу ти их рећи. 3 Реци: ’Чујте реч Господњу, цареви Јуде и становници Јерусалима! Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево доносим пропаст на место ово! Одзвањаће у ушима сваком ко за то чује. 4 Јер су ме оставили, ово место учинили туђим и у њему кадили другим боговима – а за њих нису знали ни они, ни њихови преци, ни цареви Јуде – јер су испунили место ово крвљу недужних. 5 Подигли су узвишице Валима да спаљују своју децу ватром, да жртвују Валу. А ја им то нисам заповедио, нисам им говорио и на то помислио нисам! 6 Зато, ево долазе дани – говори Господ – када се ово место више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’.
7 Ја ћу да осујетим наум Јуде и Јерусалима на месту овом. Срушићу их мачем пред њиховим непријатељима. Руком оних што им раде о глави лешеве ћу њихове да дам птицама небеским и зверима земаљским. 8 Од овог ћу града пустош и ругло да начиним. Свако ко поред њега прође ужаснут ће бити и звиждаће због свих рана његових. 9 Примораћу их да једу месо својих синова и месо ћерки својих. И свако ће јести месо ближњег свога, јешће под опсадом и невољом којом ће их притиснути њихови непријатељи и они што им о глави раде.’
10 А онда разбиј врч на очи оних људи што су с тобом пошли, 11 па им онда реци: ’Овако каже Господ над војскама: овако ћу да разбијем овај народ и овај град, као што се разбија грнчарева посуда што се више поправити не да. А у Тофету ће се људи сахрањивати јер нема више места за погреб. 12 То ћу да учиним месту овом – говори Господ – и његовим становницима. Овај ћу град учинити попут Тофета. 13 Јерусалимске куће и куће царева Јуде ће бити као Тофет, нечисто место, баш све куће где су кадили са њихових кровова свој војсци небеској и изливали жртву изливницу другим боговима.’“
14 Јеремија се вратио из Тофета где га је Господ послао да пророкује. Онда је стао у двориште Дома Господњег и рекао свем народу: 15 „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, овом граду и свим околним градовима доносим пропаст коју сам вам најавио, јер су тврдоглави и не слушају моје речи!’“
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2 Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4 Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5 Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6 Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7 Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8 (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9 Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10 Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11 А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12 „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13 Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14 На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15 Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16 Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17 Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18 А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19 Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20 Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21 Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24 Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35 Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36 Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37 Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40 Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43 Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.