M’Cheyne Bible Reading Plan

Завеј и Салман

8 Јефремовци рекоше Гедеону: „Зашто си нам то учинио? Зашто нас ниси позвао када си пошао у бој против Мадијанаца?“ Жестоко су га укорили.

² Гедеон им одговори: „Зар се оно што сам ја урадио може мерити са оним што сте ви урадили? Није ли Јефремово пабирчење боље од Авиезерове бербе? ³ Бог је предао у ваше руке мадијанске кнезове, Орива и Зива. Може ли се поредити оно што сам ја учинио са вашим делом?“ Ове речи су стишале њихов гнев према њему.

⁴ Гедеон је дошао до Јордана и прешао га. Још увек су били у потери, али су и он и три стотине људи са њим били уморни. ⁵ Гедеон рече становницима Сокота: „Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни. Ја гоним Зевеја и Салмана, мадијанске цареве.“

⁶ Сокотски главари му одговорише: „Јесу ли Зевеј и Салман већ у твојој руци, па да дамо хлеба твојој војсци?“

⁷ Гедеон им рече: „У реду! Кад ми Господ преда у руке Зевеја и Салмана искидаћу вам месо пустињским трњем и драчем.“

⁸ Одатле је отишао у Фануил, па је и њима рекао исто. Међутим, људи из Фануила су му одговорили као што су му одговорили они из Сокота. ⁹ Гедеон је рекао Фануилцима: „Кад се вратим у миру, срушићу ову кулу.“

¹⁰ А Зевеј и Салман су били у Каркору са својом војском од око петнаест хиљада. То је све што је било остало од све војске источних народа; погинуло је стотину двадесет хиљада људи наоружаних мачем. ¹¹ Гедеон оде горе путем којим пролазе они што живе под шаторима, источно од Новаха и Јогвеје, и нападне табор док је табор био спокојан. ¹² Два мадијанска цара, Зевеј и Салман, побегоше, али их је Гедеон гонио и ухватио. Сву војску им је уплашио.

¹³ Након битке се Гедеон, син Јоасов, вратио преко Херешке узвишице. ¹⁴ Ухватио је неког момка из Сокота, па га је испитивао. Момак му је пописао имена сокотских главара и старешина, њих седамдесет седам. ¹⁵ Гедеон је отишао к становницима Сокота и рекао: „Ево Зевеја и Салмона због којих сте ми се наругали, говорећи: ’Јесу ли Зевеј и Салман већ у твојој руци, па да дамо хлеба твојој измореној војсци?’“ ¹⁶ Онда је узео градске старешине, па их је ишибао пустињским трњем и драчем. Тако је научио памети становнике Сокота. ¹⁷ Фануилску кулу је срушио, а становнике града побио.

¹⁸ Затим рече Зевеју и Салману: „Како су изгледали људи које сте побили на Тавору?“ „Били су налик теби – одговорише. Сваки је изгледао као царев син.“

¹⁹ Гедеон рече: „То су била моја браћа, синови моје мајке. Тако ми Господа, да сте им поштедели живот, не бих вас убио.“ ²⁰ Онда рече Јетеру, своме првенцу: „Устани и убиј их!“ Али момчић није потегао мач; плашио се. Био је, наиме, још дечак.

²¹ Зевеј и Салман рекоше: „Устани ти и убиј нас, јер какав је човек, таква му је и снага.“ Гедеон устаде и поби Зевеја и Салмана. Онда је узео месечиће коју су висили око врата њихових камила.

Гедеонов ефод

²² Тада му Израиљци рекоше: „Владај над нама, ти, твој син и твој унук, јер си нас избавио из мадијанске руке!“

²³ Гедеон им одговори: „Ја нећу да владам над вама, а ни мој син неће владати над вама. Господ ће владати над вама.“ ²⁴ Гедеон настави: „Ипак, тражићу од вас једно: нека ми свако од вас да по један прстен од свог плена.“ Поражени су носили златне прстенове, јер су били Исмаиљци.

²⁵ Они одговоре: „Радо ћемо дати!“ Прострли су један огртач, па је сваки човек бацио тамо по један прстен од свога плена. ²⁶ Тежина златних прстенова које је Гедеон тражио износила је хиљаду седам стотина шекела злата^[a], не рачунајући месечиће, ланчиће, скерлетну одећу коју су носили мадијански цареви, и привеске који су висили о вратовима њихових камила. ²⁷ Од њих је Гедеон направио ефод и поставио га у своме граду, Офри. Сав се Израиљ повео за њим, и тако се одао блуду идолопоклонства. То је била замка за Гедеона и његов дом.

Гедеонова смрт

²⁸ Тако су Мадијанци били понижени пред Израиљцима и нису више дизали главу. Земља је била мирна четрдесет година, докле год је Гедеон живео.

²⁹ А Јеровал, син Јоасов, оде да живи у свом дому. ³⁰ Гедеон је имао седамдесет синова који су потекли од њега, јер је имао много жена. ³¹ Он је имао и једну иночу у Сихему, која му је родила сина. Он му је дао име Авимелех.

³² Гедеон, син Јоасов, умре у дубокој старости. Сахранили су га у гробу Јоаса, његовог оца, у Офри Авиезеровој. ³³ Након Гедеонове смрти Израиљци су се поново одали блуду идолопоклонства, служећи Валима, те су прогласили Вал-Верита за бога. ³⁴ Израиљци се више нису сећали Господа, Бога свога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. ³⁵ Нису више поштовали дом Јеровала – Гедеона, за све добро што је учинио за Израиљ.

Петар у затвору

12 У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве. ² Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата. ³ Када је цар видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова. ⁴ Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.

⁶ Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.

Чудесно ослобођење

⁷ Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.

⁸ Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ ⁹ Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“

¹² Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. ¹³ Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. ¹⁴ Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.

¹⁵ „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“

¹⁶ Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. ¹⁷ Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.

¹⁸ У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. ¹⁹ Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.

Иродова смрт

²⁰ Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске.

²¹ Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. ²² Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ ²³ Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.

²⁴ Али реч Божија се и даље ширила и расла.

²⁵ Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.

Бог одбацује Седекијину молбу

21 Ово је реч која је дошла Јеремији од Господа, када му је цар Седекија послао Малхијиног сина Пасхора и свештеника Софонију, Масијиног сина, с поруком: ² „Молимо те, питај Господа за нас! Вавилонски цар Навуходоносор ратује против нас, па да нам можда Господ учини једно од својих чудеса, да овај оде од нас.“

³ Јеремија им је одговорио: „Ово реците Седекији: ⁴ ’Овако каже Господ, Бог Израиља: ево, то оружје ратно што ти је у рукама – то с којим се бориш против вавилонског цара и Халдејаца који те опкољавају око зидина – ја повлачим и окупљам насред града овог. ⁵ И ја ћу да се борим против вас руком испруженом, руком моћном, у великом гневу, јарости и срдњи. ⁶ Побићу становнике овог града, и људе и животиње. Помреће од велике заразе. ⁷ А после тога – говори Господ – даћу Седекију, цара Јудиног, његове слуге, народ и оне који преостану у граду од заразе, мача и глади, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке оних који им раде о глави. Он ће их побити мачем и неће их поштедети, неће им се смиловати и сажалити.’

⁸ Реци овом народу: ’Овако каже Господ: ево, стављам пред тебе пут живота и пут смрти. ⁹ Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима што вас опседају, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив. ¹⁰ Јер сам окренуо своје лице на град овај да му се зло, а не добро деси – говори Господ. Биће предан у руке вавилонског цара и он ће га у ватри спалити!’

¹¹ А ево Господње речи и за дом Јудиног цара: ¹² Доме Давидов, овако каже Господ:

Чисто и нечисто

7 Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. ² Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. ³ Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. ⁴ Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.

⁵ Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“

⁶ Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:

⁸ Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“

⁹ Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. ¹⁰ Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ ¹¹ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); ¹² онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. ¹³ Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“

¹⁴ Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! ¹⁵ Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. ¹⁶ Ко има уши, нека слуша!“

¹⁷ Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. ¹⁸ А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, ¹⁹ јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)

²⁰ Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. ²¹ Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, ²² прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. ²³ Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“

Исусова служба ван Галилеје

Вера Сирофеничанке

²⁴ Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. ²⁵ Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. ²⁶ Ова жена је била Гркиња^[a], родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.

²⁷ Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁸ А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“

²⁹ Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“

³⁰ Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.

Исцељење глувонемог човека

³¹ Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. ³² Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. ³³ Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. ³⁴ Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ ³⁵ Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.

³⁶ Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. ³⁷ Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“