Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Књига Исуса Навина 5:1-6:5

Обрезање у Галгалу

Кад су сви аморејски цареви с оне стране Јордана на западу и сви ханански цареви у приморју, чули да је Господ исушио воде Јордана пред Израиљцима док нису прошли, сишло им је срце у пете, па су изгубили храброст пред Израиљцима.

У то време је Господ рекао Исусу: „Начини себи камене ножеве и обрежи Израиљце поново, по други пут.[a] Исус је начинио себи камене ножеве и обрезао Израиљце на Брежуљку обрезака.

А ево зашто их је Исус обрезао: кад је сав народ изашао из Египта, сви мушкарци, сви људи способни за рат, били су помрли на путу кроз пустињу када су напустили Египат. Наиме, све то људство које је изашло било је обрезано, али сви они који су се родили у пустињи током пута, након што су изашли из Египта, били су необрезани. Израиљци су четрдесет година ишли по пустињи, док нису помрли сви људи способни за рат, који су изашли из Египта, јер нису послушали глас Господњи. Зато им се Господ заклео да им неће дати да виде земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће је дати нама – земљу у којој теку млеко и мед. Ипак, уместо њих је подигао њихове синове које је Исус обрезао; они су још увек били необрезани, јер нису били обрезани на путу. А кад је сав народ био обрезан, остали су у табору све док се нису опоравили.

Тада Господ рече Исусу: „Данас сам уклонио са вас срамоту египатску.“ Зато се то место зове „Галгал“[b], све до дана данашњег.

10 Израиљци су се утаборили у Галгалу. Ту, на Јерихонским пољанама су прославили Пасху увече, четрнаестог дана у месецу. 11 А сутрадан после Пасхе, јели су од плодова земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље жита. 12 Чим су почели да се хране плодовима земље, мана је престала да пада. Тако Израиљци нису више имали ману; те године су јели од урода хананске земље.

Сусрет с анђелом

13 Док је Исус боравио код Јерихона, подигао је поглед и угледао човека како стоји пред њим са исуканим мачем у својој руци. Исус му приђе и упита га: „Јеси ли за нас или за наше непријатеље?“

14 Овај му одговори: „Не, ја сам капетан војске Господње и сада сам дошао.“ Исус паде ничице пред њим, поклони му се и рече: „Шта мој господар заповеда своме слузи?“

15 Капетан војске Господње рече Исусу: „Скини обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето.“ Исус учини тако.

Пад Јерихона

А Јерихон је био затворен и јако утврђен пред Израиљцима; нико није излазио нити улазио.

Тада Господ рече Исусу: „Погледај, предаћу у твоје руке Јерихон, његовог цара и његове ратнике. Сви ви, ратници, обиђите око града једанпут. Тако чините шест дана. Нека седам свештеника носе седам труба од овнујских рогова пред Ковчегом. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека затрубе у трубе. Кад се труба од овнујског рога огласи отегнутим звуком, нека сав народ, чим чује глас трубе, викне у сав глас, па ће пасти зидови града. Тада сав народ нека крене у напад, сваки оданде где се задеси.“

Псалми 132-134

Песма поклоничка.

132 О, Господе, Давида се сети
    и свих мука његових;
како се Господу заклео
    и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
    на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
    ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
    Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
    у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
    Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
    ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
    твоји верни нек радосно кличу.

10 Због Давида, слуге свога,
    не окрећи се од лица свог помазаника.

11 Давиду се истински заклео Господ
    и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
    и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
    на престолу твоме.“

13 Да, Господ је Сион изабрао,
    за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
    ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
    убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
    верни ће му подцикивати, клицати.

17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
    светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
    а на њему његова ће круна да заблиста!“

Песма поклоничка. Давидова.

133 Гле! Како је добро, каква је милина
    када су браћа заједно и сложно!

Ко на глави добро уље,
    које се на браду слива,
на Аронову браду;
    што се слива на порубе одеће његове;
као роса са Ермона,
    која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
    благослов живота вечног.

Песма поклоничка.

134 Сад Господа благосиљајте, све слуге Господње,
    ви што ноћу стојите у Дому Господњем!
Ка Светилишту руке своје подигните
    и Господа благосиљајте!

Са Сиона те благословио Господ,
    Саздатељ небеса и земље!

Књига пророка Исаије 65

Против идола, а за Јерусалим

65 „Потражили су ме који нису питали,
    нашли су ме који нису искали.
Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’
    пуку који моје име призивао није.
Руке своје пружао сам ваздан
    према народу одметничком,
који путем неваљаним хода
    по својим замислима;
народу који ме у лице
    изазива стално,
жртве приносе по вртовима
    и ка̂де на опекама,
бораве по гробовима,
    ноћ проводе по скривеним местима,
једу месо свињско
    и дробе гадости у зделе своје;
који говоре: ’Себе се држи!
    Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’
Ови су дим у носу мом,
    ватра што поваздан гори.

Ево, записано је преда мном,
    нећу ућутати док не намирим,
    а намирићу у недра њихова.
Кривице ваше и кривице отаца ваших,
    заједно су – говори Господ –
јер они ка̂де по горама
    и руже ме по узвишицама.
И некадашње дело њихово
    одмерићу у недра њихова.“

Говори Господ:

„Као кад се стиче сок у грозду,
    па се каже: ’Не затири га.
    У њему је благослов’,
тако ћу учинити ради својих слугу:
    нећу све то затрти.
И извешћу из Јакова потомство,
    и из Јуде мојих гора поседника,
и то ће изабраници моји баштинити,
    и слуге моје тамо ће се настанити.
10 И Сарон ће постати за овце пландиште,
    и долина Ахор[a] за говеда почивалиште –
    народу мојем који мене тражи.

11 А ви, који сте Господа оставили,
    који сте свету гору моју заборавили,
који Гаду[b] трпезу постављате,
    и који наливе изливате на олтар Менију[c]
12 за вас одредио сам мач
    и да се сви савијете ради клања.
Зато што сам звао и одговорили нисте,
    што сам говорио и слушали нисте.
Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,
    изабрали сте оно што ми није угодно.“

13 Зато говори Господар Господ:

„Ево, слуге моје ће јести,
    а ви ћете гладовати.
Ево, слуге моје ће пити,
    а ви ћете жедни бити.
Ево, слуге моје ће се радовати,
    а ви ћете се стидети.
14 Ево, слуге моје ће се веселити
    због добра у срцу,
а ви ћете викати
    због бола у срцу,
    и туговаћете због сломљеног духа.
15 И оставићете име своје
    да њим куну моји изабраници:
и нека те усмрти Господар Господ!
    А слуге ћу своје другим именом назвати.
16 Широм земље ко се буде благосиљао,
    нека се благосиља Богом верним.
И ко се буде заклињао широм земље,
    нека се заклиње Богом верним.
Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,
    и зато ће бити од очију мојих сакривене.

Нова небеса и нова земља

17 Јер, гле, ја стварам
    небеса нова и земљу нову,
и пређашње се помињати неће,
    и на ум вам то падати неће.
18 Стога веселите се и кличите
    од колена до колена за оно што стварам.
А ево, ја стварам од Јерусалима клицање
    и од народа његова весеље.
19 И клицаће у Јерусалиму,
    и веселиће се у мом народу;
и више у њему чути се неће
    глас који оплакује и глас који вапи.

20 Тамо више неће бити
    одојчета краткога живота,
    ни старца који не би навршио дане своје,
јер ће младић као стогодишњак умирати,
    и стогодишњи грешник
    проклетим ће се сматрати.
21 И куће ће градити и настањивати,
    и винограде садити и род њихов јести.
22 Неће једни градити, а други настањивати;
    неће једни садити, а други јести.
Него ће као трајање дрвета
    бити трајање народа мојега,
а дела својих руку
    користиће изабраници моји.
23 Неће се мучити напразно,
    нити ће рађати за ужас,
јер они ће бити потомство благословених од Господа
    и изданци њихови с њима.
24 И биће пре него што ће призвати,
    а ја ћу им одговорити;
још док буду говорили,
    ја ћу их услишити.
25 Вук и јагње заједно ће се напасати,
    и лав ће слично волу сламу јести,
    а змији ће прашина бити за храну.
Они зло чинити неће, и потирати неће
    нигде на светој гори мојој
        – говори Господ.“

Матеј 13

Приче о Царству Божијем

13 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. Много им је говорио служећи се причама:

Прича о сејачу

„Гле, изађе сејач да сеје. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

10 Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ 11 Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. 12 Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. 13 Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. 14 На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:

’Слушаћете и нећете разумети,
    гледаћете и нећете видети.
15 Јер је отврднуло срце овога народа,
    уши су своје зачепили,
    очи су своје затворили,
    да очима не виде,
    да ушима не чују,
    да срцем не разумеју и обрате се,
        да их ја исцелим.’

16 А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. 17 Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.

Тумачење приче о сејачу

18 Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. 19 Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. 20 А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, 21 али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. 22 Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. 23 А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“

Прича о кукољу

24 Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 26 Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 27 Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 28 ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 29 Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 30 Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“

Прича о горушичном зрну

31 Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 32 Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“

Прича о квасцу

33 Испричао им је још једну причу:

„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

Чему служе приче?

34 Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 35 да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:

„Мој говор биће у причама,
    објавићу што је сакривено од постанка света.“

Исус објашњава причу о кукољу

36 Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 37 Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 38 Њива представља свет. Добро семе су поданици[a] Царства, а кукољ су поданици Злога. 39 Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 40 И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 41 Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 42 па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!

Прича о сакривеном благу

44 Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.

45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.

Прича о рибарској мрежи

47 Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. 48 Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. 49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 50 и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.

51 Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 52 Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“

Исусова служба изазива различите реакције

Неверовање Назарећана

53 Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 54 Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 57 Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 58 Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.