M’Cheyne Bible Reading Plan
Преостали народи
3 Ово су народи које је Господ оставио да њима куша Израиљце, то јест, све оне који нису искусили ни један од хананских ратова. 2 Оставио их је да би наредни нараштаји Израиљаца научили да ратују – они који нису искусили пређашње ратовање: 3 пет филистејских кнезова и сви Хананци, Сидонци и Евејци који живе у ливанском горју, од горе Вал-Ермона до Лево-Амата. 4 Они су остављени да би кроз њих Израиљ био кушан, да би се видело хоће ли слушати заповести Господње које је дао њиховим оцима преко Мојсија.
5 Израиљци су остали да живе усред Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 6 Узимали су њихове ћерке за жене, удавали своје ћерке за њихове синове, и служили њиховим боговима.
Готонило
7 Израиљци су чинили оно што је зло у очима Господњим; заборавили су Господа, Бога свога, и служили Валима и Аштартама. 8 Тада је плануо гнев Господњи на Израиља и Господ их је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара Арам-Нахарајима. Израиљци су служили Хусан-Рисатајиму осам година. 9 Израиљци завапише Господу, и Господ им подиже избавитеља да их избави – Готонила, сина Кенезовог, млађег брата Халевовог. 10 Дух Господњи се спустио на њега, па је постао судија Израиљу. Отишао је у бој и Господ му је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара арамског. 11 Тако је земља била мирна четрдесет година.
Аод
Кад је Готонило, син Кенезов, умро, 12 Израиљци су поново почели да чине оно што је зло у очима Господњим. Зато је Господ дозволио Еглону, цару моавском да надјача Израиља, због тога што су чинили оно што је зло у очима Господњим. 13 Он је сабрао Амонце и Амаличане, па је ударио на Израиљ и заузео Град палми[a]. 14 Израиљци су служили Еглону, цару моавском, осамнаест година.
15 Израиљци завапише Господу и он им подиже избавитеља, Аода, сина Гире, Венијаминовца, левака. Израиљци пошаљу по њему данак Еглону, цару моавском. 16 Аод начини себи двосекли бодеж, лакат дужине, припаше га уз десни бок под свој огртач, 17 и донесе данак Еглону, цару моавском. А Еглон је био веома дебео човек. 18 Кад је предао данак, Аод је отпремио људе који су носили данак, 19 а он са̂м се вратио од кипова што су код Галгала. Рекао је: „Имам за тебе тајну поруку, о, царе.“
Цар рече: „Тише!“ Сви се дворани који су били с њим повукоше.
20 Кад је Аод дошао пред њега, Еглон је седео са̂м у горњој, хладовитој соби. Аод рече: „Имам поруку од Бога за тебе.“ Еглон на то устаде са столице. 21 Тада Аод посегну левом руком и потеже бодеж с десног бока, па га зари у Еглонов стомак. 22 Дршка уђе у сало заједно са сечивом, а сало се склопи над дршком. Аод није извукао бодеж из сала, тако да је нечист излазила из стомака. 23 Аод изађе кроз трем, затвори за собом врата горње собе и закључа их.
24 Кад је отишао, дошле су Еглонове слуге. Видевши да су врата горње собе закључана, рекли су: „Он је јамачно у хладовитој соби ради нужде.“ 25 Дуго су чекали, а онда су се забринули видевши да не отвара врата. Отворе они врата, а оно, њихов господар лежи мртав на земљи.
26 Док су они били у недоумици, Аод је побегао; прошао је кипове и побегао у Сеират. 27 Чим је дошао, затрубио је у рог на Јефремовој гори. Израиљци сиђу с горе, с њим на челу.
28 Аод им рече: „Крените за мном, јер вам је Господ предао у руке ваше непријатеље, Моавце!“ Они крену за њим и заузму газове на Јордану код Моава. Никога нису пуштали да пређе. 29 Том приликом су побили око десет хиљада Моаваца, све срчаних и храбрих људи. Ниједан од њих није умакао. 30 Тог дана је Моав потпао под власт Израиља, и земља је била мирна осамдесет година.
Самегар
31 После њега је био Самегар, син Анатов. Он је побио шест стотина Филистејаца волујским останом и тако избавио Израиља.
Стефанов говор
7 Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ 2 Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Авра̂му у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3 и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’
4 Авра̂м је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5 У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.
6 Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: 7 ’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ 8 Бог је онда са Авра̂мом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.
9 Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим 10 и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.
11 Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. 12 Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. 13 Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. 14 Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. 15 Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. 16 Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Авра̂м био купио од Еморових синова за одређену своту.
17 Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту, 18 све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. 19 Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. 20 У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. 21 Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. 22 Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.
23 Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. 24 Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. 26 Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’
27 Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ 29 На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.
30 После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. 31 Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: 32 ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.
33 Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. 34 Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’
35 Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. 36 Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.
37 То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ 38 Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.
39 Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. 40 Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ 41 Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. 42 Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:
’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе
у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
43 Не, него сте носили Молохов шатор
и звезду бога вашег Рефана;
ликове које сте начинили да им се клањате.
Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’
44 Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. 45 Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. 46 Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. 47 Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.
48 Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:
49 ’Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања? – пита Господ.
50 Није ли све то моја рука начинила?’
51 О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци 52 Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. 53 Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“
Стефанова смрт
54 Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55 Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56 Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“
57 На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58 Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.
59 Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60 Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.
Дан пропасти
16 Дошла ми је реч од Господа и поручила: 2 „Не жени се! Синове и ћерке не подижи на овом месту. 3 Јер ево шта каже Господ за синове и ћерке рођене на овом месту, за мајке што их рађају и за очеве њихове од којих се рађају у овој земљи: 4 Помреће од смртоносних зараза, неоплакани и несахрањени биће гнојиво поврх земље. Докрајчиће их мач и глад, а лешеви њихови ће бити храна птицама небеским и земаљским зверима.
5 Јер овако каже Господ: не улази у кућу ожалошћених и не иди да наричеш. Не показуј да тих их је жао јер сам узео свој мир и милост и милосрђе од њих, од народа овог – говори Господ. 6 Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима. 7 Неће им уделити хлеб, ожалошћеног за покојником неће утешити, неће им дати да пију из чаше утехе за оцем и мајком.
8 И не улази у кућу где је весеље, да са њима седиш, да једеш и пијеш! 9 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, на ваше ћу очи, још за ваше време, баш на овом месту да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте.
10 А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ 11 Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. 12 А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. 13 Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’
14 Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 15 Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.
16 Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. 17 Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. 18 Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“
19 О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!
Уточиште моје у дану невоље.
К теби ће доћи народи
са крајева света па ће рећи:
„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,
и у њима баш никакве користи није било!
20 Хоће ли човек да за себе прави богове,
а они нису Бог?“
21 „Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,
да им обзнаним своју моћну руку,
па ће знати да је моје име Господ!
Исус исцељује одузетог човека
2 После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, 2 па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. 3 Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4 Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5 Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“
6 Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7 „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“
8 Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9 Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10 Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: 11 „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 12 Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“
Исус једе са грешницима у Матејевој кући
13 Исус је поново отишао до обале Галилејског језера. Велико мноштво људи је кренуло за њим и он их је тада поучавао. 14 Једном је у пролазу опазио Левија, Алфејевог сина, порезника, како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
15 Касније је Исус обедовао у Левијевој кући. Ту је било и много порезника и других грешника који су обедовали заједно са Исусом и његовим ученицима. Наиме, било је много оних који су га следили. 16 Неки од зналаца Светог писма који су били фарисеји, видевши да Исус обедује са грешницима и порезницима, упиташе његове ученике: „Зар он једе са порезницима и другим грешницима?“ 17 Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Религиозне вође питају Исуса о посту
18 Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“
19 Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. 20 Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.
21 Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. 22 Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“
Тргање класја у суботу
23 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су идући тргали класје. 24 Фарисеји упиташе Исуса: „Погледај! Зашто твоји ученици чине оно што не сме да се чини суботом?“
25 Исус узврати: „Зар никада нисте читали шта је Давид учинио када се нашао у оскудици и када је огладнео, он и његови пратиоци? 26 Он је за време Првосвештеника Авијатара ушао у Дом Божији и јео постављене хлебове. По Закону, нико не сме да једе овај хлеб осим свештеника̂, а Давид га је дао чак и својим пратиоцима.
27 Човек није створен да би служио суботи, већ је субота установљена да би служила човеку. 28 Дакле, Син Човечији је Господар и суботе.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.