M’Cheyne Bible Reading Plan
Освајање остатка земље
1 Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“
2 Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“
3 Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.
4 Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. 5 У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. 6 Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.
7 Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.
8 Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.
9 После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. 10 Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11 Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.
12 Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 13 Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.
14 Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“
15 Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.
16 А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.
17 Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма[a]. 18 Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.
19 Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. 20 Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. 21 Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.
22 Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. 23 Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. 24 Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ 25 Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. 26 Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.
27 Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. 28 Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. 29 Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. 30 Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. 31 Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. 32 Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. 33 Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. 34 Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. 35 Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. 36 Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.
Ананија и Сафира
5 И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2 Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3 Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4 Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5 Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6 Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7 Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8 Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9 Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10 Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11 Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12 Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13 Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14 Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15 Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16 Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17 Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18 ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19 Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20 „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21 Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22 Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23 „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24 Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25 Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26 Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27 Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28 „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29 Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30 Бог наших отаца је ускрснуо из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31 Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32 Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33 Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34 Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35 Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36 Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37 После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38 Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39 Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40 и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41 Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42 Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
Суша, глад, рат
14 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2 „Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3 Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4 Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5 И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7 Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8 Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9 Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10 Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11 Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12 Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13 А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14 Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15 Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16 А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17 И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18 Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто су нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20 Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21 Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
Ускрсење
28 А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да погледају гроб. 2 У тај час наста велики потрес, јер је анђео Господњи сишао са неба, приступио, откотрљао гробни камен и сео на њега. 3 Лик му је био као муња, а одећа бела као снег. 4 Од страха пред њим, стражари су уздрхтали и постали као мртви.
5 Анђео рече женама: „Не бојте се! Знам да тражите разапетог Исуса. 6 Он није овде. Ускрснуо је онако како је рекао. Дођите и видите место где је лежао. 7 Стога идите и реците његовим ученицима да је ускрснуо из мртвих. Он ево иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекао сам вам.“
8 Оне у журби одоше са гроба, те са страхом, али и са великом радошћу, отрчаше да јаве његовим ученицима. 9 Уто их сретне Исус, те им рече: „Здраво!“ Оне му приђу, обујме његове ноге и падну ничице пред њим. 10 Исус им тада рече: „Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју; тамо ће ме видети.“
11 Док су оне одлазиле, неки од стражара оду у град и јаве водећим свештеницима све што се догодило. 12 Они су се онда састали са старешинама и одлучили да војницима дају много новца. 13 Рекли су им: „Реците да су његови ученици дошли ноћу и украли тело док смо ми спавали. 14 А ако заповедник дочује за ово, ми ћемо га уверити и решити вас бриге.“ 15 Стражари узму новац и учине како су их упутили. Ова прича се раширила међу Јеврејима све до данашњега дана.
Велико послање
16 А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду. 17 Када су га угледали, пали су ничице, а неки су посумњали. 18 Исус им приђе и рече им: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи. 19 Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. 20 Учите их да држе све што сам вам заповедио. Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.