M’Cheyne Bible Reading Plan
22 Затим узмите киту изопа и замочите је у крв која је у здели, па том крвљу из зделе пошкропите надвратник и оба довратка. Нико од вас нека не излази преко кућних врата до јутра. 23 Кад Господ буде пролазио да потуче Египћане, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће проћи покрај врата, те неће дозволити Погубитељу да уђе кроз врата ваших кућа и потуче вас.
24 Ова упутства држите као трајну уредбу за себе и за своју децу. 25 И када уђете у земљу коју ће вам Господ дати, вршите овај обред. 26 Кад вас запитају ваша деца: ’Какав је то обред?’, 27 ви им реците: ’Ово је пасхална жртва Господу, који је прошао покрај кућа Израиљаца у Египту кад је убијао Египћане, док је наше домове поштеђивао.’“ А народ је клекнуо и поклонио се. 28 Израиљци оду и учине онако је Господ заповедио Мојсију и Арону.
29 А у поноћ Господ побије све првенце у египатској земљи: од фараоновог првенца који седи на престолу до првенца затвореника у тамници, а тако и првину стоке. 30 Фараон се пробудио те ноћи, као и сви његови дворани и сви Египћани, јер се гласан лелек отегнуо Египтом. Наиме, није било куће у којој није било мртваца.
Излазак
31 Исте ноћи је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Устајте и одлазите од мог народа и ви и Израиљци! Идите и служите Господу како сте захтевали. 32 Поведите своју ситну и крупну стоку како сте тражили, и идите па и мене благословите.“
33 Египћани су терали народ да што пре оде из земље, јер су говорили: „Сви ћемо изгинути!“ 34 Тако је народ понео своје још неускисло тесто, носећи га на раменима у наћвама увијеним у огртаче. 35 Израиљци су, такође, учинили онако како им је Мојсије рекао: тражили су од Египћана драгоцености од сребра и злата, и одећу. 36 Господ је учинио да Египћани буду благонаклони према народу, па су давали. Тако су опленили Египћане.
37 Израиљци се запуте из Рамесе према Сокоту. Било је око шест стотина хиљада ратника-пешака, не рачунајући жене и децу. 38 Са њима је отишло и мноштво различитих народа и веома много стоке, крупне и ситне. 39 Затим су од теста које су понели из Египта испекли бесквасне лепиње. Тесто није било ускисло, јер су били истерани из Египта, те нису могли да се дуже задржавају. Зато нису припремили ни залихе хране за пут.
40 Израиљци су у Египту провели укупно четири стотине тридесет година. 41 А када се навршило четири стотине тридесет година, на са̂м тај дан, све чете Господње су изашле из египатске земље. 42 Пошто је те ноћи Господ пробдео да их изведе из Египта, ова ноћ ће за све Израиљце бити ноћ бдења Господу за сва поколења.
Уредба за Пасху
43 Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је уредба за Пасху:
Ниједан странац не сме јести пасхалну вечеру. 44 Сваки роб, купљен новцем и обрезан, може је јести. 45 Ипак, дошљак или најамник не могу је јести.
46 Једите је у једној кући. Месо не износите из куће. Не ломите ни једну кост жртве. 47 Сва израиљска заједница мора да се придржава овога.
48 Ако странац који борави код тебе жели да прослави Пасху Господу, сви мушки у његовом дому морају да се обрежу. Тек онда може да је прослави, јер ће бити као и житељ земље. Ниједан необрезани не може да приступи вечери. 49 Исти закон нека важи и за домаћег и за странца који борави код тебе.“
50 Сви Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију и Арону. 51 Тог истог дана је Господ извео Израиљце из Египта, чету по чету.
Прича о изгубљеној овци
15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2 Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“
3 Исус им онда исприча ову причу: 4 „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5 Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6 А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7 Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“
Прича о изгубљеном новчићу
8 „Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? 9 А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10 Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“
Прича о изгубљеном сину
11 Исус настави: „Неки човек имао два сина. 12 Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.
13 Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. 14 А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. 15 Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.
17 Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! 18 Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу[a] и теби; 19 нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ 20 Тако је устао и кренуо своме оцу.
Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.
21 Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу[b] и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’
22 Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге 23 И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! 24 Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.
25 Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. 26 Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. 27 Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’
28 Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. 29 Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’
31 ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. 32 Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“
30 А сад ми се смеју млађи од мене,
они чије очеве нисам хтео
ни са псима стада свога!
2 А и шта бих са њихових руку снагом?
Усахла је та снага у њима.
3 Спарушени су од беде и глади,
ти што глођу штагод по пустари,
у сумраку, по рушевинама и развалинама.
4 Они чупају слез по честарима
и корен смреке себи за храну.
5 Отерани су из друштва,
људи на њих вичу као на лопова.
6 Ено их у јаругама потока,
коначе по јамама у земљи и по камењарима.
7 Запомажу међу грмљем,
скупљају се у копривама.
8 Синови су безумника,
сој безимених из земље протераних.
9 А сад сам им песма ругалица,
постао сам прича за њих!
10 Гаде ме се, стоје издалека,
не либе се да ме у лице пљуну.
11 Јер Бог је развезао мог шатора уже,
ударио ме је, а људи се на мене разуларише.
12 Мени с десна диже се младалачка руља,
терају ме да бежим,
против мене насипају бедеме пропасти.
13 Руше ми путеве,
успешно ме разарају
и за то им помоћ није потребна.
14 Навиру ко кроз широк процеп,
наваљују преко развалина.
15 Ненадане страхоте пале су на мене,
попут ветра разгоне ми достојанство,
а моје спасење нестаде ко облак.
16 Сад се душа моја разлила у мени,
јер су ме сустигли дани јада.
17 Кости моје ноћ пробада у мени,
болови ме глођу без престанка.
18 Одора се моја изобличила од силе велике,
сапела ме као крагна од тунике моје.
19 Он ме је у блато бацио,
сад сам налик праху и пепелу.
20 За помоћ ја теби вапим,
ал’ се не одазиваш;
а када сам стао,
на мене си пажњу обратио.
21 У крвника мога си се претворио,
силом руке своје си ме спопао.
22 Винуо си ме да ветар зајашем,
растапаш ме у олуји.
23 Јер ја знам да ме у смрт одводиш,
у кућу састанка свих који су живи.
24 Али нико не пружа руку своју руини,
макар да за помоћ вапи у пропасти својој.
25 Зар ја нисам заплакао ради невољника?
Зар ми душа зајецала није ради убогога?
26 Али кад сам чекао на добро,
зло је дошло;
када сам се понадао светлу,
пристигла је тама.
27 Утроба је моја устрептала и није се примирила,
дани патње су ме задесили.
28 Поцрнео ходам, али не од сунца;
устајем у збору и вичем за помоћ.
29 Збратимљен сам са шакалима,
пријатељ сам нојевима.
30 Поцрнела кожа је на мени,
од грознице цвокоћу ми кости.
31 Моја лира сад је за кукњаву,
а свирала моја за плач нарикача.
Помоћ за хришћане у Јудеји
16 Што се тиче прилога за свете, учините онако како сам наредио и галатијским црквама. 2 Сваког првог дана у недељи нека свако од вас одваја на страну и штеди колико може, да се новац не би сакупљао кад ја дођем. 3 А кад дођем, послаћу с препорукама оне које ви одаберете да однесу ваш дар у Јерусалим. 4 Ако се нађе за сходно да ја идем, они могу да ми се придруже.
Павлови планови
5 Вас ћу, пак, посетити кад прођем кроз Македонију, будући да путујем преко Македоније. 6 Могуће је да ћу се и задржати код вас, па чак и презимити, да ме отпратите куд год пођем. 7 Не желим, наиме, да вас видим само у пролазу, него се надам да ћу неко време провести код вас, ако Господ допусти. 8 У Ефесу ћу остати до Педесетнице, 9 јер су ми се отворила велика врата за успешан рад, иако имам много противника.
10 Ако Тимотеј дође, гледајте да се не осећа нелагодно са вама, јер и он обавља службу за Господа као и ја. 11 Нико, дакле, да га не презре. Испратите га у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама са другом браћом, али он није био вољан да дође сад. Ипак, доћи ће кад му се укаже прилика.
13 Будите будни, стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све што чините нека буде у љубави.
15 Ви знате за Стефанину породицу, да су они први обраћеници у Ахаји и да су служили потребама Божијег народа. Молим вас, браћо, 16 да се ставите под водство таквих као што су они и сваког ко са њима сарађује и ради. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом повратку, јер су ми они надокнадили ваше одсуство. 18 Они су, наиме, умирили мој дух и ваш. Одајте признање таквима.
19 Поздрављају вас цркве у Малој Азији. Много вас поздрављају у Господу Акила и Приска са црквом која се окупља у њиховом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите једни друге светим пољупцем. 21 Ја, Павле, пишем поздрав својом руком. 22 Ако ко не воли Господа, нека буде проклет. Марана та![a]
23 Милост Господа Исуса нека је са вама.
24 Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу. Амин.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.