M’Cheyne Bible Reading Plan
21 Ово су прописи које ћеш им изложити:
Закон о робовима
2 Ако купиш Јеврејина за роба, нека ти служи шест година. Седме године нека оде као слободан човек, без икаквог дуга. 3 Ако дође са̂м, нека са̂м и оде. А ако има жену, нека његова жена оде с њим. 4 Ако му његов господар да жену, и она му роди синове или ћерке, жена и њена деца нека припадну господару, а он нека иде са̂м. 5 Али ако роб каже: ’Волим свога господара, своју жену и своју децу, нећу да будем слободан’, 6 нека га његов господар доведе к Богу[a]. Затим нека га његов господар приведе к вратима или довратнику, и пробуши му шилом ухо, па нека му служи заувек.
7 Прода ли ко своју ћерку за слушкињу, она неће бити ослобођена као мушки робови. 8 Ако није по вољи своме господару, који ју је одредио за себе, нека јој допусти да се откупи. Страном народу је не сме продавати, јер није поступао с њом по договору. 9 А ако је одреди за свога сина, мора поступати с њом као с ћерком. 10 Уколико се ожени другом женом, не сме првој ускраћивати храну, одећу и брачне односе. 11 А ако јој ускрати ово троје, слободна је да оде без откупнине.
Убиство
12 Ако ко удари човека и убије га, нека се свакако казни смрћу. 13 Али ако то не уради намерно, него Бог допусти да му рука то учини, одредићу ти место где може побећи. 14 Ако ко намерно нападне свога ближњег и на превару га убије, одвуци га и од мога жртвеника, да се погуби.
15 Ко удари свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.
16 Ко отме човека и прода га, или га држи у својој власти, нека се свакако казни смрћу. 17 Ко прокуне свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.
Туча
18 Ако се људи посвађају, па један удари другог каменом или песницом, али овај не умре, него падне у постељу, 19 али се касније опорави и почне да излази уз помоћ штапа, опрашта се ономе који га је ударио. Ипак, тај мора да му плати за губитак времена и да се побрине за његово потпуно оздрављење.
20 Ко удари свога слугу или слушкињу штапом, и они умру од његовог ударца, тај нек се казни. 21 Али ако се слуга опорави након дан-два, онда власник неће бити кажњен, јер је слуга његова својина.
22 Ако се људи потуку и ударе трудну жену, те она побаци, али не буде друге штете, кривац мора да плати одштету коју њен муж затражи, уз одобрење судија. 23 Буде ли какве друге штете, казна нека буде: живот за живот, 24 око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, 25 опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.
26 Ако ко удари свога роба или робињу у око и избије га, нека га ослободи због ока. 27 Ако ко своме робу или робињи избије зуб, нека га ослободи због зуба.
Одштета
28 Ако во убоде човека или жену и усмрти их, заспи вола камењем. Његово месо не сме да се једе. Његов власник ослобађа се кривице. 29 Али ако је во убадао и раније, а његов власник, и поред тога што је био опоменут није пазио на вола, па во усмрти човека или жену, во нека се заспе камењем. Његов власник нека се такође погуби. 30 Међутим, ако се од њега тражи новчана надокнада, он може да откупи свој живот, ако плати све што се од њега тражи. 31 Ако во убоде дечака или девојчицу, на њему ће се применити исти законски поступак. 32 Ако во убоде роба или робињу, његов власник нека исплати тридесет сребрних шекела[b] њиховом господару, а во нека се каменује.
33 Ако неко отвори бунар или ископа бунар, али га не покрије, па у њега упадне во или магарац, 34 власник бунара мора да плати његовом власнику одштету у новцу. Угинула животиња нека припадне њему.
35 Ако нечији во убоде вола који припада неком другом и усмрти га, нека продају живог вола, па нека поделе новац. Мртвог вола нека такође поделе. 36 Међутим, ако се зна да је во убадао и раније, а његов га господар није чувао, он мора да надокнади вола за вола. Мртва животиња нека припадне њему.
Ускрсење
24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2 Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3 Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4 Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5 Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6 Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7 ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ 8 Оне су се тада сетиле његових речи.
9 Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10 То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11 А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12 Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13 Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија[a]. 14 Разговарали су о свим овим догађајима. 15 Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16 Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17 Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18 Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19 А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20 Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21 А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22 Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23 али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24 Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25 Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26 Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27 Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28 Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29 Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30 Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31 Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32 Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33 Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34 И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35 А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36 Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37 Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38 Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39 Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40 Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41 Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42 Они му дадоше комад печене рибе. 43 Узео га је и појео пред њима. 44 Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45 Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46 Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47 У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48 Ви сте очевици овога. 49 Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Узнесење
50 Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51 Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52 Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53 Стално су били у храму и прослављали Бога.
39 Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2 кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3 Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4 А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5 Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6 Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7 И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8 Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9 Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10 Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11 По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12 Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13 Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14 Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15 Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16 Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17 Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18 Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19 Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20 Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21 Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22 Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23 Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24 Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25 Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26 Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27 Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28 Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29 Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30 По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
31 На литици живи,
ноћ проводи на гребену
и на утврђењу.
32 Одатле он храну вреба
и очи му надалеко виде.
33 Његови птићи крв пију,
лешеви где су –
и он је тамо.“
34 Тада је Господ узвратио Јову овим речима:
35 „Зар ће свађалица Свемоћнога да исправља?
Нека Богу сад узврати тај што му замера!“
36 И Јов је овим речима узвратио Господу:
37 „Гле, ја никакав како бих теби узвратио?!
Руком својом затискујем уста своја!
38 Нећу да узвратим, већ једном сам говорио;
и још једном, али више нећу.“
9 А о служби скупљања помоћи за свете, нема потребе да вам пишем. 2 Знам, наиме, да имате ревности, због које се поносим вама пред Македонцима. Рекао сам им, наиме, да је Ахаја спремна још од прошле године, тако да је ваша ревност покренула многе од њих. 3 Браћу шаљем да се наше дичење вама поводом овога не покаже испразним, будући да сам им рекао да сте спремни. 4 Јер, ако Македонци дођу са мном, па вас затекну неспремне, осрамотићемо се ми, а да не кажем ви, што смо се поуздали у вас. 5 Сматрао сам, дакле, за неопходно да замолим браћу да оду к вама пре нас, те да унапред припреме прикупљање давно обећаног прилога, да то буде спремно као дар, а не као принуда.
Благослов дарежљивости
6 Ово упамтите: ко шкрто сеје, оскудно ће пожњети, а ко нештедимице сеје, обилно ће пожњети. 7 Свако нека да̂ како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца. 8 А Бог је у стању да вас обдари изобилним благословом сваке врсте, те да увек имате свега довољно, и још да претекне за свако добро дело.
9 Као што је у Писму написано:
„Он нештедимице дели, даје сиротињи,
праведност његова остаје довека.“
10 Онај који даје сејачу семе и хлеб за храну, даће и умножиће ваше семе, те учинити да узрасте плод ваше праведности. 11 Тако ћете се у свему обогатити да бисте у сваком погледу били дарежљиви. Људи ће тако, нашим посредовањем, захваљивати Богу.
12 Јер, ова служба коју вршите не подмирује само оскудицу светих, већ чини да многи изобилно захваљују Богу. 13 И будући да се ова служба доказала вредном, они славе Бога због вашег послушног исповедања Радосне вести о Христу, као и због великодушног заједништва које делите са њима и са свима другима. 14 Они се горљиво моле за вас због изванредне милости Божије која је показана на вама. 15 Хвала Богу за његов неописиви дар.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.