M’Cheyne Bible Reading Plan

Јотор посећује Мојсија

18 Мојсијев таст Јотор, мадијански свештеник, је чуо све што је Господ учинио за Мојсија и за цели израиљски народ, и како је извео Израиљце из Египта.

² Његов таст, Јотор, је повео са собом Мојсијеву жену Сефору, коју је Мојсије био отпустио ³ и њена два сина. Једноме је било име Гирсам, јер је рекао: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“ ⁴ Другоме је било име Елиезер, јер је рекао: „Бог мога оца ми је био у помоћи, и избавио ме од фараоновог мача.“

⁵ Мојсијев таст, Јотор, и Мојсијева жена и синови дођу у пустињу, где се Мојсије био утаборио код Божије горе. ⁶ Он поручи Мојсију: „Ја, твој таст Јотор, долазим к теби с твојом женом и њена два сина.“

⁷ Мојсије је кренуо у сусрет своме тасту; поклонио му се и пољубио га. Упитали су се за здравље, па су ушли у шатор. ⁸ Тада је Мојсије испричао своме тасту о свему што је Господ учинио с фараоном и Египћанима због Израиља, и о свим невољама које су их снашле на путу, те како их је Господ избавио.

⁹ Јотор се радовао свему добру што је Господ учинио Израиљцима и како их је избавио из руку Египћана. ¹⁰ Јотор рече: „Нека је благословен Господ, који вас је избавио из руку Египћана и руку фараонових, који је избавио народ из египатских руку. ¹¹ Сад знам да је Господ већи од свих богова; тако им је учинио јер су охоло поступали с Израиљем!“ ¹² Тада је Јотор, Мојсијев таст, принео жртву свеспалницу и друге жртве Богу. Затим су дошли Арон и све израиљске старешине да с Мојсијевим тастом приступе обеду у Божијем присуству.

¹³ Сутрадан је Мојсије сео да решава спорове међу народом. Народ је стајао око њега од јутра до вечери. ¹⁴ Кад је Мојсијев таст видео шта све Мојсије чини за народ, запитао га је: „Што се ти толико бавиш народом? Зашто ти седиш са̂м, а сав народ стоји око тебе од јутра до вечери?“

¹⁵ Мојсије одговори своме тасту: „Зато што народ долази к мени да тражи правду од Бога. ¹⁶ Кад имају неки спор, они долазе к мени. Онда ја пресудим између једног и другог, и упутим их у Божије одредбе и законе.“

¹⁷ „Није добро то што радиш – рече му његов таст. ¹⁸ И ти и овај народ с тобом ћете се потпуно исцрпсти. Претежак је то посао за тебе; са̂м га не можеш обављати. ¹⁹ Послушај сад мој савет који ћу ти дати и Бог ће бити с тобом: ти заступај народ пред Богом и износи њихове спорове пред Бога. ²⁰ Објашњавај им уредбе и законе и упућуј их на пут којим треба да иду и на дела која треба да чине. ²¹ Али издвој од свег народа способне људе, богобојазне и поуздане, који мрзе мито, и постави их за главаре над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет. ²² Нека они суде народу у свако доба, а пред тебе нека износе веће спорове. Мање спорове нека решавају сами. Олакшај себи терет: нека га они с тобом носе. ²³ Ако овако учиниш, и Бог ти тако заповеди, моћи ћеш да издржиш, а сав ће овај народ задовољно отићи својој кући.“

²⁴ Мојсије је послушао савет свога таста, па је учинио како је овај рекао. ²⁵ Мојсије је изабрао способне људе од свих Израиљаца, и поставио их за главаре народу: начелнике над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет, ²⁶ да суде народу у свако доба. Теже случајеве су износили пред Мојсија, а све мање спорове су решавали сами.

²⁷ Затим Мојсије отпреми свога таста, те се овај врати у своју земљу.

Удовичин дар

21 Исус је погледао око себе и видео како богати убацују у храмску благајну своје новчане прилоге. ² Видео је и неку сиромашну удовицу како убацује онамо два мала бакарна новчића, ³ па је рекао: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица приложила више него сви други. ⁴ Јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала за живот.“

Пророштво о разорењу храма

⁵ Неки Исусови ученици су разговарали о храму, како га краси дивно камење и заветни дарови. Исус на то рече: ⁶ „Доћи ће дани када неће остати ни камен на камену, који се неће порушити.“

Невоље и прогонство

⁷ Они упиташе: „Учитељу, када ће се, онда, ово догодити и шта ће бити знак да ће се то догодити?“ ⁸ Исус одговори: „Пазите да вас ко не заведе! Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам тај!’ и: ’Наступило је време!’ Не идите за њима! ⁹ А када чујете о ратовима и бунама, не плашите се, јер то мора прво да се догоди. Ипак, неће одмах доћи крај.“

¹⁰ Исус настави: „Подићи ће се народ на народ и царство на царство; ¹¹ биће великих земљотреса, и глади и пошасти по различитим местима. Биће и застрашујућих виђења, те великих знакова с неба.

¹² Али, пре свега тога, затвараће вас и гонити, и предавати у синагоге и тамнице. Одводиће вас пред цареве и намеснике због мог имена. ¹³ То ће вам бити прилика да сведочите. ¹⁴ А ви добро упамтите: не припремајте се унапред како ћете се бранити! ¹⁵ Јер ја ћу вам дати речи и мудрост којој ваши противници неће моћи да се супротставе нити да противрече. ¹⁶ Предаваће вас родитељи и браћа, рођаци и пријатељи, а неке од вас ће убити. ¹⁷ Сви ће вас мрзети ради мог имена. ¹⁸ Ипак, нећете изгубити ни длаку с главе. ¹⁹ Истрајте, па ћете тако стећи живот.

Разорење Јерусалима

²⁰ Када видите да је војска опколила Јерусалим, знајте да се примакао час његовог опустошења. ²¹ Тада становници Јудеје нека беже у брда. Они који буду у граду нека га напусте, а који се нађу изван града нека се не враћају у њега. ²² Јер ово су дани Божије казне, када ће се испунити све што је записано у Светом писму. ²³ Јао трудницама и дојиљама у те дане! Наступиће велика невоља на земљи и гнев Божији над овим народом. ²⁴ Побиће их мачем и одвести у ропство по свим народима. Многобошци ће газити Јерусалим док се не наврши њихово време.

Долазак Сина Човечијег

²⁵ Појавиће се знаци на сунцу, месецу и звездама. Народи на земљи биће схрвани бригом и неизвесношћу због буке мора и хука таласа. ²⁶ Људи ће премирати од страха и ишчекивања због оног што ће снаћи свет, јер ће се силе небеске уздрмати. ²⁷ Тада ће угледати Сина Човечијег како долази на облаку са силом и великом славом. ²⁸ Кад ово почне да се догађа, устаните и подигните своје главе; ближи се час вашег избављења.“

Поука о смокви

²⁹ Исус им исприча једну причу: „Посматрајте смокву и остала дрвета. ³⁰ Чим приметите да пупе, знате да је лето на прагу. ³¹ Тако и ви, кад видите да се то дешава, знајте да је Царство Божије близу.

³² Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³³ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.

Будите на опрезу!

³⁴ Пазите да вам срца не отупе од банчења, пијанства и брига за живот. Иначе ће онај дан доћи изненада и затећи вас неспремне, ³⁵ као замка. Тај дан ће доћи на све житеље земаљске. ³⁶ Будите на опрезу и увек се молите, да бисте могли да избегнете све ово што ће се догодити, и станете пред Сина Човечијег.“

³⁷ Исус је дању поучавао у храму, а ноћу одлазио на Маслинску гору да преноћи. ³⁸ Сав народ је од раног јутра долазио к њему у храм да га слуша.

36 Елијуј је наставио овим речима:

6 Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. ² Јер Бог говори:

Ево, сада је право време, сада је дан спасења.

³ Ми никоме не постављамо препреке, да нико не покуди нашу службу. ⁴ Напротив, у свему показујемо да смо слуге Божије: у великој постојаности, невољама, нуждама, тешкоћама, ⁵ под батинама, у тамницама, пред разјареном светином, у напорима, бдењима, и постовима, ⁶ у чистоти, знању, стрпљивости, доброти, у Светом Духу, искреној љубави, ⁷ искреном говору, у Божијој снази, с оружјем праведности с десне и леве стране; ⁸ у слави и срамоти, са злим и добрим гласом. Сматрају нас варалицама, а искрени смо. ⁹ Ми смо као незнанци, а ипак нас познају; наизглед умиремо, али, ево, живимо; као кажњени смо, али нисмо погубљени; ¹⁰ наизглед смо жалосни, али смо увек радосни; наизглед сиромашни, а ипак обогаћујемо многе; наизглед као они који немају ништа, а ипак имају све.

¹¹ Говоримо вам искрено, Коринћани, срце смо широм отворили за вас. ¹² Наше срце није тесно за вас, али је ваше срце тесно за нас. ¹³ Говорим вам као својој деци: проширите, заузврат, и ви своја срца.

Не вуците јарам с неверницима

¹⁴ Не вуците јарам с неверницима. Јер, шта има праведност с безакоњем? Или какво заједништво деле светло и тама? ¹⁵ У чему се Христос слаже с Велијаром? Или шта је заједничко вернику и невернику? ¹⁶ Има ли икакве сагласности између Божијег храма и идола? Ми смо, наиме, храм живога Бога, јер Бог је рекао:

¹⁷ Зато,