M’Cheyne Bible Reading Plan
Десет заповести
20 И Бог изговори све ове речи:
2 „Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
3 Немој имати друге богове осим мене.
4 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 5 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 6 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
7 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
8 Сећај се дана суботњег и посвећуј га. 9 Шест дана ради и обављај све своје послове. 10 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твоја стока, ни странац који живи у твојим градовима. 11 Па и Господ је за шест дана створио небо, земљу и море и све што је у њима, а у седми дан је починуо. Зато је Господ благословио и посветио дан суботњи.
12 Поштуј свога оца и своју мајку, да би ти се продужили дани на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
13 Не убиј!
14 Не чини прељубе!
15 Не кради!
16 Не сведочи лажно против ближњега свога!
17 Не пожели кућу ближњега свога, ни жену његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.“
18 Сав народ је био сведок грмљавине и севања, сви су чули глас трубе и видели[a] како се гора дими. Дрхтали су и стајали подаље. 19 Онда су рекли Мојсију: „Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Нека нам Бог не говори више, иначе ћемо умрети!“
20 „Не бојте се – одговори Мојсије народу – Бог је дошао да вас испита, те да побуди свој страх у вама, како не бисте грешили.“
21 Тако је народ остао подаље, а Мојсије је приступио густој тами где је био Бог.
О идолима и жртвеницима
22 Господ рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Видели сте да сам говорио с вама с неба. 23 Зато не правите уз мене богове од сребра, нити правите себи богове од злата.
24 Начини ми жртвеник од земље и на њему ми приноси жртве свеспалнице и жртве мира, своју ситну и крупну стоку. На сваком месту где одредим да се моје име спомиње, доћи ћу к теби и благословити те. 25 А ако ми будеш градио жртвеник од камена, не гради га од тесаног камена, јер ако спустиш своје длето на њега, оскрнавићеш га. 26 Не узлази до мог жртвеника по степеницама, да се не покаже твоја голотиња.
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50 А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51 није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52 Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53 Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54 Било је то дан Припреме[a], баш уочи суботе.
55 Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56 Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Господње беседе
38 Тада је Господ узвратио Јову из вихора овим речима:
2 „Ко је тај што мој савет
помрачује речима незнања?
3 Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
4 Где си ти био када сам полагао темеље земљи?
Кажи ако си паметан!
5 Ко јој је одредио мере – ако то знаш –
ко је мерно уже над њом развукао?
6 На чему су њене основе углављене?
Ко ли јој је поставио угаони камен
7 када су јутарње звезде певале сложно
и кад су клицали сви Божији синови[a]?
8 Ко је море затворио вратима
када је прокуљало и из утробе изашло;
9 када сам му од облака хаљину скројио
и повоје од густога мрака;
10 и побо му граничнике своје,
углавио решетку и врата;
11 када сам му рекао:
’Долазићеш довде али не и даље,
овде је међа обести таласа твојих!’?
12 Јеси ли за живота свога заповедао јутру
и казао зори где јој је место,
13 да прихвати земљу за углове,
да с ње буду отресени злобни људи?
14 А земља се обликује као глина под печатом,
па све на њој ко хаљина стоји.
15 Тада се од злобника узима светло њихово,
ломи им се рука уздигнута.
16 Да ли си ишао до извора мора?
Јеси ли ходао дубином бездана?
17 Да ли су ти показана врата смрти?
Јеси ли видео врата од најцрње таме?
18 Јеси ли сагледао земљина пространства?
Реци, ако знаш све то!
19 Који је пут до куће светла?
На ком се месту налази тама?
20 Зар можеш да их понесеш до њиховог места?
Знаш ли за стазе до њиховог стана?
21 Ма, ти то знаш, ти си се тада родио
и голем је број твојих дана!
22 Јеси ли био у ризницама снега?
Јеси ли видео оружарницу града
23 коју сам сачувао за време невоље,
за дан боја и војевања?
24 У којем се смеру рачва муња
и где се источни ветар по земљи разноси?
25 Ко поплаву рачва на канале
и пут тутњави грома,
26 да донесе кишу земљи без икога
и пустари без живе душе;
27 да напоји пустош и пустињу
и учини да изникне трава?
28 Да ли киша оца има?
Капи росе ко је изродио?
29 Из чије се утробе лед родио
и иње с небеса ко је породио,
30 кад ко камен воде се скамене,
површином следи се дубина?
31 Јеси ли ти свезао Влашиће ланцима?
Хоћеш ли да одрешиш Орион?
32 Можеш ли да на време изведеш сазвежђа
и поведеш Медведа са његовим медведићима?
33 Познајеш ли законе небеса
и постављаш ли њихова правила на земљи?
34 Зар ти можеш облацима да довикнеш,
па да те силним водама облију?
35 Можеш ли да пошаљеш муње,
да оне крену и кажу ти: ’Ту смо!’?
36 Ко је петлу дао мудрост
и ко је разуму знање дао?
37 Ко мудрошћу облаке броји
и ко их излива ко небеске мешине,
38 да стврдне грумење земље
и згрудва бусење?
О скупљању прилога
8 Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. 2 Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. 3 Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно давали, 4 жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. 5 Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. 6 Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. 7 Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.
8 Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. 9 Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.
10 Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. 11 Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. 12 Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.
13 Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. 14 Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. 15 Као што је написано:
„Ономе који је скупио више није преостало,
а нити је недостајало ономе који је скупио мање.“
Павле препоручује Тита и његове сараднике
16 Хвала Богу који је ставио Титу у срце такву ревност за вас. 17 Он не само да је прихватио нашу молбу, него је, будући веома ревностан, драговољно отишао к вама. 18 Са њим шаљемо и брата кога хвале по свим црквама због проповедања Радосне вести. 19 Шта више, цркве су га изабрале да путује с нама ради ове службе дарежљивости, коју драговољно вршимо Господу на славу, 20 да бисмо избегли примедбе на наше располагање овим обилним даром. 21 Јер, ми се трудимо да чинимо добро не само пред Господом, већ и пред људима.
22 Са њим шаљемо и нашег брата, чију смо ревност често у многим стварима искусили. Он је сада још ревноснији због великог поуздања у вас. 23 Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник; а што се тиче наше браће, они су апостоли цркава, слава Христова. 24 Стога им пружите доказ ваше љубави, да цркве знају да се с правом поносим вама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.