M’Cheyne Bible Reading Plan
Невера Израиљаца – златно теле
32 Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога[a] који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“
2 Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ 3 Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. 4 Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“
5 Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ 6 Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља.
7 Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! 8 Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“
9 Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. 10 Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“
11 Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? 12 Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! 13 Сети се својих слугу Авра̂ма, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ 14 И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ.
15 Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. 16 Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао са̂м Бог.
17 Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“
18 Мојсије му на то рече:
„Не кличу то победници,
нити жале побеђени,
певање је све што чујем.“
19 Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. 20 Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију.
21 Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“
22 „Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И са̂м знаш да је овај народ склон злу. 23 Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ 24 Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“
25 Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља. 26 Тада Мојсије стаде на улаз у табор и рече: „Ко је за Господа, нека стане уз мене.“ Сви Левити се окупише око њега.
27 Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Нека свако од вас припаше мач о бедро! Вратите се и прођите кроз табор, од улаза до улаза, па нека свако убије ко брата, ко пријатеља, ко суседа.’“ 28 Левити су учинили како им је Мојсије наредио. Тог дана је пало око три хиљаде људи. 29 Тада Мојсије рече: „Данас сте ступили у службу Господњу, сваки уз цену сина или брата, те вас је он благословио данас.“
30 Ујутро је Мојсије рекао народу: „Велики сте грех починили. Ипак, ја ћу се успети Господу, не бих ли га, како, умолио за откупљење вашег греха.“ 31 Мојсије се врати Господу и рече: „О, како је велик грех починио овај народ направивши себи бога од злата! 32 Али сада им опрости грех, а ако нећеш, избриши и мене из своје књиге коју си написао.“
33 Господ рече Мојсију: „Избрисаћу из своје књиге само оног који је згрешио против мене. 34 А ти сад поведи овај народ тамо где сам ти рекао. Ево, мој Анђео ће ићи пред тобом. А кад дође време да их казним, казнићу их за њихов грех.“
35 Господ је ударио народ помором због телета, које је Арон направио.
Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2 Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3 Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4 Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7 Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8 Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9 Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15 и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16 Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – ускрсење и живот
17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија[a] удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23 Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“
24 Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“
25 Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31 А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32 Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33 Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34 Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35 Исусу навреше сузе.
36 Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37 Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38 Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39 Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40 Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41 Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43 Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44 Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.
54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Мудрост позива
8 Зар то мудрост не позива,
не диже ли разборитост глас свој?
2 Ено је на узвишицама, покрај пута,
на раскршћима се поставила;
3 на капијама, на улазима у град,
на улазним вратима она виче:
4 „Људи, вас дозивам
и глас дижем целом човечанству!
5 Разборитости се научите, лаковерни људи,
уразумите срце, неразумни.
6 Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
честите ће бити изреке усана мојих.
7 Баш истину казиваћу
јер је злоба мрска уснама мојим.
8 Праведне су све речи мојих уста
и нема у њима изопачености и непоштења.
9 Све су оне јасне разборитом
и исправне онима што знање стичу.
10 Прихватите поуку моју, а не сребро,
изаберите знање пре него суво злато.
11 Јер је мудрост од драгуља боља
и сва јој уживања ни принети нису.
12 Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
проналазим знање и домишљатост.
13 Богобојазност значи мрзети зло,
јер ја мрзим бахати понос,
пут злобе и уста покварена.
14 У мени је савет, поуздана мудрост.
У мени је умност, ја имам снагу.
15 Цареви владају уз моју помоћ
и владари деле правду.
16 Главари, кнезови и све праведне судије
владају уз моју помоћ.
17 Ја волим све који воле мене,
налазе ме сви који ме помно траже.
18 Част, иметак, трајно благостање
и праведност су са мном.
19 Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
и добит моја боља од пробраног сребра.
20 Ја ходам путем праведности
и посред стаза правде,
21 да онима који ме воле дам наследство
и њихове ризнице напуним.
22 Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
још пре дела својих древних.
23 Постављена сам од давнина,
од искона, пре постања земље.
24 Рођена сам кад бездана још није било,
када није било ни извора обилних вода.
25 Пре планина постављених
и пре брда рођена сам,
26 док још земљу он створио није,
ни поља, ни прво тло света.
27 Када је створио небеса, ја сам била тамо,
када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28 када је горе учвршћивао облаке
и када су набујали извори бездана;
29 када је мору поставио његове обале,
како вода не би прелазила његову заповест,
и када је означио темеље земљине.
30 Била сам уз њега као градитељка,
била сам му радост свакодневна,
веселила се пред њим стално;
31 веселила се по свету, по његовој земљи
и радовала се са потомцима људи.
32 Зато ме, децо, послушајте.
О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33 Послушајте поуку моју,
радите мудро и не одбацујте је.
34 Како је благословен човек који ме слуша,
који свакодневно бдије на мојим вратима
и пази на доврацима врата мојих!
35 Јер ко мене нађе, нашао је живот
и добио наклоност Господњу.
36 Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
а сви који ме мрзе воле смрт.“
1 Од Павла, вољом Божијом изабраног за апостола Христа Исуса, светима у Ефесу, вернима у Христу Исусу:
2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3 Нека је благословен Бог, Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас је у Христу благословио сваким духовним благословом на небесима. 4 У њему нас је изабрао пре постанка света, да будемо свети и без мане пред њим. Он нас је у љубави 5 предодредио, благонаклоношћу своје воље, да постанемо његова деца посредством Исуса Христа, 6 и да хвалимо његову славну милост коју нам је даровао у Љубљеноме. 7 У њему имамо откупљење, опроштење преступа посредством његове крви, што показује богатство милости. 8 Њу је Бог изобилно излио на нас, заједно са свом мудрошћу и разумевањем. 9 Својом благонаклоношћу нам је обзнанио тајну своје воље, коју је по свом науму унапред одредио у њему. 10 Овај наум, који ће се остварити у право време, ујединиће све што је на небесима и на земљи с Христом као главом.
11 У њему смо изабрани, пошто смо предодређени намером Бога који све чини у складу с одлуком своје воље, 12 да хвалимо његову славу – ми који смо се претходно поуздали у Христа. 13 Чувши истиниту поруку – Радосну вест о вашем спасењу, ви сте поверовали у Христа, а Бог је утиснуо свој печат на вас, тако што вам је дао обећаног Духа Светог. 14 Он је залог добара која нас очекују, јемство да ће Бог ослободити свој народ. Величајмо зато његову славу!
Павлова молитва
15 Стога, чувши за вашу веру у Господа Исуса и за вашу љубав према свим светима, 16 непрестано захваљујем Богу за вас. Сећам вас се у својим молитвама, молећи се 17 Богу Господа нашег Исуса Христа, славноме Оцу, да вам да̂ Духа мудрости и откривења којим ћете га упознати; 18 да вам Бог просветли очи срца да бисте видели у чему се састоји нада на коју сте позвани, како је величанствено богатство добара које је он припремио светима, 19 и како је неизмерно велика његова сила према нама који верујемо. Његова сила одговара делотворности оне силне моћи 20 коју је показао на Христу, када га је подигао из мртвих и поставио себи с десне стране на небесима 21 изнад свих поглаварстава и власти, сила, господстава, и изнад сваког имена које се зазива, не само на овом свету, него и у будућем. 22 Бог је све покорио под његове ноге и поставио га над свиме, за главу Цркве. 23 Она је његово тело, пунина онога који све испуњава у свему.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.