M’Cheyne Bible Reading Plan
Народ напушта гору Синај
33 Господ рече Мојсију: „Иди! Иди одавде горе, ти и народ који си извео из Египта, и пођи горе у земљу за коју сам се заклео Авра̂му, Исаку и Јакову: ’Даћу је твом потомству.’ 2 А ја ћу послати пред тобом Анђела и истераћу Хананце, Аморејце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце 3 и довести вас у земљу којом теку млеко и мед. Ја нећу поћи горе с тобом, да вас не бих истребио на путу, јер сте народ тврдоврат.“
4 Кад је народ чуо ове оштре речи, толико се ожалостио да нико није ставио на себе накит. 5 Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ви сте народ тврдоврат. Кад бих само за трен ишао горе са вама, побио бих вас. Зато скините са себе накит, а ја ћу видети како да поступим с вама.’“ 6 Тако су Израиљци поскидали са себе накит код горе Хорив.
Шатор од састанка
7 Мојсије је узео шатор и поставио га далеко изван табора. Назвао га је шатор од састанка. Ко год је хтео да тражи вољу Господњу, одлазио би у шатор од састанка који се налазио изван табора. 8 А када би Мојсије одлазио у шатор, сав народ би устајао и свако би стајао на улазу у свој шатор и гледао за Мојсијем све док овај не уђе у шатор. 9 Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб облака би се спуштао и стајао на улазу у шатор, док је Господ разговарао са Мојсијем. 10 Када би народ видео да стуб облака стоји на улазу у шатор, сав народ би устајао и свако би се клањао на улазу свога шатора. 11 Господ је разговарао с Мојсијем лицем у лице, као што би неко разговарао са својим пријатељем. Мојсије би се затим вратио у табор. Међутим, његов помоћник Исус, син Навинов, младић, не би напуштао шатор.
Господ пристаје да путује са Израиљцима
12 Мојсије се обрати Господу: „Ти си ми рекао: ’Поведи овај народ’, али ми ниси објавио кога ћеш послати са мном. Ти си такође рекао: ’Познајем те по имену, и ти си нашао наклоност преда мном.’ 13 Ако сам, дакле, нашао наклоност пред тобом, откриј ми своје путеве да бих те познавао и да бих и даље налазио твоју наклоност. Узми у обзир да је овај народ твој народ.“
14 Господ на то рече: „Ја лично ћу поћи с тобом, и тако те успокојити.“
15 Мојсије рече: „Ако ти лично не пођеш са нама, не изводи нас одавде горе. 16 Како ће се знати да сам нашао наклоност пред тобом, ја и твој народ, ако не по томе што ћеш поћи са нама? По томе ћемо се разликовати, ја и твој народ, од свих других народа на земљи.“
17 Господ рече Мојсију: „Учинићу све што си тражио, зато што си нашао наклоност преда мном и зато што те познајем по имену.“
18 Мојсије замоли: „Покажи ми своју славу.“
19 „Учинићу да моја доброта прође поред тебе – рече Господ – и изговорићу пред тобом своје име Господ. Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе. 20 Моје лице не можеш видети – рече – јер ниједан човек ме не може видети и остати у животу.“
21 Господ рече: „Ево, овде код мене је једно место; стани на ову стену. 22 Кад моја слава буде пролазила, ставићу те у процеп стене и заклонити те својом руком док не прођем. 23 Онда ћу склонити своју руку, па ћеш ме видети с леђа. Но, моје лице се не може видети.“
Исусово помазање у Витанији
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3 Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4 Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5 „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6 Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7 Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9 Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10 Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11 јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12 Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13 Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14 Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15 „Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16 Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18 Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19 А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20 Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21 Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23 Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24 Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25 Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27 Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28 Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29 Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30 Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31 Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32 А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33 Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34 Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35 Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36 Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37 Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38 Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39 Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40 „Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41 Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42 Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43 Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44 Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45 Ко мене види, види онога који ме је послао. 46 Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47 Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48 Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49 Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50 А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
Позив мудрости и лудости
9 Мудрост је кућу своју сазидала
и за њу седам стубова исклесала.
2 Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,
своју трпезу поставила;
3 послала је слушкиње своје
и позива са највиших градских места:
4 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
5 „Дођите, једите моју храну
и пијте вино које сам зачинила!
6 Оканите се лаковерја и живећете,
напредујте разумним путем.“
7 Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,
себи шкоди онај ко кори зликовца.
8 Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,
прекоревај мудрог и волеће те.
9 Реци мудром и биће мудрији,
поучи праведнога и ученији ће бити.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу
и знање познавањем Светог.
11 Са мном ће се дани твоји умножити
и година твог живота биће много.
12 Ако си мудар, мудар си за своје добро,
а ако си подсмевач, то ти је на терет.
13 Безумље је жена горопадна,
лаковерна и ничем поучена.
14 Она седи на вратима своје куће,
на градским узвишењима,
15 довикује онима што путем пролазе
и стазама својим право иду:
16 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
17 „Слатке ли су украдене воде,
укусан ли је хлеб из потаје!“
18 Али он не зна да су тамо покојници,
да су њене званице у дубинама Света мртвих.
2 И ви сте некада били мртви због својих преступа и греха. 2 Тада сте живели у складу са духом овога света, у складу са владаром ваздушних сила. Он је дух који је сада на делу међу онима који се не покоравају Богу. 3 Међу овима смо били сви ми, живећи по нашим природним жељама и удовољавајући вољи тела и ума. И ми смо по природи били деца гнева, као други. 4 Али Бог, који је богат милосрђем, из своје велике љубави према нама, 5 оживео је с Христом нас који смо били мртви због својих преступа. Милошћу сте спасени! 6 С њим нас је ускрснуо и с њим нас посадио на небесима у Христу Исусу. 7 То је учинио да у вековима који долазе покаже изванредно богатство своје милости – добротом коју за нас има у Христу Исусу. 8 Милошћу сте спасени посредством вере! То не долази од вашег труда – Божији је дар. 9 Не стиче се делима, да се нико не би хвалио. 10 Ми смо, наиме, његово дело, створени посредством Христа Исуса, да чинимо добра дела која је Бог унапред припремио за нас.
Једно у Христу
11 Зато се сећајте да сте некада били многобошци по рођењу. Јевреји, који себе зову обрезанима (по обреду учињеном на телу), звали су вас „необрезани“. 12 Док сте живели без Христа, били сте отуђени од израиљског друштва. Били сте без удела у заветима утемељеним на Божијим обећањима, и живели без наде и без Бога – у свету. 13 Али сада сте у Христу Исусу ви, који сте некада били далеко, доведени близу крвљу Христовом.
14 Он је, наиме, наш мир. Он је спојио обоје у једно пошто је својим телом срушио зид непријатељства који их је раздвајао. 15 Тако је обеснажио Закон с његовим заповестима и уредбама да би у самом себи од двојице створио једног новог човека и тиме успоставио мир, 16 и да би обе стране помирио с Богом у једном телу својом смрћу на крсту, усмртивши непријатељство међу њима. 17 Он је дошао и проповедао мир вама који сте били далеко и онима који су били близу. 18 Јер његовим посредством имамо приступ Оцу по једном Духу.
19 Стога, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него суграђани светих и чланови Божије породице. 20 Назидани сте на темељу који су положили апостоли и пророци, а угаони камен је са̂м Христос Исус. 21 На њему је цела зграда састављена и израста у свети храм у Господу. 22 Његовим посредством сте и ви уграђени у зграду у којој Бог пребива својим Духом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.