M’Cheyne Bible Reading Plan
Мојсијева песма
15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2 Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3 Господ је ратник,
Господ му је име.
4 Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5 у дубине су морске
као камен потонули.
6 Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7 Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8 На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9 Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10 На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11 Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12 Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13 Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14 Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15 Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16 Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17 Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18 Господ ће царевати
у веке векова.“
19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22 Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23 Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара[a]. 24 Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26 Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27 Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
Прича о истрајној удовици
18 Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2 Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3 У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4 Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5 ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6 Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7 Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9 А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10 „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14 Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15 Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16 Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18 Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?[a] Нико није добар осим самога Бога. 20 Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21 Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22 Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23 Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24 Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25 Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26 А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27 Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28 Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30 који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31 Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32 Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33 Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана ускрснути.“
34 Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35 Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36 Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37 Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38 Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39 Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40 Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42 Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43 Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
33 Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања
и све речи моје послушај!
2 Молим те, види, јер отварам уста своја
да мој језик проговори.
3 Из честитости мога срца су речи моје
и по знању моја ће уста искрено да говоре.
4 Елем, Божији Дух ме је саздао,
дах Свемоћнога живот ми је дао.
5 Па ако си кадар, ти ми одговори;
спреми се, па пред мене стани.
6 Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;
и ја сам од иловаче обликован.
7 Нека те ништа у мени ужасно не плаши,
од мене нећеш бити притиснут тешко.
8 Дакле, говорио си на моје уши,
речи сам твоје јасно чуо:
9 ’Ја сам чист, без греха сам и без мане!
У мени кривице нема!
10 Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,
гледа ме ко душманина свога.
11 Ноге моје у окове ставља
па надгледа све путеве моје.’
12 Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –
јер Бог је од човека већи.
13 Зашто се убеђујеш с Богом
када он не одговара на сваку човекову реч?
14 Јер Бог говори једном овако, други пут онако –
али нико за то не пази –
15 у сну, у виђењу ноћном,
када дубок сан на људе пада
док спавају на постељи.
16 Тада он даје објаву људима,
упозорава их опоменама;
17 да би човека одвратио од недела
и сакрио охолост од њега.
18 Он му душу чува од раке,
живот његов од мача што сече.
19 Човека болом кори на постељи његовој,
без престанка жигају га кости.
20 Живот му се гади хлеба,
а душа омиљеног јела.
21 Наочиглед тело му пропада,
још му штрче кости огољене.
22 Душа му је све ближа раки,
а живот веснику смрти.
23 Кад би било посланика,
посредника једног од хиљаду,
да човеку јави пут његове честитости,
24 кад би му се Бог смиловао, па рекао:
’Спасите га од пада у раку!
Нашао сам откуп!’;
25 тад би му се ко детету подмладило тело,
вратио би се у дане младалачке снаге.
26 Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,
гледаће лице његово и клицаће.
Бог ће обновити човеку праведност његову.
27 А он погледаће људе и казаће:
’Грешио сам, правду извртао,
али ми није враћено по мери!
28 Он је душу моју откупио од пада у раку,
да ми живот светла види!’
29 Ето, све ово Бог чини двапут,
трипут са човеком;
30 да му душу из раке поврати
и обасја светлошћу живота.
31 Јове! Пази, саслушај ме!
Ти ћути, а ја ћу да причам.
32 Реци ако имаш речи да ми узвратиш,
јер бих хтео да те оправдам.
33 Ако немаш, ти саслушај мене.
Ћути, да те мудрошћу поучим.“
3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? 2 Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. 3 Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4 Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. 5 То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. 6 Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.
7 Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, 8 колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? 9 Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? 10 Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. 11 Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?
12 Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. 13 Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. 14 Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. 15 Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. 16 Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. 17 Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.
18 А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.