M’Cheyne Bible Reading Plan
Крађа
22 Ако неко украде вола или грло ситне стоке, па их закоље или их прода, мора да их надокнади: пет говеда за једног вола и четири овце за једну овцу.
2 Ако се лопов затекне док проваљује, па му се зада ударац од кога умре, онај који га убије неће одговарати за проливену крв. 3 Али ако се то деси по изласку сунца, одговараће за проливену крв.
Лопов мора да надокнади штету. Ако нема ништа, треба га продати да отплати што је украо. 4 Ако се украдено живинче нађе живо у његовом власништву, било во, магарац или грло ситне стоке, мора да га плати двоструко.
Одштета
5 Ако неко напаса своју стоку у нечијем пољу или винограду и допусти јој да га обрсти, нека надокнади штету најбољим уродом из свога поља или из свога винограда.
6 Ако избије пожар и захвати жбуње, па спали жито у снопу, класу или на целом пољу, онај који је изазвао пожар мора да надокнади штету.
7 Ако неко повери своме ближњему новац или ствари на чување, а неко то украде из куће тог човека, лопов, ако се нађе, мора да плати двоструко. 8 Ако се лопов не пронађе, власник куће нека ступи пред Бога[a], да се утврди да није положио руку на добра свога ближњега. 9 У свим случајевима кршења закона о имовини – радило се о волу, магарцу, ситном грлу стоке, одећи, или било којој изгубљеној ствари за коју се тврди: ’То је моје!’, спор две стране мора да се изнесе пред Бога. Онај кога Бог прогласи за кривца мора да плати двоструко своме ближњему.
10 Ако неко повери своме ближњему магарца, вола, грло ситне стоке или било какво живинче на чување, па оно угине, повреди се, или га неко одведе, а нема сведока, 11 нека се чувар закуне пред Господом да није положио руку на добра свога ближњега. Власник нека пристане на то, а чувар не мора да надокнади ништа. 12 Али ако му је украо живинче, мора да надокнаду штету власнику. 13 Ако дивља звер растргне живинче, нека га донесе као доказ, па неће морати да надокнади штету за растргнуто живинче.
14 Ако неко позајми од свог ближњег живинче, али се оно осакати или угине док је власник био одсутан, нека надокнади штету. 15 Уколико је власник био присутан, не мора да плати одштету. Ако је власник унајмио живинче, цена најма покрива губитак.
Друштвени и морални закони
16 Ако неко заведе девојку која није заручена и легне с њом, нека плати мираз за њу, па нека је узме за жену. 17 Ако њен отац одбије да му је да̂, заводник нека плати новчани износ у вредности мираза за девојку.
18 Не остављај врачару на животу.
19 Ко облежи живинче, нека се свакако погуби.
20 Ко принесе жртву другим боговима, осим самом Господу, нека се истреби.
21 Не поступај лоше са дошљаком нити га угњетавај, јер сте и ви били дошљаци у Египту.
22 Не тлачи удовицу или сироче. 23 Јер, ако их будеш тлачио, и они завапе к мени, сигурно ћу услишити њихове вапаје. 24 Мој гнев ће планути, па ћу вас побити мачем. Тада ће ваше жене постати удовице, а ваша деца сирочад.
25 Ако позајмиш новац некоме из мога народа, сиромаху у твојој средини, не поступај с њим као зајмодавац: не захтевај камату од њега. 26 Ако узмеш у залог огртач свога ближњега, врати му га пре него што сунце зађе, 27 јер му је његов огртач једини покривач за тело. У чему ће, иначе, спавати? Међутим, кад завапи к мени, ја ћу га услишити, јер ја сам милосрдан.
28 Не проклињи Бога, нити говори ружно о кнезу свога народа.
29 Не оклевај да ми принесеш од обиља свога жита и од свога младог вина и уља.
Мени ћеш дати првенца од својих синова. 30 Исто ћеш чинити и са крупном и ситном стоком: седам дана нека остане са својом мајком, а осмог дана га донеси к мени.
31 Будите народ посвећен мени: не једите месо животиње коју је растргла дивља звер, него га баците псима.
Исус – утеловљена реч
1 У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. 2 Он је у почетку био са Богом.
3 Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. 4 У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. 5 Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.
6 Бог је послао човека по имену Јован. 7 Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. 8 Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.
10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.
14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.
15 Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16 Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17 јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.
Сведочанство Јована Крститеља
19 Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ 20 Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“
21 Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“
„Нисам“ – одговори Јован.
„Јеси ли Пророк?“ – питали су га.
„Нисам“ – одговорио је Јован.
22 Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“
23 Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“
24 Тада су га фарисејски посланици 25 упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“
26 Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. 27 Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“
28 То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао.
Исус – Јагње Божије
29 Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. 30 Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ 31 Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“
32 Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. 33 Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ 34 И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“
Исусови први ученици
35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“
37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“
Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“
39 Исус им рече: „Дођите и видите.“
Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[a].
40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).
42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[b]).“
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“
44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“
46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“
Филип му одговори: „Дођи и види.“
47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“
48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“
Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“
49 Натанаил му одговори: „Рави[c], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“
50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“
40 Господ још рече Јову:
2 „Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
3 Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
4 Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
5 Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
6 Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
7 Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
8 Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
9 Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
10 А гле, чудовиште бехемота[a]
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
11 а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
12 Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
13 Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
14 Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
15 Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
16 Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
17 Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
18 Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
19 Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
20 Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
21 Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
22 Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
23 Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
24 Играћеш се са њим ко са птицом,
повотцем свезати за своје девојке?
25 Зар ће се ортаци цењкати за њега,
на комаде поделити трговцима?
26 Хоћеш ли му кожу избости оствама
и главу харпуном?
27 Ако руке на њега положиш –
сећаћеш се тога боја,
ал’ га више поновити нећеш!
28 Али, улудо је надати се томе!
Зар човек не пада само када га угледа?
Павле брани своје апостолство
10 Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим 2 и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. 3 Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. 4 Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања 5 и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. 6 Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.
7 Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. 8 Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. 9 Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. 10 Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ 11 Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.
12 Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. 13 Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. 14 Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. 15 Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, 16 те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. 17 Него:
„Ко хоће да се хвали,
нека се хвали Господом.“
18 Наиме, није ваљан онај који са̂м себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.