M’Cheyne Bible Reading Plan

Потврђен савез

24 Бог рече Мојсију: „Попни се к Господу, ти, Арон, Надав и Авијуд, те седамдесет израиљских старешина. Поклоните се издалека. ² Нека само Мојсије приступи Господу. Остали нека не прилазе. Народ нека се не пење с њим.“

³ Мојсије оде и исприча народу све Господње речи и све уредбе. Народ одговори у један глас: „Вршићемо све речи што их је Господ изрекао.“ ⁴ Мојсије је написао све речи Господње.

Следећег јутра је поранио и подигао жртвеник у подножју горе и дванаест стубова за дванаест израиљских племена. ⁵ Затим је послао израиљске младиће да принесу жртве свеспалнице и да жртвују Господу јунце као жртве мира. ⁶ А Мојсије узме половину крви и улије је у посуде, а другу половину излије на жртвеник. ⁷ Онда је узео Књигу савеза и гласно је прочитао народу. Они одговорише: „Вршићемо све што је Господ рекао, и покоравати се томе.“

⁸ Мојсије је, затим, узео крв и њоме пошкропио народ, и рекао: „Ево крви савеза који је Господ склопио са вама на темељу свих ових речи.“

⁹ После тога се Мојсије попео са Ароном, Надавом, Авијудом и седамдесеторицом израиљских старешина. ¹⁰ Они су видели Бога Израиљевог. Под његовим ногама је било нешто као постоље од чистог сафира, јасно као са̂мо небо. ¹¹ Бог није дизао своју руку на главаре Израиљаца. Гледали су Бога, јели и пили.

¹² Господ рече Мојсију: „Попни се к мени на гору. Остани тамо, а ја ћу ти дати камене плоче са Законом и заповестима које сам написао за њихову поуку.“

¹³ Мојсије устане са својим помоћником Исусом Навином, и Мојсије се попне на гору Божију. ¹⁴ Старешинама је рекао: „Ви нас чекајте овде, док се не вратимо. Ево, Арон и Ор су са вама. Ко буде имао неки спор, нека се обрати њима.“

¹⁵ Мојсије се попне на гору, а облак прекрије гору. ¹⁶ Слава Господња се спустила на гору Синај, и облак ју је обавијао шест дана. Седмог дана Господ позове Мојсија из облака. ¹⁷ Очима Израиљаца је слава Господња на врху горе изгледала као сажижући огањ. ¹⁸ Мојсије је ушао усред облака и попео се на гору. На гори је Мојсије провео четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Разговор с Никодимом

3 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. ² Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“

³ Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново^[a] не роди.“

⁴ Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“

⁵ Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. ⁶ Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. ⁷ Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. ⁸ Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“

⁹ Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“

¹⁰ Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? ¹¹ Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. ¹⁴ Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, ¹⁵ да свако ко поверује у њега има вечни живот.

¹⁶ Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. ¹⁸ Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. ¹⁹ Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. ²⁰ Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. ²¹ Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.^[b]“

Сведочанство Јована Крститеља

²² После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. ²³ И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. ²⁴ Јован тада још није био бачен у тамницу. ²⁵ Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. ²⁶ Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“

²⁷ Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. ²⁸ Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ ²⁹ Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се умањујем.“

³¹ Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. ³² Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. ³³ Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. ³⁴ Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. ³⁵ Отац воли Сина и све је предао у његове руке. ³⁶ Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.

Јов

42 Тада је Јов одговорио Господу овим речима:

Завршна реч

⁷ А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! ⁸ Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ ⁹ Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.

¹⁰ Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. ¹¹ Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит^[a] и свако по један златан прстен.

¹² Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. ¹³ Добио је седам синова и три ћерке. ¹⁴ Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. ¹⁵ По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.

¹⁶ Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. ¹⁷ Тако је умро Јов, стар и сит живота.

12 Треба ли се хвалити, иако од тога нема користи, доћи ћу на виђења и откривења Господња. ² Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био узнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. ³ Знам да је тај човек, са̂м Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, ⁴ био узнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.

⁵ Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. ⁶ Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.

⁷ А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. ⁸ Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, ⁹ али ми је Господ рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. ¹⁰ Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.

Павлова брига за Коринћане

¹¹ Постао сам неразуман! Ви сте ме на то натерали, уместо да ме препоручујете. Јер, ако и нисам ништа, ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ ¹² Знаци који доказују моје апостолство: чудни знаци, чудеса и деловање сила, учињени су међу вама уз много стрпљења. ¹³ Зар сам лошије поступао према вама него према осталим црквама, осим што вам нисам био на трошку? Опростите ми ову „неправду.“

¹⁴ Ево, спреман сам да вам по трећи пут дођем. Нећу вам бити на трошку, јер ја не желим ваш новац, него вас. Деца, наиме, не треба да стичу родитељима, него родитељи деци. ¹⁵ Ја ћу најрадије потрошити све што имам и са̂м се истрошити за ваше душе. Ако ја имам толико љубави за вас, треба ли да са̂м будем мање вољен? ¹⁶ Узмимо да су у праву они који кажу да вам нисам био на трошку само зато да бих вас као лукав човек преварио.

¹⁷ Јесам ли се како окористио преко оних које сам вам послао? ¹⁸ Замолио сам Тита да дође к вама, а са њим сам послао још једног брата. Да ли вас је Тит у нечему закинуо? Нисмо ли се понашали у истом духу? Нисмо ли ишли истим стопама?

¹⁹ Ви вероватно мислите да се ми све време бранимо. Пред Богом у Христу кажем: све је то, вољени, на вашу изградњу. ²⁰ Бојим се да вас приликом свог доласка нећу затећи онакве какве бих желео да вас затекнем, а бојим се да ни ја нећу бити онакав каквог бисте ме ви желели, те да ће избити свађе, зависти, срџбе, сплеткарења, клеветања, дошаптавања, надмености и нереди. ²¹ Не бих хтео да ме, приликом мог поновног доласка, мој Бог понизи пред вама, те да ожалостим многе од оних који су пре сагрешили, а нису се покајали за своју нечистоту, блуд и развратност које су били починили.