M’Cheyne Bible Reading Plan
Мана и препелице
16 Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2 У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4 Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5 Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6 Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9 Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10 Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11 Тада Господ рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13 Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14 Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15 Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?[a]“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16 Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер[b] за сваког члана у своме шатору.“
17 Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18 Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19 Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20 Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21 То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. 22 Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. 23 Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“
24 Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. 25 Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. 26 Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“
27 Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28 Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29 Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30 Тако се народ одмарао седмога дана.
31 Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32 Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33 Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34 Арон је положио ману пред Сведочанство[c] на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35 Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
36 (Гомер је десети део ефе.)
Закхеј порезник
19 Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2 Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3 Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4 Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5 Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6 Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7 Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8 Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9 Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Авра̂мов. 10 Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11 Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12 Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13 Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14 Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15 Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16 Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17 Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18 Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19 Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20 Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21 Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22 Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23 Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24 Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25 Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26 Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27 А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Христос славно улази у Јерусалим
28 Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29 Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30 рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31 Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32 Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33 Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34 Они одговорише: „Господу треба.“
35 Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36 Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37 Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38 „Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39 А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40 Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41 Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42 говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43 Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44 Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45 Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46 Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47 Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48 Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
34 Елијуј је наставио своје казивање:
2 „Ви мудри, послушајте речи моје;
ви учени, обратите пажњу!
3 Јер, беседе се ухом пропитују,
ко што непцем пробају се јела.
4 Шта је право, сами разлучимо,
међу собом препознајмо добро.
5 Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
а Бог ми је ускратио моју правду!
6 Зар бих о својој правди лагао?
На смрт сам прободен,
а згрешио нисам.’
7 Попут Јова има ли човека,
што поругу пије као да је вода;
8 који иде за друштвом злотвора,
пријатељује с покварењацима?
9 Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
да Богу угађа!’
10 Зато ме чујте, људи разумног срца:
далеко била од Бога поквареност
и неправедност од Свемоћног!
11 Јер по делу он човеку враћа,
човеку узвраћа по путу његовом.
12 Бог заиста не ради злобно
и Свемоћни не изврће правду.
13 Ко је њему поверио земљу?
Ко ли га је поставио над читавим светом?
14 Када би се срцем томе посветио,
па свој дух и дах свој себи задржао,
15 свако би тело нестало,
човечанство цело у прах би се вратило.
16 Саслушај ме ако разум имаш,
почуј добро речи моје.
17 Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
18 Па он цару каже: ’Ништаријо’,
и племићу: ’Зликовче!’
19 Он пристрасан није према главарима
и не повлађује богатом пред сиротим,
јер његових руку сви су они дело.
20 Усред ноћи у трену умиру,
скончавају људи потрешени,
моћник нестаје без ичије руке.
21 Јер очи његове пут човеков прате,
сваки корак његов он посматра.
22 Нема мрака, нема помрчине
злотвора да скрије.
23 Јер Бог не одлаже време
кад му човек на суд дође.
24 Без истраге моћнике обара,
на њихово место он друге поставља.
25 Јер дела њихова њему су знана,
преко ноћи он их одбацује,
сатрвени буду.
26 Потире их због њихове злобе,
тамо где и други виде,
27 јер су се од њега окренули,
јер нису марили за све његове путеве;
28 јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
и плач убогих он је чуо.
29 А када он умири, ко да узнемири?
Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
А тако бива и за народ и за човека,
30 да безбожник не завлада
и народу не постави замке.
31 Зар сме неко Богу да каже:
’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
32 Поучи ме оном што не видим;
ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
33 Хоће ли ти по твоме узвратити
јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
па сада говори оно што знаш.
34 Разумни људи ће ми рећи,
а и човек мудар што ме слуша:
35 ’Немудро збори Јов!
Без поуке су његове речи!’
36 О, да би довека Јов кушан био
кад већ одговара као један од покварењака!
37 Јер је греху своме и преступ додао,
међу нама он пљеска рукама
и речима многим обасипа Бога.“
Благо у земљаним посудама
4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. 2 Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. 3 А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. 4 Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.
5 Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. 6 Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.
7 Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. 8 Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, 9 прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. 10 Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 11 Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. 12 Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.
13 И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, 14 јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. 15 Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.
16 Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. 17 Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. 18 Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.