Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
2 Мојсијева 27

Жртвеник

27 Направи жртвеник од багремовог дрвета. Нека буде четвртастог облика: пет лаката дуг, пет лаката широк, и три лакта висок[a]. На његова четири угла направи рогове, тако да жртвеник и рогови чине једну целину. Жртвеник обложи бронзом. Затим направи лонце за уклањање пепела, лопатице, котлиће и машице. Све посуде начини од бронзе. Направи за жртвеник решетку од бронзе, у облику мреже. На мрежи начини четири бронзана обруча за њена четири угла. Мрежу причврсти за оквир испод жртвеника, тако да досеже до половине жртвеника. Онда направи дршке за жртвеник од багремовог дрвета и обложи их бронзом. Дршке нека се провуку кроз колутове с обе стране жртвеника, ради ношења. Направи га од дасака, и нека буде шупаљ. Како ти је показано на гори, тако нека буде направљен.

Двориште

Направи двориште за Пребивалиште. На јужној страни, завесе за двориште нека буду од финог лана, дужине стотину лаката[b] за ту страну. 10 Нека буду окачене о двадесет стубова са двадесет бронзаних подножја. Куке и шипке за стубове нека буду од сребра. 11 Дужина завесе на северној страни такође нека буде стотину лаката. Нека буде двадесет стубова са двадесет бронзаних подножја. Куке и шипке за стубове нека буду од сребра.

12 Ширину дворишта, његову западну страну, нека покрива педесет лаката[c] завесе. И тамо нека буде десет стубова са десет подножја. 13 Ширина дворишта на истоку нека буде педесет лаката[d]. 14 Завесе с једне стране улаза нека су петнаест лаката[e] дуге, са своја три стуба и њихова три подножја. 15 Завесе за другу страну улаза нека су такође петнаест лаката дуге, са своја три стуба и њихова три подножја.

16 За дворишни улаз дај да се везом извезе двадесет лаката[f] дуг застор од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и финог лана. Нека буде на четири стуба и њихова четири подножја. 17 Сви стубови око дворишта нека буду спојени сребрним кукама. Њихова подножја нека буду од бронзе. 18 Дужина дворишта нека буде стотину лаката, ширина педесет лаката, а висина пет лаката[g], са завесама од финог лана и бронзаним подножјима. 19 Све потрепштине за Пребивалиште, чему год да служе, његови кочићи, као и сви кочићи за двориште, нека буду од бронзе.

Уље за свећњак

20 Заповеди Израиљцима да ти донесу чистог, свеже исцеђеног, маслиновог уља за свећњак, да светло стално гори. 21 Арон и његови синови ће га постављати у Шатору од састанка, изван завесе која је испред Сведочанства, да гори пред Господом, од вечери до јутра. То је трајна уредба за Израиљце, од нараштаја до нараштаја.

Јован 6

Исус храни пет хиљада људи

После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. Била је близу Пасха, јудејски празник.

Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.

Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“

Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“

10 Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11 Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.

12 Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13 Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.

14 Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ 15 Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.

16 Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. 17 Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. 18 Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. 19 Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. 20 Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ 21 Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.

Исус – хлеб живота

22 Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23 А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.

25 Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“

26 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27 Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“

28 Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“

29 Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“

30 Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? 31 Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“

32 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. 33 Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“

34 Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“

35 Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36 Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37 Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38 Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39 Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. 40 Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“

41 На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ 42 Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“

43 Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! 44 Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан. 45 У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени.

46 Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца.

47 Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. 50 Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. 51 Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“

52 На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да̂ своје тело да једемо?“

53 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га ускрснути у Последњи дан. 55 Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57 Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. 58 Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ 59 Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.

60 Кад су то чули, многи од његових ученика рекоше: „Тешко је усвојити ово учење. Ко може да га прихвати?“ 61 Исус је у себи знао да његови ученици гунђају због његове беседе, те им је рекао: „Зар вас ово наводи да одустанете? 62 А шта ћете рећи када будете гледали Сина Човечијег да се враћа тамо где је пре био?

63 Дух Божији је тај који даје живот. Човек то не може. Речи које сам вам рекао Дух су и живот су. 64 Али, има међу вама оних који не верују.“ Наиме, Исус је од почетка знао да неки неће веровати у њега и ко ће га издати. 65 Тада рече: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени, ако му то Отац не омогући.’“

66 Тада су га многи ученици напустили и нису више ишли за њим.

67 Зато је Исус упитао Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“

68 Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да одемо? Ти имаш речи вечног живота. 69 Ми смо уверени и знамо да си ти свети Божији посланик.“

70 Исус им рече: „Нисам ли баш ја изабрао вас Дванаесторицу? А ипак, један од вас је ђаво.“ 71 Исус је ово рекао мислећи на Јуду, сина Симона Искариота, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.

Приче Соломонове 3

Благодати мудрости

Сине мој, поуку моју не заборављај
    и у срцу чувај заповести моје,
јер ће ти продужити дане и године живота,
    мир ће ти придодати.

Милост и истина нека не одлазе од тебе.
    Вежи их око врата,
    упиши их на плочу срца!
И тад ћеш наћи милост и наклоност
    и у Божијим и у људским очима.

У Господа поуздај се свим срцем својим
    и немој се ослањати на мудрост своју.
Мисли на њега на својим путевима
    да би твоје стазе учинио равним.

У очима својим немој бити мудар,
    бој се Господа и бежи од зла.
То ће ти телу донети здравље,
    кости ће ти подмладити.

Дај част Господу својим добрима
    и првинама свега што си стекао.
10 Тада ће се обилно напунити амбари твоји,
    преливаће се широм каце твоје.

11 Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
    и не клони када те он кори,
12 јер Господ кори оног кога воли,
    баш као и отац сина у коме му је милина.

13 Како је благословен човек који је нашао мудрост,
    човек који је добио разборитост!
14 Јер је она драгоценија него добит од сребра,
    корист је њена од злата већа.
15 Вреднија је од драгуља
    и равна јој нису сва уживања твоја.
16 У десници њеној је дуги живот,
    а у њеној левици су богатство и углед.
17 Путеви су њени путеви благи
    и све њене стазе су мирне.
18 Она је дрво живота онима који је се држе
    и благословени су они који су чврсто прионули уз њу.

19 Мудрошћу је Господ утемељио земљу
    и разборитошћу је поставио небеса.
20 Знање је његово провалило бездане
    и облаци су прокапали росом.

21 Сине мој, не скрећи поглед са тога
    и очувај истинску мудрост и домишљатост;
22 биће то живот твојој души
    и привезак око твога врата.
23 Тада ћеш спокојно корачати својим путем
    и нога се твоја неће спотакнути.
24 Кад починеш, нећеш се бојати,
    када легнеш слатко ћеш да спаваш.
25 Нећеш се бојати кад страхота бане,
    када зликовачко разарање дође.
26 Јер ће Господ поред тебе бити
    и чуваће твој корак од замке.

27 Не ускраћуј помоћ невољницима
    када су ти руке кадре да учине.
28 Немој рећи своме ближњем –
    „Сутра дођи и даћу ти“ –
    када имаш то код себе.
29 Не смишљај злобу ближњему своме,
    јер он са тобом спокојно живи.
30 Не свађај се с било киме без разлога
    ако ти није нанео зло.

31 Не завиди насилнику
    и не бирај било коју од стаза његових.

32 Јер је Господу одуран покварењак,
    а близак је с честитима.
33 На кући је зликовачкој Господње проклетство,
    а његови благослови на кући праведника.
34 Ругачима Бог се руга,
    а понизнима исказује милост.
35 Мудри људи наследиће углед,
    а безумнима следује срамота.

Галатима 2

Павла признају остали апостоли

Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас.

Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове Цркве, увиделе да ми је Бог указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. 10 Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.

Павле кори Петра у Антиохији

11 А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. 13 У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. 14 Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“

15 Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ 16 Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.

17 Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! 18 Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона.

19 Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. 20 Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. 21 Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.