M’Cheyne Bible Reading Plan
Десета пошаст: смрт египатских првенаца
11 Господ рече Мојсију: „Довешћу још једну пошаст на фараона и на Египат. После тога ће вас пустити да идете одавде. И не само да ће вас пустити, изгнаће вас одавде. 2 А израиљском народу реци да сваки човек затражи од свог суседа и свака жена од своје сусетке драгоцености од сребра и злата.“ 3 Господ је учинио да Египћани буду наклоњени народу. Шта више, са̂м Мојсије је уживао велики углед у Египту, међу фараоновим дворанима и народом.
4 Мојсије рече: „Овако каже Господ: ’Око поноћи проћи ћу Египтом, 5 те ће сваки првенац у Египту умрети: од фараоновог првенца који седи на престолу, до првенца слушкиње што стоји за жрвњем, те сва првина од стоке. 6 Тада ће у целом Египту настати велико нарицање, каквог није било нити ће икад више бити. 7 А код Израиљаца ни пас неће зарежати на човека или на животињу. По томе ћете знати да је Господ направио разлику између Египћана и Израиљаца.’ 8 Онда ће твоји службеници доћи к мени, пасти ничице преда мном и рећи ми: ’Одлазите и ти и сав народ који иде за тобом!’ После тога ћу отићи.“ Мојсије оде од фараона киптећи од гнева.
9 Господ рече Мојсију: „Фараон вас неће послушати, зато да бих умножио своја чудеса у Египту.“ 10 Мојсије и Арон су учинили сва ова чуда пред фараоном, али је Господ отврднуо срце фараону, те није пустио Израиљце из Египта.
Пасха
12 Господ рече Мојсију и Арону у Египту: 2 „Овај месец нека буде за вас почетак месеци. Нека вам буде први месец у години. 3 Реците ово свој заједници израиљској: ’Десетог дана овог месеца нека свако набави по јагње[a] за своју породицу; једно по домаћинству. 4 Ако је домаћинство сувише мало да га поједе, нека га подели са најближим суседом, према броју особа и према количини коју свако може да поједе. 5 Јагње нека буде без мане, мушко, старо годину дана. Можете да изаберете било јагње било јаре. 6 Чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а онда нека га сва сабрана израиљска заједница закоље увече. 7 Затим нека узму нешто крви и пошкропе њоме оба довратка и надвратник куће у којој ће се јагње јести. 8 Те исте ноћи нека једу месо печено на ватри, са бесквасним хлебом и горким зељем. 9 Не једите сирово или кувано месо, него испечено на ватри: са главом, ногама и изнутрицама. 10 Не остављајте ништа до јутра. Ако нешто преостане до јутра, спалите на ватри. 11 А овако ћете га јести: опасаног струка, са обућом на ногама и штапом у руци. Јешћете га у журби: то је пасха Господња. 12 Јер те ћу ноћи проћи египатском земљом и побити све првенце у Египту, како људе тако животиње. Ја сам Господ, и ја ћу казнити све египатске богове. 13 А крв нека вам служи као знак на кућама у којима живите. Кад будем опазио крв, проћи ћу[b] мимо вас, тако да вас неће задесити затирући помор кад будем ударио египатску земљу.
14 Тај дан нека вам буде спомен-дан. Славите га као празник Господу. Празнујте га од поколења до поколења; то је трајна уредба. 15 Седам дана једите бесквасни хлеб. Првога дана уклоните сав квасац из ваших кућа. Јер, ко год би јео нешто с квасцем између првог и седмог дана, тај нека се истреби из Израиља. 16 Првога дана одржавајте свети сабор, а тако и седмога дана. Тих дана не радите никаква посла. Припремаћете само оно што свако мора да једе.
17 Славите празник Бесквасних хлебова, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите, стога, овај дан од поколења до поколења; то је трајна уредба. 18 Од вечери четрнаестога дана првога месеца до вечери двадесет првога дана истога месеца једите бесквасни хлеб. 19 Седам дана не сме да се нађе квасца у вашим кућама. Ко год би јео нешто с квасцем, тај нека се истреби из израиљске заједнице, било да је странац или домаћи. 20 Не једите ништа што је с квасцем. У свим својим насеобинама једите бесквасни хлеб.’“
21 Мојсије је затим сазвао све израиљске старешине и рекао им: „Идите и набавите јагњад за ваше породице, па закољите пасхално јагње.
Исус исцељује болесника у суботу
14 Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. 2 Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. 3 Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ 4 Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. 5 А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ 6 На то нису могли да му одговоре.
Тражи се понизност
7 Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: 8 „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. 9 Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. 10 Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. 11 Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
12 А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. 13 Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. 14 Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом ускрсења праведних.“
Велика гозба
15 А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“
16 Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. 17 Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’
18 Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’
19 Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’
20 Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’
21 Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’
22 Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’
23 Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. 24 Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“
Цена следбеништва
25 Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26 „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28 Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29 У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30 и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31 Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32 Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33 Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
34 Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35 Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.
Ко има уши, нека слуша!“
Јовова последња одбрана
29 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „О, када би ми било као који месец раније,
као у данима када ме је Бог чувао;
3 када ми је светлила његова светиљка над главом мојом,
по његовом светлу кад сам мраком ишао;
4 баш какав сам био у својим једрим данима,
када сам у шатору своме с Богом близак био;
5 онда кад је Свемоћни са мном био
и деца моја око мене!
6 Тад сам ноге у маслу прао
и потоке уља цедио ми камен!
7 А када бих изашао на градска врата и на трг,
ставио бих столицу своју;
8 младићи би ме видели, па би се повукли,
а старци би устајали и стајали;
9 главари би причу прекидали,
своја уста руком затварали;
10 утихнуо би глас владара,
језик им се за непце лепио.
11 Блаженим ме звало ухо што ме је слушало,
хвалило ме око што ме је гледало;
12 јер сам избављао убогога што ко бедник вапи,
сиротога без помоћи.
13 Страдалников благослов био је на мени,
а срцу сам удовице доносио песму.
14 Праведност бих узимао, она ме је одевала;
правда ми је моја била ко одећа и ко турбан.
15 Слепоме сам очи био,
хромоме сам ноге био.
16 Отац сам био убогима,
незнанца сам на суду бранио.
17 Ломио сам вилице злотвору,
из уста му жртву отимао.
18 А причао сам: ’У своме ћу гнезду да преминем,
умножићу дане попут песка.
19 Мој је корен досезао воду,
гране су моје преко ноћи росне;
20 Моја је слава у мени свежа,
у руци је мојој увек млад лук.’
21 Чекали су људи да ме чују,
ћутали би да чују мој савет.
22 После моје речи нису узвраћали,
по њима би мој говор капао.
23 Ко на кишу чекали би на ме,
уста своја отварали као да сам дажд пролећни.
24 Веровали не би кад бих им се насмејао
и ведрину мог лица нису потамнили.
25 Пут сам им бирао, попут кнеза сам седео;
био сам као цар међу четама,
као онај што жалосне теши.
Ускрсење мртвих
15 Подсећам вас, браћо, на Радосну вест коју сам вам навестио, коју сте прихватили и у којој стојите. 2 Њоме се и спасавате, ако је чврсто држите онако како сам вам је навестио, сем ако нисте узалуд поверовали.
3 Ја сам вам, наиме, на првом месту предао оно што сам примио: да је Христос, сагласно Писмима, умро за наше грехе, 4 и да је, сагласно Писмима, сахрањен и ускрснут трећег дана. 5 Потом се Христос указао Кифи, а затим Дванаесторици. 6 Онда се одједном указао пред више од пет стотина браће, од којих већина живи и данас, а неки су умрли. 7 Затим се указао Јакову, те свим апостолима. 8 На крају се Христос указао и мени, као недоношчету.
9 Наиме, ја сам најмањи међу апостолима, и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. 10 Ипак, милошћу Божијом сам оно што јесам, и његова милост према мени није била узалудна. Шта више, потрудио сам се више од свих њих, али не ја, него Божија милост са мном. 11 Свеједно, био ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.
12 Ако се проповеда да је Христос ускрснуо из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема ускрсења мртвих? 13 Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христос није ускрснуо, 14 а ако Христос није ускрснуо, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Ако мртви не ускрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог ускрснуо Христа, кога није ускрснуо. 16 Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христос није ускрснуо. 17 А ако Христос није ускрснуо, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. 18 По томе су пропали и они који су уснули у Христу. 19 Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.
20 Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! 21 Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. 22 Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, 23 свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. 24 Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. 25 Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. 26 Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. 27 Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. 28 А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.
29 Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? 30 Зашто смо и ми сваки час у опасности? 31 Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. 32 Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
33 Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ 34 Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.
35 Ипак, неко може да пита: „Како мртви ускрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ 36 Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. 37 Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. 38 А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. 39 Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. 40 Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. 41 Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.
42 Тако је и са ускрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а ускрсава непропадљиво; 43 сеје се у срамоти, а ускрсава у слави; сеје се у слабости, а ускрсава у сили; 44 сеје се природно тело, а ускрсава духовно.
Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. 45 Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. 46 Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. 47 Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. 48 Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. 49 И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком.
50 Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. 51 Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 52 одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви ускрснути са нераспадљивим телима, а ми ћемо се изменити. 53 Јер, ово распадљиво тело мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно. 54 А кад се ово распадљиво тело промени у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно, тада ће се обистинити написана реч: „Победа прождре смрт.“
55 „Где је, смрти, твоја победа?
Где је, смрти, жалац твој?“
56 Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. 57 Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.
58 Стога, вољена моја браћо, будите чврсти и непоколебљиви. Имајте вазда пуне руке посла у служби за Господа, знајући да ваш труд у служби за Господа није бесплодан.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.