M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаковљев погреб

50 Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. ² Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. ³ За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

⁴ Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: ⁵ ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“

⁶ Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“

⁷ Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, ⁸ као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. ⁹ Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.

¹⁰ Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. ¹¹ Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим^[a]. Оно се налази с оне стране Јордана.

¹² Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. ¹³ Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. ¹⁴ Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.

Јосиф теши браћу

¹⁵ Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ ¹⁶ Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: ¹⁷ ’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.

¹⁸ Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“

¹⁹ Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? ²⁰ Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. ²¹ Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.

Јосифова смрт

²² Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. ²³ Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

²⁴ Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ ²⁵ Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

²⁶ Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

Проповедање Јована Крститеља

3 Била је петнаеста година владавине цара Тиверија. Тада је Понтије Пилат управљао Јудејом, Ирод је владао Галилејом, а његов брат Филип Итурејом и Трахонитидом, док је Лисанија управљао Авилином. ² Првосвештеници су били Ана и Кајафа. У то време је Бог позвао Јована, Захаријиног сина, који је био у пустињи. ³ Јован је прошао целу област око реке Јордан проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха.

⁴ Овако је, наиме, написано у Књизи пророка Исаије:

⁷ Много народа је долазило к Јовану да их крсти, али он им је говорио: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом Божијим? ⁸ Него, донесите плодове који доказују покајање. И не говорите у себи: ’Авра̂м је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Авра̂му. ⁹ Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.“

¹⁰ Народ га је питао: „Шта онда да чинимо?“

¹¹ Јован им одговори: „Ко има две кошуље, нека да̂ једну ономе ко нема и ко има храну нека чини слично.“

¹² Дошли су и порезници да се крсте, па су и они упитали Јована: „Учитељу, шта ми да чинимо?“

¹³ Јован им рече: „Не узимајте више од онога што је прописано.“

¹⁴ И војници га упитају: „А шта да чинимо ми?“ Јован им одговори: „Не изнуђујте новац ни од кога и никога лажно не оптужујте, него будите задовољни својом платом.“

¹⁵ У народу се пробудила нада, па су се сви питали о Јовану: „Да није он Христос?“

¹⁶ Јован им свима одговори: „Ја вас крштавам водом, али после мене долази неко ко је моћнији од мене. Ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹⁷ У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“ ¹⁸ Јован је и на много других начина подстицао народ и навештавао Радосну вест.

¹⁹ А Јован је јавно прекоревао и тетрарха Ирода, због тога што је овај живео са Иродијадом, женом свога брата, и због свих злодела која је починио. ²⁰ На све то, Ирод је додао још једно злодело: бацио је Јована у тамницу.

Исусово крштење

²¹ Пошто се крстио сав народ, крстио се и Исус. Док се молио, отворе се небеса, ²² те Дух Свети сиђе на њега у облику голуба. Тада се зачуо глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“

Исусови преци

²³ Исус је имао око тридесет година када је почео да делује. Свет је мислио да је он био Јосифов син,

Јов

16 А Јов је одговорио овим речима:

Апостолска служба

4 Тако нека нас свако сматра Христовим помоћницима и управитељима Божијих тајни. ² А од управитеља се очекује једино да буду верни. ³ Што се мене тиче, ни мало не марим за то што ме осуђујете ви или неки људски суд, јер ни са̂м себи не судим. ⁴ Савест ме, наиме, ни за шта не осуђује, али то ме још увек не оправдава. Господ је тај који ми суди. ⁵ Зато не судите пре него што наступи време, док не дође Господ, који ће расветлити што је скривено у тами и открити намере срдаца. Тада ће свако примити похвалу од Бога.

⁶ Себе и Аполоса сам узео за пример ради вас, да научите да се строго држите онога што је написано у Писму, те да не постанете надмени једни према другима, стајући на нечију страну. ⁷ Шта ти даје предност над другима? И шта то имаш, а да ти то није дао Бог? Зашто се онда хвалиш нечим што ти је Бог дао?

⁸ Већ сте се наситили, већ сте се обогатили. Без нас сте се зацарили! Камо среће да сте се зацарили, па да и ми царујемо са вама. ⁹ Јер чини ми се да је Бог нас, апостоле, поставио као последње у поворци, као осуђене да умру у арени наочиглед света, пред анђелима и људима. ¹⁰ Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте у части, а ми у срамоти. ¹¹ Све до овога часа ми смо гладни и жедни, и јадно одевени, туку нас и живимо као бескућници, ¹² напорно радећи својим рукама. Када нас проклињу, ми благосиљамо, када нас прогањају, ми трпимо, ¹³ када нас вређају, ми одговарамо благо. Постали смо као смеће света, свима олош до дана данашњег.

¹⁴ Не кажем ово да вас постидим, него да вас као своју вољену децу опоменем. ¹⁵ Јер, да имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много очева. Навестивши вам Радосну вест, ја сам, наиме, постао ваш отац у Христу Исусу. ¹⁶ Молим вас, стога, да ме узмете за пример. ¹⁷ Зато сам вам послао Тимотеја, који је моје вољено и верно дете у Господу, да вас подсети на моје учење у Христу Исусу, како свуда, у свакој цркви учим.

¹⁸ Неки од вас су се узохолили мислећи да нећу да дођем к вама. ¹⁹ Но, ако да̂ Господ, доћи ћу ускоро к вама, а онда хоћу да видим не какви су на речима ти умишљени, него имају ли силе. ²⁰ Јер, Царство Божије се не темељи на речима, него на сили. ²¹ Шта желите? Да вам дођем са шибом или са љубављу и духом благости?