M’Cheyne Bible Reading Plan
Јосиф открива себе браћи
45 Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. 2 Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.
3 „Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. 4 Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. 5 Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. 6 Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7 Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.[a]
8 Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. 9 Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! 10 Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. 11 Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ 12 Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. 13 Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“
14 Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. 15 Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.
16 Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. 17 Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, 18 па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ 19 Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. 20 Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“
21 Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. 22 Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. 23 А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. 24 Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте[b] се путем!“
25 Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. 26 Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. 27 Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. 28 Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“
Јудејско веће осуђује Исуса
15 А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.
Исус пред Пилатом
2 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:
„Ти то кажеш.“
3 Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4 Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“
5 Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.
Исуса осуђују на смрт
6 Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7 У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8 Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.
9 Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10 Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11 Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12 Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13 А они повикаше: „Разапни га!“
14 Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“
15 Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
16 Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17 Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18 Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19 Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20 Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.
Исуса одводе
21 Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22 Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23 Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24 Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.
Исус је разапет на крст
25 Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26 Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27 Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28 Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“[a] 29 Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30 спаси самога себе, па сиђи с крста!“
31 Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32 Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Исусова смрт
33 У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34 Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
35 А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“
36 Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37 А Исус врло гласно повика и издахну.
38 Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39 А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“
40 Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41 Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42 Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43 Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44 Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45 Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46 Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47 Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
Софар
11 А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2 „Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
3 Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
4 Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
5 Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
6 да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
7 Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
8 Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
9 Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
10 Ако он дође, па затвори или окупи судиште,
ко у томе да га спречи?
11 Јер, он познаје људску пролазност,
види поквареност и с пажњом је прати.
12 Ипак, шупљоглавац ће мудар постати
кад магаре дивље окоти човека!
13 Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
14 а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
15 Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
16 Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
17 Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
18 Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
19 Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
20 Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
Угађајте другима, не себи
15 Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. 2 Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање. 3 Јер, ни Христос није угађао себи, него како је написано: „Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.“ 4 А све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да бисмо путем стрпљивости и путем утехе које даје Писмо, имали наду. 5 А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса, 6 да сложно у један глас прославите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.
7 Зато прихватајте једни друге, као што је Христос прихватио вас на славу Божију. 8 Јер, кажем вам да је Христос послужио Јеврејима ради Божије истине, да потврди обећања дана њиховим прецима, 9 да би и народи прослављали Бога за његово милосрђе, као што је написано:
„Зато ћу те хвалити међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.“
10 И поново:
„Радујте се, пуци, са народом његовим.“
11 И опет:
„Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!“
12 А Исаија поново каже:
„Појавиће се Јесејев корен,
он ће доћи да влада народима,
у њега ће положити наду.“
13 Нека вас Бог, извор наде, испуни сваком радошћу и миром по вери у њега, да обилујете у нади силом Духа Светога.
Павле у служби Радосне вести
14 Браћо моја, ја сам уверен да сте ви пуни доброте, испуњени сваким знањем, способни да поучавате једни друге. 15 Ипак, ту и тамо сам вам нешто одлучније писао, да вас подсетим на милост коју ми је дао Бог, 16 да будем слуга Христа Исуса међу незнабошцима. Ја служим као свештеник проповедајући Божију Радосну вест, да би они били Богу прихватљив дар који му се на жртву приноси, и који је посвећен Духом Светим.
17 Зато могу да се дичим у Христу Исусу ради своје службе Богу. 18 Ја се, наиме, усуђујем да говорим само о ономе што је Христос учинио преко мене, да би довео народе к послушности Богу. Он је то чинио речју и делом, 19 силом чудних знакова и чуда, силом Духа Божијег. Тако сам од Јерусалима, па све до Илирика навестио Радосну вест Христову, 20 сматрајући за част да навешћујем Радосну вест тамо где Христос није био познат, да не бих зидао на туђем темељу. 21 Него како је написано:
„Видеће они којима није објављен,
схватиће они који за њега нису чули.“
22 Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама.
23 Али, сад, пошто за мене нема више посла у тим крајевима, хтео бих да дођем к вама, што већ годинама желим. 24 Надам се да ћу вас посетити на свом путу за Шпанију и да ћете ме ви испратити тамо, пошто се, донекле, науживам вашег друштва. 25 Сад, међутим, идем у Јерусалим да тамо послужим светима. 26 Јер цркве у Македонији и Ахаји су одлучиле да дају дар за сиромашне међу Божијим народом у Јерусалиму. 27 Они су сами одлучили да дају, али су им и дужници. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им помогну и у њиховим телесним потребама. 28 Кад, дакле, обавим то и уручим им што је скупљено, кренућу за Шпанију и посетити вас успут. 29 А знам, наиме, да ћу том приликом доћи са пуном мером Христовог благослова.
30 Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа: здружите се са мном у борби молећи се Богу за мене, 31 да се избавим од неверника у Јудеји, и да Божији народ прихвати моју службу у Јерусалиму. 32 Потом бих, Божијом вољом, дошао к вама с радошћу да се заједно са вама одморим. 33 Нека Бог, извор мира, буде са свима вама. Амин.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.