M’Cheyne Bible Reading Plan
Осма пошаст: скакавци
10 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону, јер сам отврднуо срце њему и његовим дворанима, да бих учинио знакове међу њима, 2 те да би ти приповедао својим синовима и унуцима како сам строго поступио с Египћанима, и какве сам знакове извео међу њима, да бисте знали да сам ја Господ.“
3 Мојсије и Арон дођу к фараону и кажу му: „Овако каже Господ, Бог Јевреја: ’Докле ћеш одбијати да ми се покориш? Пусти мој народ да ми служи. 4 Одбијеш ли да их пустиш, чувај се, јер ћу сутра довести скакавце на твоју земљу. 5 Они ће прекрити површину, тако да се земља неће видети, па ће појести све што је остало после града. Појешће ти чак и дрвеће што је тек почело да расте на пољу. 6 Испуниће твој двор, куће твојих дворана, и куће свих Египћана. Тако нешто нису видели ни твоји оци, а ни оци твојих отаца, откако су се појавили на земљи па до дана данашњег.’“ Мојсије се окрене, па оде од фараона.
7 Тада фараону рекоше његови дворани: „Докле ће нас овај одвлачити у пропаст? Пусти те људе да иду, па нека служе Господу, своме Богу. Зар не видиш да је Египат пропао?“
8 Врате они Мојсија и Арона к фараону, а он им рече: „Идите и служите Господу, своме Богу! Ко све иде?“
9 Мојсије одговори: „Сви ми идемо, стари и млади, наши синови и ћерке, наша ситна и крупна стока, јер идемо да прославимо празник Господу.“
10 Фараон му на то рече: „Тако био Господ с вама, ако вас пустим са вашим женама и децом! Види се да немате добре намере. 11 Никако! Нека иду само одрасли мушкарци да служе Господу, јер то је оно што сте тражили.“ Тиме су били отерани од фараона.
12 Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку над египатском земљом, па ће скакавци навалити на Египат и појести све биље што је остало од града.“
13 Мојсије испружи свој штап над Египтом, а Господ наведе на земљу источни ветар који је дувао цели дан и целу ноћ. Ујутро је ветар донео скакавце. 14 Скакавци су навалили на целу египатску земљу и спустили се на целу земљу у огромном броју. Толико скакаваца никада раније није било, а нити ће их икад више бити. 15 Покрили су површину целе земље, тако да је била тамна. Појели су све биље у земљи и сваки плод на дрвећу који је остао од града. У целој египатској земљи није остало ни листа на дрвету, ни травке на пољу.
16 Фараон брже-боље позове Мојсија и Арона, па им рече: „Згрешио сам против Господа, вашег Бога, и против вас. 17 Опростите ми мој грех још овај пут и помолите се Господу, вашем Богу, да отклони од мене ову погибељну пошаст.“
18 Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. 19 Тада је Господ покренуо веома јак западни ветар који је понео скакавце и сручио их у Црвено море. Ниједан једини скакавац није остао у египатској земљи. 20 Ипак, Господ је учинио да отврдне срце фараону, па није пустио Израиљце.
Девета пошаст: тама
21 Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку према небу, па нек се спусти тама на Египат, таква тама да се може опипати.“ 22 Мојсије испружи своју руку према небу и спусти се густа тама на цели Египат. Трајала је три дана. 23 Та три дана човек човека није могао да види, и нико се није мицао са свога места. Међутим, у свим израиљским домовима било је светла.
24 Тада фараон позва Мојсија и рече: „Идите и служите Господу! Само ваша ситна и крупна стока нека остане овде. Ваше жене и деца могу да иду с вама.“
25 Мојсије одговори: „Мораш нам дати да Господу, своме Богу, принесемо приносе и жртве свеспалнице. 26 Према томе, с нама иду и наша стада, неће остати ни папак, јер од њих треба да изаберемо оно што ћемо принети Господу, нашем Богу. Наиме, ми не знамо шта да принесемо Господу, док не дођемо тамо.“
27 Али Господ је отврднуо фараоново срце, те није пристао да их пусти. 28 „Одлази! – рече фараон Мојсију. Добро пази да се више не појављујеш преда мном. Оног дана кад ми лице видиш, умрећеш.“
29 Мојсије му рече: „Тако ће и бити; више ти нећу видети лице.“
Покајање или пропаст
13 У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу. 2 Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали? 3 Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4 Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника? 5 Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“
6 Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе. 7 Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’
8 Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити, 9 па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“
Исус исцељује згрбљену жену у суботу
10 Једне суботе је поучавао у синагоги. 11 Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. 12 Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ 13 Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.
14 Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“
15 Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? 16 Није ли требало ослободити ову Авра̂мову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“
17 Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.
Прича о горушичном зрну и квасцу
18 Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим? 19 Оно је слично горушичном зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“
20 Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије? 21 Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Уска врата
22 Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму. 23 Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“
Исус одговори: 24 „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. 25 Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’
Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’
26 Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’
27 А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’
28 Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Авра̂ма, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. 29 Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. 30 И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“
Исус тугује над Јерусалимом
31 У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“
32 Исус им рече: „Реците тој лисици: ’Ево, изгоним зле духове и лечим болесне данас и сутра, а трећи дан завршавам.’ 33 Али данас, сутра и прекосутра морам да путујем, јер не иде да пророк погине изван Јерусалима.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. 35 Ево, опустеће ваша кућа. А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“
Где је мудрост?
28 Ето, и сребро има свој рудник,
и злато место на ком се испира.
2 И гвожђе се из земље узима
и камен се претапа у бронзу.
3 А човек таму докрајчује,
истражује до крајњих граница,
тражи руду у тами најгушћој.
4 Окно копа далеко од ближњег
где нога не залази,
пење се и клати далеко од људи.
5 Земља са које хлеб долази
изнутра се ковитла ко ватра.
6 У њеним је стенама налазиште сафира,
а има и златне прашине.
7 Пут до тамо не зна птица грабљивица,
око соколово траг му не назире.
8 Поносне се звери њиме не шуњају,
а ни лав по њему не пролази.
9 Човек пружа руку за кременом,
прекопава корење планина;
10 у стенама тунеле пробија
и очима види сваку вредност;
11 обуздава цурење вода
и оно скривено на светло износи.
12 Али где се мудрост проналази?
Где је место разборитости?
13 Род јој људски вредност не познаје,
не проналази се у земљи живих.
14 Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
и море каже: ’Није ни са мном!’
15 Суво злато за њу се не даје,
за цену њену сребро се не мери.
16 Не плаћа се ни златом офирским,
ни скупоценим ониксом и сафиром.
17 Нису јој равни ни злато ни кристал,
за ћуп сувог злата не трампи се она.
18 Корале и јаспис и не спомињите,
од бисера мудрост је вреднија.
19 Не мери се са њом ни топаз из Куша,
ни сувим се златом платити не може.
20 Па одакле онда долази мудрост?
Где је место разборитости?
21 Од очију свега живог је склоњена,
од небеских птица је скривена.
22 Трулеж мртвих и смрт нам казују:
’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23 Бог разуме пут до ње
и познаје њено место,
24 јер он види до крајева земље
и он гледа испод свих небеса.
25 Кад је ветру подарио снагу
и мерама премерио воде;
26 кад је киши одредбу давао
и муње олујама;
27 тада ју је погледао, објавио, поставио,
тада ју је проверио.
28 А људима је рекао:
’Ево, мудрост је у богобојазности
а разборитост у уклањању од зла!’“
Језици и пророштво
14 Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. 2 Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. 3 А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. 4 Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. 5 Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.
6 Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? 7 Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? 8 Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? 9 Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. 10 Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. 11 Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. 12 Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.
13 Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. 14 Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. 15 Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. 16 Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? 17 Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.
18 Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. 19 Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.
20 Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. 21 У Закону је написано:
„Преко оних који говоре другим језицима,
и усана туђинаца,
говорићу овоме народу,
али ме ни онда неће послушати – говори Господ.“
22 Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. 23 Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? 24 Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, 25 тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.
Ред у цркви
26 Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. 27 Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28 Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори са̂м себи и Богу.
29 Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. 30 Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. 31 Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. 32 Пророчки духови покоравају се пророцима. 33 Јер Бог није Бог нереда, него мира.
Као што је у свим црквама, 34 жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. 35 А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.
36 Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? 37 Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. 38 Ко ово не схвата, остаје у незнању.
39 Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. 40 Нека све буде прикладно и уредно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.