M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаков се враћа у Ветиљ

35 Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

² Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. ³ Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ ⁴ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. ⁵ Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

⁶ Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. ⁷ Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ^[a]“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

⁸ Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

⁹ Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. ¹⁰ Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

¹¹ Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. ¹² Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ ¹³ Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

¹⁴ На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. ¹⁵ Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ^[b].

Рахиљина смрт

¹⁶ Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. ¹⁷ Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ ¹⁸ На самрти, док је издисала, дала му је име Венони^[c], али га је отац назвао „Венијамин“^[d].

¹⁹ Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. ²⁰ Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

²¹ Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. ²² Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Исакова смрт

²⁷ Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. ²⁸ Исак је живео стотину осамдесет година. ²⁹ Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.

Исавов родослов

36 Ово је родослов Исава, то јест Едома.

² Исав је узео себи за жене две хананске девојке: Аду, ћерку Елона Хетита, и Оливему, ћерку Ане, унуку Севегона Евејца, ³ и Васемату, ћерку Исмаилову, Навајотову сестру.

⁴ Ада је Исаву родила Елифаса, а Васемата му је родила Рагуила. ⁵ Оливема је родила Јеуса, Јеглома и Кореја. То су Исавови синови који су му се родили у Ханану.

⁶ Исав је узео своје жене, своје синове, своје ћерке, и све своје људе из свога дома, своју стоку – ситну и крупну, и сву своју имовину коју је стекао у Ханану, те се одвојио од свога брата Јакова. ⁷ Наиме, њихова имовина је била исувише велика да би могли да живе заједно; земља у којој су живели није их више могла издржавати због њихове стоке. ⁸ Зато се Исав, то јест Едом, настанио у брдској области Сира.

Едомов родослов

Исус у Назарету

6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. ² Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? ³ Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.

⁴ Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ ⁵ Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. ⁶ Био је зачуђен њиховим неверовањем.

Исус шаље Дванаесторицу

Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. ⁷ Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.

⁸ Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: ⁹ „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ ¹⁰ Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. ¹¹ А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“

¹² Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. ¹³ Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.

Смрт Јована Крститеља

¹⁴ И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“

¹⁵ Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.

¹⁶ Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“

¹⁷ Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. ¹⁸ Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ ¹⁹ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. ²⁰ Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.

²¹ Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. ²² Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.

Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ ²³ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“

²⁴ Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“

Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“

²⁵ Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“

²⁶ Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. ²⁷ Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, ²⁸ те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. ²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.

Исус храни више од пет хиљада људи

³⁰ А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. ³¹ Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.

³² Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. ³³ Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. ³⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. ³⁵ Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. ³⁶ Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“

³⁷ „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.

„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. ³⁸ Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“

Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“

³⁹ Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. ⁴⁰ Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. ⁴¹ Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. ⁴² Сви су јели и наситили се. ⁴³ Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. ⁴⁴ Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.

Исус хода по води

⁴⁵ Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. ⁴⁶ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.

⁴⁷ Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. ⁴⁸ Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. ⁴⁹ Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. ⁵⁰ Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“

⁵¹ Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, ⁵² јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.

Исус исцељује све који га дотакну

⁵³ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ⁵⁴ Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. ⁵⁵ Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. ⁵⁶ По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.

2 Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. ² И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“

³ Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“

⁴ А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! ⁵ Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“

⁶ Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“

⁷ Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. ⁸ Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.

⁹ Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“

¹⁰ А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“

И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.

¹¹ Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. ¹² Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. ¹³ Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.

Мртви греху, а живи Богу

6 Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? ² Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? ³ Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? ⁴ Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христос устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. ⁵ Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог ускрсења. ⁶ Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. ⁷ Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. ⁸ Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. ⁹ Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. ¹⁰ Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.

¹¹ Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. ¹² Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. ¹³ Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. ¹⁴ Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.

Робови праведности

¹⁵ Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако! ¹⁶ Или, зар не знате да када се предате некоме на ропску покорност, ви сте у ствари робови ономе коме се покоравате – било греху који води у смрт, било послушности која води к праведности? ¹⁷ Али, хвала Богу што сте од срца послушали оно учење коме сте поверени, иако сте некад били робови греха. ¹⁸ Пошто сте, дакле, ослобођени греха, постали сте слуге праведности. ¹⁹ Говорим свакодневним језиком због слабости ваше природе. Као што сте некад предали своје удове да служе нечистоти и безакоњу, што води к све већем безакоњу, тако сада предајте своје удове да служе праведности, што води к посвећењу. ²⁰ Јер, када сте робовали греху, били сте слободни од праведности. ²¹ И какву сте корист имали од тога, чега се данас стидите? Исход тога је смрт. ²² А сада, пошто сте ослобођени греха, те служите Богу, имате добит која се огледа у посвећењу Богу, а крајњи исход је живот вечни. ²³ Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је вечни живот у нашем Господу Христу Исусу.