M’Cheyne Bible Reading Plan

Пред фараоном

47 Јосиф оде и обавести фараона: „Дошли су мој отац и моја браћа са својом крупном и ситном стоком и са свом својом имовином из Ханана. Ено их у госенском крају.“ ² Затим је издвојио петорицу између своје браће и представио их фараону.

³ „Чиме се бавите?“ – упитао је фараон његову браћу.

„Твоје слуге су пастири, исто као и наши преци“ – одговоре они ⁴ и наставе: „Дошли смо да се задржимо у земљи као странци, јер нема више паше за стада твојих слугу. Тешка глад је завладала у хананској земљи. Стога, допусти својим слугама да се настане у госенском крају.“

⁵ Фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа су дошли к теби. ⁶ Египатска земља ти је отворена; настани свога оца и своју браћу у најбољем делу земље. Настаните се у госенском крају. Ако знаш да међу њима има способних људи, постави их за надгледнике моје властите стоке.“

⁷ Затим Јосиф дође са својим оцем, Јаковом, и представи га фараону, а Јаков благослови фараона. ⁸ Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“

⁹ Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“ ¹⁰ Јаков је благословио фараона, па је отишао од њега.

¹¹ Јосиф је населио свога оца и своју браћу и дао им посед у најбољем делу египатске земље, у Рамесиној Крајини, као што је фараон наредио. ¹² Јосиф је снабдевао храном свога оца, своју браћу и сав дом свога оца, према броју њихове деце.

Земља прелази у фараоново власништво

¹³ Хране није било у целој земљи, јер је глад била жестока: исцрпила је и египатску и хананску земљу. ¹⁴ Јосиф је покупио сав новац што се налазио у Египту и Ханану у замену за жито које се куповало и однео га у фараонов двор. ¹⁵ Кад је новца понестало у египатској и хананској земљи, сви Египћани дођу к Јосифу, и обрате му се: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред твојим очима? Новца више нема!“

¹⁶ Јосиф им одговори: „Пошто новца више нема, дотерајте своју стоку и ја ћу вам дати хране у замену за стоку.“ ¹⁷ Тако су дотерали своју стоку Јосифу, а овај им је дао хране у замену за коње, за крупну и ситну стоку, за говеда и магарце. Те године их је снабдевао храном у замену за сву њихову стоку.

¹⁸ Та година је прошла. Наредне године су поново дошли к њему и рекли му: „Не можемо сакрити од свога господара да је нестало новца, а сва наша стада стоке сада припадају нашем господару. Није нам остало ништа за нашег господара осим наших властитих тела и земље. ¹⁹ Зашто да помремо пред твојим очима и да се наша поља претворе у пустош? Купи нас и наша поља у замену за храну. Тако ћемо ми и наша поља постати фараоново власништво. Дај нам семе да не помремо него да преживимо и да се наша поља не претворе у пустош!“

²⁰ Тако је Јосиф откупио за фараона целу египатску земљу. Сви Египћани су продали своје њиве, јер их је глад жестоко притисла. Тако је земља постала фараоново власништво. ²¹ А народ је, од једног краја Египта до другог, ставио под управу градова.^{[a] 22} Једино није откупио њиве свештеника, јер су свештеници добијали приход од фараона и живели од тог прихода који им је фараон давао. Из тог разлога нису продали своје њиве.

²³ Јосиф рече народу: „Пошто сам данас купио и вас и вашу земљу за фараона, ево вам семе, па засејте земљу. ²⁴ Фараону ћете давати једну петину од урода, а четири петине ће остати вама за сејање њива, за храну вама, вашим укућанима и вашој деци.“

²⁵ Они на то рекоше: „Спасио си нам живот! Само нека нам буде благонаклон наш господар и бићемо робови фараону.“

²⁶ Јосиф је донео закон по коме једна петина земље припада фараону. Тај закон о земљи у Египту важи све до данас. Једино свештеничке њиве не припадају фараону.

Јаковљева последња жеља

²⁷ Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.

²⁸ Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. ²⁹ Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! ³⁰ Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“

А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“

³¹ Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу^[b] своје постеље.

Сврха Лукиног писања

1 Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, ² онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, ³ стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, ⁴ да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

⁵ У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. ⁶ Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. ⁷ Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

⁸ Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. ⁹ Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. ¹⁰ Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

¹¹ Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. ¹² Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

¹³ Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. ¹⁴ Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. ¹⁵ Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

¹⁶ Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. ¹⁷ Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

¹⁸ Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

¹⁹ Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. ²⁰ Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

²¹ А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. ²² Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

²³ Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. ²⁴ Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: ²⁵ „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

²⁶ А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет ²⁷ девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. ²⁸ Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

²⁹ Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? ³⁰ Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. ³¹ И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. ³² Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. ³³ Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

³⁴ Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

³⁵ Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. ³⁶ А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. ³⁷ Богу ништа није немогуће.“

³⁸ Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

1 Од Павла, Божијом вољом позваног да буде апостол Христа Исуса, и од брата Состена, ² Божијој цркви у Коринту, посвећенима који су у Христу, позванима да буду свети Божији народ, заједно са свима који посвуда призивају нашега Господа Исуса Христа, њиховог и нашег. ³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

⁴ Увек захваљујем своме Богу за вас због Божије милости која вам је дата у Христу Исусу. ⁵ Јер у њему сте се у свему обогатили, у свакој врсти говора и знања. ⁶ Тако се и сведочанство Исуса Христа утврдило међу вама, ⁷ те не оскудевате ни у једном духовном дару, док чекате да Господ наш, Исус Христос буде откривен. ⁸ Он ће вас учинити постојанима до краја, да будете беспрекорни на дан нашег Господа Исуса Христа. ⁹ Веран је Бог који вас је позвао у заједништво са његовим Сином, Исусом Христом, нашим Господом.

Поделе у цркви

¹⁰ Молим вас, браћо, у име нашег Господа Исуса Христа, да сви исто говорите и да не буде поделе међу вама, него будите потпуно сједињени истим разумом и истим мишљењем. ¹¹ Наиме, обавештен сам о вама, браћо моја, од Хлојиних, да су свађе међу вама. ¹² Мислим на то што сваки од вас говори: „Ја сам за Павла“ или „Ја сам за Аполоса“ или „Ја сам за Кифу“ или „А ја сам за Христа.“ ¹³ Зар се Христос поделио? Или, да није Павле разапет за вас? Или, зар сте у Павлово име крштени? ¹⁴ Хвала Богу што никог другог од вас нисам крстио, осим Криспа и Гаја, ¹⁵ иначе бисте могли да кажете да сте у моје име крштени. ¹⁶ Да, крстио сам још и Стефанине укућане. Поред тога, не знам да ли сам крстио кога другог. ¹⁷ Христос ме, наиме, није послао да крштавам, него да проповедам Радосну вест, и то не речима људске мудрости, да Христов крст не би изгубио своју силу. ¹⁸ Јер говор о крсту је лудост за оне који пропадају, а за нас спасене је Божија сила. ¹⁹ Јер у Светом писму пише:

²⁰ Где је, дакле, мудрац? Где је зналац? Где је вични расправама овога света? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост? ²¹ И будући да свет није упознао Бога по његовој мудрости, Бог је одлучио да лудошћу проповедања спасе оне који верују. ²² Тако Јевреји траже знаке, а Грци траже мудрост. ²³ А ми проповедамо Христа разапетога, камен спотицања за Јевреје, лудост за многобошце, ²⁴ а за оне које је Бог позвао, како Јевреје тако и Грке, Христа – силу и мудрост Божију. ²⁵ Јер је Божија лудост мудрија од људи, и Божија слабост јача од људске силе.

²⁶ Погледајте себе, браћо, какви сте били кад вас је Бог позвао. По људским мерилима, нисте били ни мудри, ни моћни, ни високог рода. ²⁷ Али Бог је изабрао оне које у свету сматрају лудима, да посрами оне које сматрају мудрима, и оне које држе за немоћне да посрами оне које држе за надмоћне. ²⁸ Он је изабрао оне који су у свету безначајни, презрени, и ништавни, да обезвреди оне на које се гледа с уважавањем. ²⁹ И то зато да се нико не би хвалио пред Богом. ³⁰ Он је извор вашег живота у Христу Исусу, који је нама постао мудрост од Бога, и праведност, и посвећење и откупљење. ³¹ Баш као што је написано: „Ко хоће да се хвали, нека се хвали Господом.“