M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосиф тумачи снове фараоновим слугама

40 После извесног времена, десило се да су пехарник и пекар египатског цара згрешили нешто против свога господара, египатског цара. ² Фараон се разљути на своја два дворанина, на главног пехарника и на главног пекара, ³ па их стави у притвор, у зграду заповедника телесне страже, у исту тамницу где је Јосиф био затворен. ⁴ Заповедник телесне страже је одредио Јосифа да их послужује. У притвору су провели неко време.

⁵ Једне ноћи обојица – пехарник и пекар египатског цара, који су били затворени у тамници – усну сан. Сваки човек је уснио свој сан и сваки сан је имао своје значење. ⁶ Кад је Јосиф ујутро дошао к њима, приметио је да су лоше воље. ⁷ Упитао је ту двојицу дворанина који су били с њим у притвору, у згради његовог господара: „Зашто су вам лица смркнута?“ ⁸ Они му одговоре: „Уснули смо снове, али нема никога да нам их протумачи.“ Јосиф им на то рече: „Није ли Бог тај који даје тумачење снова? Хајде, испричајте ми их.“ ⁹ Главни пехарник исприча свој сан Јосифу: „У своме сам сну видео чокот лозе пред собом. ¹⁰ На чокоту су биле три младице. Тек што је на њима потерало лишће, младице се расцветају и на њиховим гроздовима дозру зрна. ¹¹ Ја сам, пак, у руци држао фараонов пехар. Онда сам узео оно грожђе, исцедио га у фараонов пехар, и ставио пехар у фараонову руку.“ ¹² Јосиф му рече: „Ово је значење сна: три младице су три дана. ¹³ За три дана ће ти фараон подићи главу и вратиће те у твоју службу, па ћеш опет стављати пехар у фараонову руку као кад си био његов пехарник. ¹⁴ Сети ме се кад ти крене на добро; буди, молим те, тако љубазан да ме споменеш фараону и извучеш ме из ове тамнице. ¹⁵ Ја сам, у ствари, силом био одведен из земље Јевреја, а ни овде нисам учинио ништа за шта би ме стрпали у ову тамницу.“

¹⁶ Кад је главни пекар видео да је Јосиф добро протумачио сан, рекао је Јосифу: „И ја сам уснио сан: на глави ми је било три кошаре белог пецива. ¹⁷ У горњој кошари је било свакојаког пецива за фараона, али су га птице јеле из кошаре на мојој глави.“ ¹⁸ Јосиф му одговори: „Ово је тумачење сна: три кошаре су три дана. ¹⁹ Након три дана фараон ће ти одрубити главу; обесиће те на дрво, па ће птице јести месо с тебе.“

²⁰ Тако се и деси; трећега дана је био фараонов рођендан, и он приреди гозбу за све његове дворане. Главног пехарника и главног пекара је довео из тамнице пред своје дворане. ²¹ Главног пехарника је вратио у његову пехарничку службу, те је поново стављао пехар у фараонову руку, ²² а главног пекара је обесио – по тумачењу које им је дао Јосиф. ²³ Међутим, главни пехарник се није сетио Јосифа. Заборавио га је.

Неразрешивост брака

10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

² Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

³ Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ ⁴ Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

⁵ Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. ⁶ Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. ⁷ ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, ⁸ па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. ⁹ Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

¹⁰ Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. ¹¹ Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. ¹² И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

Исус и деца

¹³ Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. ¹⁴ Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! ¹⁵ Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ ¹⁶ Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

Богати човек

¹⁷ Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

¹⁸ Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим^[a]? Нико није добар осим самога Бога. ¹⁹ Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

²⁰ Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

²¹ Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ ²² Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

²³ Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

²⁴ Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁶ Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ ²⁷ Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

²⁸ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

²⁹ Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, ³⁰ који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. ³¹ Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“

Исус трећи пут најављује своју смрт

³² Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: ³³ „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, ³⁴ који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана ускрснути.“

Неразумни захтев Јакова и Јована

³⁵ Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“

³⁶ „Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.

³⁷ Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“

³⁸ Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“

³⁹ „Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. ⁴⁰ Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“

⁴¹ Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. ⁴² Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. ⁴³ Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, ⁴⁴ и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. ⁴⁵ Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“

Исцељење слепог Вартимеја

⁴⁶ Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. ⁴⁷ Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁸ Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁹ Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“

Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ ⁵⁰ Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

⁵¹ Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“

Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“

⁵² „Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.

Јов

6 А Јов је одговорио овим речима:

10 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. ² Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. ³ Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер, Христос је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. ⁵ Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ ⁶ А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) ⁷ „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). ⁸ Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. ⁹ Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. ¹⁰ Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. ¹¹ Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“

¹² Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. ¹³ Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“

¹⁴ Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? ¹⁵ А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:

¹⁶ Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“ ¹⁷ Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.

¹⁸ Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:

¹⁹ А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:

²⁰ Исаија храбро каже:

²¹ А Израиљу вели: