M’Cheyne Bible Reading Plan
Мојсијево рођење
2 У то време неки човек из Левијевог племена оде и ожени једну девојку из истог племена. 2 Жена зачне и роди сина. Видевши да је леп, крила га је три месеца. 3 Кад више није могла да га крије, узела је кошару од папирусове трске, облепила је смолом и катраном, ставила дечака у њу и положила је у трску крај Нила. 4 Његова сестра је стала подаље, да види шта ће се десити с њим.
5 Но, у Нил сиђе фараонова ћерка да се окупа, док су њене пратиље шетале уз обалу Нила. Уто спази кошару у трсци, па пошаље слушкињу да је донесе. 6 Отворивши је, угледа дете! Дечак је плакао. Сажаливши се над њим, рече: „Ово је једно од јеврејске деце.“
7 Онда његова сестра упита фараонову ћерку: „Хоћеш ли да одем и потражим ти дојиљу међу Јеврејкама да ти доји дете?“
8 „Иди“ – рече јој фараонова ћерка. Девојка оде и позове дететову мајку. 9 Фараонова ћерка јој рече: „Узми ово дете и одгоји ми га, а ја ћу ти плаћати.“ Тако је жена узела дете и одгојила га. 10 Кад је дечак порастао, одвела га је фараоновој ћерки, која га је посинила. Дала му је име „Мојсије“[a], рекавши: „Зато што сам га извадила из воде.“
Мојсије бежи у Мадијан
11 Једног дана, кад је Мојсије одрастао, оде он међу своје сународнике и виде њихов мукотрпни рад. Тада је видео да један Египћанин туче једног Јеврејина – једног од његових сународника. 12 Мојсије се обазре око себе, и кад је видео да нема никога, смртно удари Египћанина и сакрије га у песак. 13 Када је дошао следећег дана, видео је два Јеврејина како се туку. „Зашто тучеш свога друга?“ – рече он кривцу.
14 Овај одговори: „Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?“ Мојсије се уплаши, па рече: „Нема сумње, већ се зна о овоме!“
15 Кад је фараон ово чуо, хтео је да погуби Мојсија. Али Мојсије побегне од фараона и склони се у мадијанску земљу. Тамо је сео код једног бунара. 16 А мадијански свештеник је имао седам ћерки. Дођу оне да захвате воду и напуне појила, да напоје стадо оваца свога оца. 17 Међутим, дођу неки пастири, па их отерају. Тада Мојсије устане и одбрани их, те напоји њихово стадо.
18 Врате се оне своме оцу Рагуилу, а он их упита: „Зашто сте се данас тако брзо вратиле?“
19 Оне одговоре: „Неки Египћанин нас је одбранио од пастира. Чак нам је захватио воде и напојио стадо.“
20 „Па, где је он? – упита он своје ћерке. Зашто сте оставиле тог човека? Позовите га на обед.“
21 Мојсије је пристао да остане код тог човека, а овај је дао Мојсију своју ћерку Сефору за жену. 22 Она зачне и роди сина. Мојсије му је дао име „Гирсам“[b], рекавши: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“
Бог се сећа свог савеза
23 После много времена умре египатски цар. Израиљци су стењали под ропством. Ипак, из ропства се њихов вапај уздигао до Бога. 24 Господ је чуо њихове уздисаје, и сетио се свога савеза са Авра̂мом, Исаком и Јаковом. 25 Бог је погледао на Израиљце и препознао их.
Исус позива прве ученике
5 Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. 2 Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. 3 Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.
4 Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“
5 Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“
6 Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. 7 Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.
8 Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ 9 Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. 10 Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.
Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ 11 Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.
Исус лечи губавца
12 Једном, док је Исус био у неком граду, дошао је један човек сав у губи. Кад је видео Исуса, пао је пред њим ничице и замолио га: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“
13 Исус испружи руку и дотаче га, рекавши: „Хоћу, буди чист!“ Губа са њега нестаде истог тренутка.
14 Исус му онда нареди: „Не говори никоме о овоме, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за очишћење, коју је Мојсије прописао, да се њима пружи доказ.“
15 Ипак, глас о Исусу се пронео још више, тако да је много народа долазило к њему да га слуша и да их он излечи од болести. 16 Али, Исус се повлачио на усамљена места и молио се.
Исус лечи одузетог човека
17 Једнога дана је Исус поучавао. Тамо су седели и неки фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих места у Галилеји, Јудеји и из Јерусалима. А Господња сила је била тамо да би он лечио. 18 Уто неки људи на носилима донеше једног одузетог човека. Хтели су да га унесу и положе пред Исуса, 19 али то нису могли због мноштва. Међутим, они се попну на кров, уклоне црепове, па га са постељом спусте насред собе, право пред њега.
20 Исус, видевши њихову веру, рече: „Пријатељу, опраштају ти се твоји греси!“ 21 Зналци Светог писма и фарисеји почеше да умују у себи, говорећи: „Ко је овај богохулник? Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?“
22 Исус је знао о чему они умују, па им је рекао: „Зашто овако размишљате у срцу? 23 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 24 Али да знате: Син Човечији има власт да на земљи опрашта грехе.“ Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 25 Човек одмах устаде са своје постеље и оде кући славећи Бога. 26 Сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говорили: „Данас смо видели невероватне ствари!“
Исус позива Левија
27 Касније, када је изашао, видео је порезника по имену Левије како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ 28 Он остави све, устане и пође за њим.
29 Левије је, затим, у својој кући приредио велику гозбу у његову част. Тамо је заједно са њима за трпезом било много порезника и других људи. 30 А фарисеји и зналци Светог писма су приговарали његовим ученицима, говорећи: „Зашто једете и пијете с порезницима и другим грешницима?“
31 Исус им одговори: „Лекар не треба здравима него болеснима. 32 Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, већ грешнике.“
О посту
33 Они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се, а исто чине и фарисејски; ипак, твоји једу и пију.“
34 Исус им рече: „Зар можете силити сватове да посте док је младожења са њима? 35 Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, па ће тада постити.“
36 Исус им још исприча причу: „Нико не прави закрпу од нове одеће да би је ставио на стару, јер тиме цепа нову одећу, а ни старој одећи не пристаје закрпа од нове. 37 Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће мехови попуцати од врења новога вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. 38 Зато се ново вино мора сипати у нове мехове. 39 Али, нико ко је пио старо вино, не жели ново, јер каже: ’Старо је боље.’“
Јов
19 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Докле ћете да кињите душу моју
и речима ме ломите?!
3 Па већ сте ме десет пута понизили!
Не стидите ли се што ми тако пакостите?
4 Све и да сам стварно погрешио,
моја грешка је само моја.
5 Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
и да ме убеђујете у ругло моје,
6 знајте онда да ме је Бог ојадио,
својом ме је мрежом обмотао.
7 Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
ја за помоћ запомажем, али правде нема.
8 Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
стазе моје он је замрачио.
9 Част је моју свукао са мене,
скинуо ми круну с главе моје.
10 Са свих страна сваљује ме да нестанем,
изваљује као дрво наду моју.
11 Ужарио се гнев његов на мене,
па ме сматра душманином својим.
12 Сложно марширају његове чете,
ено, наспрам мене насип подижу;
око мог шатора логор дижу.
13 Далеко од мене он је одвео браћу моју,
а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
14 Мојих рођака више нема,
заборавили су ме познаници моји.
15 Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
за њихове очи ја сам придошлица.
16 Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
устима га својим преклињем за помоћ.
17 Жена ми се гади од задаха мога,
одуран сам и родбини својој.
18 Чак ме и дечаци презиру,
ругају ми се кад бих да устанем.
19 Гаде ме се сви пријатељи блиски,
они које сам волео, сад су против мене.
20 Кожа ми се слепила за кости,
зуби су ми поиспадали.
21 Смилујте ми се! Смилујте ми се,
о, пријатељи моји,
јер је рука Божија ударила на ме!
22 Па зашто ме попут Бога прогоните,
меса мога зар нисте сити?[a]
23 О, када би се речи моје записале!
О, када би се у књигу утиснуле;
24 гвозденим пером и оловом
заувек у камен урезале!
25 Али ја знам да Откупитељ мој живи,
да ће на крају он стати над прахом!
26 Нека и пукне ова моја кожа,
гледаћу Бога из тела свога;
27 њега ћу ја лично гледати,
очима својим, а не ко туђинац.
А нутрина моја у мени малакше.
28 А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
јер налазите да је у мени корен ове ствари.
29 Од мача страхујте,
јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
суд постоји.“
О суђењу пред многобошцима
6 Ко се од вас усуђује, кад има спор с другим, да иде на суд пред неправедне, уместо да спор реши међу светима? 2 Зар не знате да ће свети судити свету? Па када ћете већ судити свету, нисте ли дорасли томе да пресудите у сасвим малим споровима? 3 Зар не знате да ћемо ми судити анђелима? А да не говоримо о световним стварима! 4 А ви када имате световне спорове, постављате за судије оне који су најнезнатнији у цркви! 5 Говорим ово на вашу срамоту. Зар међу вама нема ниједног мудрог који би био у стању да пресуди међу својом браћом? 6 Уместо тога, брат се суди с братом, и то пред невернима.
7 Мана вам је већ и то што се судите међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? 8 Уместо тога, ви чините неправду и штету, и то браћи.
9 Зар не знате да неправедници неће имати учешћа у Царству Божијем? Не варајте се; ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни женскасти, ни педерасти[a], 10 ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни псовачи, ни разбојници неће имати учешћа у Царству Божијем. 11 Неки од вас су били овакви, али сте се опрали, и посветили, и оправдали се у име Господа Исуса Христа и деловањем Духа Бога нашега.
О блуду
12 „Све ми је дозвољено!“ Међутим, није све на корист. „Све ми је дозвољено!“ Ипак, не желим ничему да робујем. 13 Кажете: „Јела су за трбух, а трбух је за јела.“ Али, Бог ће уништити и једно и друго. Али тело није намењено за блуд, већ за Господа, а Господ за тело. 14 А Бог који је ускрснуо Господа, ускрсење и нас својом силом. 15 Зар не знате да су ваша тела удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и учинити их удовима блудничиним? Никако! 16 Или, зар не знате да онај који прионе уз блудницу постаје једно тело с њом? Као што је написано: „И двоје ће бити једно тело.“ 17 А ко прионе уз Господа, постаје један дух с њим.
18 Бежите од блуда! Наиме, сваки други грех који човек чини не тиче се његовог тела, док блудник греши против свога тела. 19 Или, зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, и кога имате од Бога? Ви не припадате сами себи. 20 Наиме, откупљени сте по високој цени; зато прославите Бога својим телом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.