M’Cheyne Bible Reading Plan
Јосиф и Петефријева жена
39 Јосифа су довели у Египат, где га је од Исмаиљаца, који су га тамо одвели, купио Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник његове телесне страже.
2 Али Господ је био с Јосифом, те му је све полазило за руком. Зато је живео у дому свога господара Египћанина. 3 Његов господар је видео да је Господ с Јосифом и да му Господ даје успех у свему што ради. 4 Тако је Јосиф задобио његову наклоност, па га је поставио за управитеља свога дома и поверио му сву своју имовину. 5 Од како га је поставио за надгледника свога дома и све своје имовине, Господ је због Јосифа благословио Египћанинов дом. Господњи благослов је био над свим што је Петефрије имао у кући и на пољу. 6 Тако је све што је имао препустио Јосифовој бризи, тако да није бринуо ни за шта, осим за храну коју је јео.
А Јосиф је био стасит и наочит младић. 7 После неког времена, жена његовог господара баци око на Јосифа, па му рече: „Лези са мном!“
8 Али он то одби и рече жени свога господара: „Види, од како сам ја овде, мој се господар не брине ни о чему у кући, него је све препустио мени. 9 Он у овој кући нема више власти од мене; ништа ми није ускратио осим тебе, јер си његова жена. Па како бих могао да учиним тако велико зло и згрешим против Бога?“ 10 Тако је наговарала Јосифа из дана у дан, али он није пристајао ни да легне с њом ни да буде близу ње.
11 Једног дана Јосиф уђе у кућу да ради свој посао. У кући није било никога од слугу. 12 Она тада зграби његов огртач и рече му: „Лези са мном!“ Но, Јосиф остави огртач у њеној руци, те побегне изјуривши напоље.
13 Кад је видела да је оставио огртач у њеној руци и да је изјурио из куће, 14 она позва слуге и рече им: „Гледајте! Јеврејина нам је довео да нас исмева. Дошао је ту да легне са мном, али сам ја почела да вичем из свег гласа. 15 Кад је чуо да сам повисила глас и почела да вичем, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.“
16 Његов огртач је држала уз себе док се његов господар није вратио кући. 17 Онда је и њему испричала исту причу: „Онај роб Јеврејин кога си нам довео, дошао је к мени да ме исмева. 18 Али кад сам повисила глас и почела да вичем, он је оставио свој огртач код мене и побегао напоље.“
19 Кад је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: „Ето, тако је са мном поступио твој роб“, разгневио се. 20 Тада господар зграби Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били затворени царски затвореници.
Јосиф је остао у тамници. 21 Ипак, Господ је био с њим и смиловао му се, учинивши да Јосиф стекне наклоност управитеља тамнице. 22 Управитељ тамнице је поверио Јосифу управу над свим затвореницима који су били у тамници. 23 Управитељ тамнице није надгледао ништа што је поверио Јосифу, јер је с овим био Господ који му је давао успех у свему што би предузео.
9 Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“
Преображење
2 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. 3 Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. 4 Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.
5 Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 6 Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.
7 Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“
8 У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.
9 Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не ускрсне из мртвих. 10 Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „ускрснути из мртвих.“
11 Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 12 Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? 13 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“
Исус исцељује опседнутог дечака
14 Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима. 15 Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави.
16 Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“
17 Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. 18 Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“
19 Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ 20 Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста.
21 Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“
„Још од његовог детињства – одговори отац. 22 Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“
23 Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“
24 Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“
25 Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ 26 На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. 27 Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде.
28 Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“
29 Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“
Исус поново наговештава своју смрт
30 Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, 31 јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана ускрснути.“ 32 Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
33 Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“ 34 Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.
35 Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“
36 Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“
Ко није против нас, са нама је
38 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
39 Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. 40 Јер, ко није против нас, за нас је. 41 Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.
Навођење на грех
42 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. 43 Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 45 И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. 46 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 47 И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. 48 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће свако од ових бити огњем посољен.
50 Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“
5 Хајде, позивај! Ко ће ти се одазвати?
Коме од светих ћеш да се окренеш?
2 Безумника убија безумље,
а лаковерног сатире завист.
3 Лично сам видео безумника како се одомаћује
и одмах сам проклео његово газдинство.
4 Јер, деца су му далеко од сигурности,
гину на вратима, а нема ко да их избави.
5 Летину његову једе ко је гладан,
купи је чак и испод трња,
док жедан вреба на њихово благо.
6 Јер штета не излази из прашине
и из земље не ниче невоља;
7 већ се човек рађа за невољу
ко што у вис врцају варнице.
8 Али ја бих да Бога тражим
и Богу свој случај да изнесем;
9 њему, што велике ствари чини,
неистраживо мноштво чудеса његових;
10 њему, који даје кишу земљи
и који шаље воду пољима;
11 њему, који понижене на висину ставља
и жалосне на сигурно диже;
12 њему, који мрси науме лукавих
и не даје да им руке с успехом послују.
13 Бог надмудрује мудре њиховим лукавством,
суновраћује савет препредених
14 који усред дана помрчину срећу
и у подне пипају ко ноћу.
15 Да, Бог спасава од мача из њихових уста
и сиромаха из руку јакога!
16 Тад убоги задобија наду,
а неправда затискује уста своја.
17 О, како је благословен човек кога Бог прекорева!
Зато не презири опомену Свемоћнога.
18 Јер он и рани и завије;
он удара, али руке његове лече.
19 Од шест ће те невоља спасти,
а и у седмој зло те се неће дотаћи.
20 У глади ће те спасти, од смрти
и од снаге мача у рату.
21 Сакривен ћеш бити од шибе језика
и нећеш стрепети од пропасти кад стигне.
22 Смејаћеш се разарању и глади
и нећеш стрепети од земаљских звери,
23 јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу
и земаљске ће звери бити у миру са тобом.
24 Видећеш да си сигуран у шатору своме,
обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће.
25 Видећеш да ће ти деца бити бројна,
да је твојих наследника као траве по земљи.
26 Једар ћеш отићи у гроб,
као што се у право време сакупља сноп жита.
27 Ето, то смо проучили. То је тако.
А ти си чуо, па примени то на себе!“
Бог и јудејски народ
9 Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, 2 кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли 3 за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да са̂м будем проклет и одвојен од Христа. 4 Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. 5 Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.
6 Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, 7 нити су Авра̂мова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 8 То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Авра̂мово потомство. 9 Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ 10 И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. 11 Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, 12 које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ 13 Баш као што је написано:
„Јакова сам заволео,
а Исава замрзео.“
14 Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! 15 Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ 16 Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. 17 Писмо, наиме, каже фараону:
„Подигао сам те да на теби покажем своју силу,
и да се моје име разгласи по целом свету.“
18 Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.
19 Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ 20 Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ 21 Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? 22 А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? 23 Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. 24 То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. 25 Као што каже пророк Осија:
„Народ који није мој народ
назваћу својим народом,
и ону која није вољена, вољеном.“
26 „А на месту где им се рекло:
’Ви нисте народ мој’,
назваће се ’синовима живога Бога.’“
27 А Исаија кличе о Израиљу:
„Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали,
само ће се остатак спасти,
28 јер Господ ће испунити своју реч,
остварити је на земљи.“
29 Као што је пророк Исаија прорекао:
„Да нам Господ над војскама
није оставио потомство,
били бисмо као Содома
и налик на Гомору.“
30 Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. 31 Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. 33 Као што је у Писму написано:
„Ево, постављам на Сиону камен за спотицање
и стену за посртање.
Али, ко у њега поверује,
неће се постидети.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.