M’Cheyne Bible Reading Plan

Тола

10 После Авимелеха устаде Исахаровац Тола син Пуе сина Додовог да спасе Израел. Он је живео у Шамиру, у Ефремовом горју. ² Судио је у Израелу двадесет три године, а онда је умро и био сахрањен у Шамиру.

Јаир

³ После Толе устаде Јаир Гилађанин, који је судио у Израелу двадесет две године. ⁴ Имао је тридесет синова, који су јахали на тридесет магараца. Они су држали тридесет градова у Гиладу, који се до дана данашњег зову Хавот Јаир^[a]. ⁵ Када је Јаир умро, сахранише га у Камону.

Израелци поново чине грех

⁶ Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Служили су Ваалима и Астартама и боговима Арама, боговима Сидона, боговима Моава, боговима Амонаца и боговима Филистејаца, а ГОСПОДА су оставили и нису му више служили.

⁷ ГОСПОД се разгневи на Израелце и предаде их у руке Филистејцима и Амонцима, ⁸ који их те године скршише и потлачише. Осамнаест година су тлачили све Израелце источно од реке Јордан, у Гиладу, земљи Аморејаца. ⁹ Амонци пређоше и преко реке Јордан да нападну Јудино, Венијаминово и Ефремово племе. Тако се Израел нашао у великој невољи.

¹⁰ Тада Израелци завапише ГОСПОДУ: »Згрешили смо против тебе, јер смо оставили тебе, свога Бога, и служили Ваалима.«

¹¹ А ГОСПОД одврати: »Када су вас Египћани, Аморејци, Амонци, Филистејци, ¹² Сидонци, Амалечани и Маонци тлачили и кад сте ми завапили, зар вас нисам спасао из њихових руку? ¹³ Али ви сте ме оставили и служили другим боговима. Зато нећу опет да вас спасавам. ¹⁴ Идите и вапите оним боговима које сте изабрали. Нека вас они спасавају кад сте у невољи.«

¹⁵ Али Израелци рекоше ГОСПОДУ: »Згрешили смо. Учини с нама како мислиш да је најбоље, само нас, молимо те, данас избави.«

¹⁶ И онда од себе одбацише туђе богове, па су служили ГОСПОДУ. А ГОСПОД више није могао да гледа како Израел пати.

¹⁷ Када су Амонци позвали војску на окуп, па се утаборили у Гиладу, Израелци се окупише и утаборише у Мицпи.

¹⁸ Тада поглавари гиладског народа рекоше један другом: »Онај ко поведе напад на Амонце нека буде владар над свим становницима Гилада.«

Јефтај

11 Јефтај Гилађанин био је врстан ратник. Био је син блуднице, која га је родила Гиладу. ² А Гиладу је и његова жена родила синове, па када су они одрасли, отераше Јефтаја.

»За тебе нема наследства у нашој породици«, рекоше му, »зато што си син друге жене.«

³ Тако Јефтај побеже од своје браће и настани се у земљи Тов, где се око њега окупише неке пустахије, па су с њим ишли у пљачкашке походе.

⁴ После неког времена, када су Амонци напали Израел, ⁵ гиладске старешине одоше да доведу Јефтаја из земље Тов.

⁶ »Дођи«, рекоше му, »и буди нам главни заповедник, да можемо да се боримо против Амонаца.«

⁷ А Јефтај им рече: »Зар ме ви нисте мрзели и отерали ме из куће мога оца? Зашто ми долазите сад кад сте у невољи?«

⁸ »Баш зато ти се и обраћамо«, рекоше му гиладске старешине. »Пођи с нама да се бориш против Амонаца и да будеш вођа нама и свим становницима Гилада.«

⁹ »Ако ме поведете назад да се борим против Амонаца и ГОСПОД ми их преда«, одговори Јефтај, »хоћу ли вам заиста бити вођа?«

¹⁰ »ГОСПОД нам је сведок«, одвратише гиладске старешине. »Сигурно ћемо учинити онако како ти кажеш.«

¹¹ И Јефтај пође са гиладским старешинама. Народ га постави за свога вођу и главног заповедника, а он у Мицпи понови пред ГОСПОДОМ све што је рекао.

Павле и Варнава у Иконијуму

14 У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. ² А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. ³ Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.

⁴ Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. ⁵ Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, ⁶ они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, ⁷ па су тамо проповедали еванђеље.

Павле и Варнава у Листри

⁸ А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.

⁹ Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, ¹⁰ па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«

И човек скочи и прохода.

¹¹ Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«

¹² Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. ¹³ А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.

¹⁴ Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: ¹⁵ »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. ¹⁶ Он је у прошлости^[a] пустио све народе да иду својим путем, ¹⁷ али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«

¹⁸ И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.

¹⁹ Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. ²⁰ Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.

Повратак у Антиохију Сиријску

²¹ Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију. ²² Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље. ²³ По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.

²⁴ Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију. ²⁵ Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију, ²⁶ па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили. ²⁷ Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.

Изданак Давидов

23 »Тешко пастирима који затиру и распршују овце с мога пашњака!« говори ГОСПОД.

² Стога овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже пастирима који напасају мој народ: »Зато што сте распршили моје стадо, отерали га и нисте се бринули о њему, ја ћу се побринути за вас због ваших злих дела«, говори ГОСПОД. ³ »Сâм ја сабраћу остатак оваца из свога стада из свих земаља у које сам их отерао и вратити их на њихов пашњак, где ће бити плодне и множити се. ⁴ Поставићу им пастире који ће их напасати, и оне се више неће плашити ни страховати, нити ће се нека овца изгубити«, говори ГОСПОД.

⁷ »Стога, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, ⁸ него ће се говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља у које их је прогнао.‘ Тада ће живети у својој земљи.«

Лажљиви пророци

²⁵ »Чуо сам шта говоре пророци који пророкују лажи у моје име. Они говоре: ‚Сањао сам сан! Сањао сам сан!‘ ²⁶ Докле ће ово трајати у срцу ових лажљивих пророка, који пророкују заблуде свога ума? ²⁷ Они мисле да ће сновима које један другом препричавају учинити да мој народ заборави моје Име, баш као што су га њихови праоци заборавили клањајући се Ваалу. ²⁸ Нека пророк који је сањао сан исприча свој сан, а онај ко има реч од мене, нека је верно пренесе. Јер, шта има слама са житом?« говори ГОСПОД. ²⁹ »Зар моја реч није као огањ«, говори ГОСПОД, »и као маљ који стену смрскава у парампарчад?

³⁰ »Стога ме ево против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који један од другога краду моје речи. ³¹ Ево ме против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који својим језиком мељу, а ипак говоре: ‚Говори ГОСПОД.‘ ³² Ево ме против оних који пророкују лажне снове«, говори ГОСПОД. »Причају их и заводе мој народ својим безочним лажима, а нисам их ја послао ни поставио. Тако овом народу нису ни на какву корист«, говори ГОСПОД.

Лажна пророштва и лажни пророци

³³ »Када те овај народ, или пророк, или свештеник, упитају: ‚Које је ГОСПОДЊЕ пророштво?‘ ти им одговори: ‚Какво пророштво? Оставићу вас, говори ГОСПОД.‘ ³⁴ Ако неки пророк, или свештеник, или неко од овог народа каже: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, казнићу тог човека и његове укућане. ³⁵ Овако сваки од вас говори свом пријатељу или рођаку: ‚Шта је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ ³⁶ Али немојте поново да помињете ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, јер речи сваког човека постају његово пророштво, па тако искривљујете речи Бога живога, ГОСПОДА над војскама, нашега Бога. ³⁷ Овако говорите пророку: ‚Шта ти је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ ³⁸ Ако говорите: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, ГОСПОД каже овако: Изговорили сте речи ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, иако сам вам рекао да их не изговарате. ³⁹ Стога ћу сасвим заборавити и одбацити од свог лица и вас и ваш град, који сам дао вама и вашим праоцима. ⁴⁰ Довешћу на вас вечну срамоту, вечни стид који неће бити заборављен.«

9 »Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«

Преображење

(Мт 17,1-13; Лк 9,28-36)

² Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. ³ Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.

⁵ Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁶ Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.

⁷ Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«

⁸ И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих. ¹⁰ Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.

¹¹ Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹² »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен? ¹³ А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-20; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. ¹⁵ Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.

¹⁶ »О чему то расправљате с њима?« упита их он.

¹⁷ А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. ¹⁸ Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

¹⁹ »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«

²⁰ И они му га доведоше.

Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.

²¹ »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.

А овај рече: »Још од малих ногу. ²² И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«

²³ »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«

²⁴ А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«

²⁵ Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«

²⁶ И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. ²⁷ Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.

²⁸ Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом^[a] може да се истера.«

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Лк 9,43б-45)

³⁰ Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна ³¹ пошто је учио своје ученике.

»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«

³² Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.

Ко је највећи?

(Мт 18,1-5; Лк 9,46-48)

³³ Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«

³⁴ А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.

³⁵ Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«

³⁶ Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече: ³⁷ »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«

Ко није против нас, тај је за нас

(Лк 9,49-50)

³⁸ »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«

³⁹ »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. ⁴⁰ Ко није против нас, тај је за нас. ⁴¹ Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«

Саблазни

(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)

⁴² »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. ⁴³ Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. ^{44 [b] 45} Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. ^{46 [c] 47} Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, ⁴⁸ где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.^{(A) 49} Јер, свако ће бити посољен огњем.

⁵⁰ »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«