M’Cheyne Bible Reading Plan

Анђео ГОСПОДЊИ у Бохиму

2 Анђео ГОСПОДЊИ дође из Гилгала у Бохим и рече: »Извео сам вас из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима. Рекао сам: ‚Никад нећу раскинути свој савез с вама, ² а ви немојте да склапате савез са становницима ове земље, него порушите њихове жртвенике.‘ Али ви ме нисте послушали. Зашто сте то учинили? ³ Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама. Они ће вам бити бич на леђима, а њихови богови замка.«

⁴ Када је анђео ГОСПОДЊИ изговорио ове речи свим Израелцима, народ гласно заплака. ⁵ Због тога оно место назваше Бохим^[a] и тамо принеше жртве ГОСПОДУ.

Смрт Исуса Навина

⁶ Када је Исус Навин отпустио народ, Израелци су отишли да запоседну земљу, сваки на своје наследство. ⁷ Народ је служио ГОСПОДУ за живота Исуса Навина и за живота старешина које су га надживеле и виделе сва велика дела која је ГОСПОД учинио за Израел. ⁸ Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ, умро је када је имао сто десет година. ⁹ Сахранили су га у крају који је наследио, у Тимнат-Хересу, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.

¹⁰ Након што је цело то поколење помрло, дође ново поколење, које није знало ни за ГОСПОДА, ни за оно што је он учинио за Израел.

Израелци престају да служе ГОСПОДУ

¹¹ Израелци су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и служили Ваалима. ¹² Оставили су ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и пошли за другим боговима, боговима околних народа, па су им се клањали. Разгневили су ГОСПОДА, ¹³ јер су га оставили и служили Ваалу и Астартама.

¹⁴ ГОСПОД се силно разгневи на Израелце и предаде их у руке пљачкашима да их пљачкају и свим непријатељима око њих, којима више нису могли да се супротставе. ¹⁵ Кад год су одлазили у бој, бивали су поражени јер је ГОСПОД био против њих, као што је рекао и као што им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.

¹⁶ Тада ГОСПОД поче да им подиже судије, да их спасавају од пљачкаша. ¹⁷ Али они ни своје судије нису слушали, већ су се одавали блуду са другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су ишли њихови праоци, који су слушали ГОСПОДЊЕ заповести. Они нису тако чинили. ¹⁸ Кад год би им ГОСПОД подигао неког судију, био би с њим и спасавао их од њихових непријатеља док год је тај судија био жив. Јер, ГОСПОД би се сажалио на њих због њиховог роптања под онима који су их мучили и тлачили. ¹⁹ А када би судија умро, они би се враћали својим поквареним делима, горим од оних која су чинили њихови очеви. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се, одбијајући да се оставе својих дела и тврдоглавости.

²⁰ Зато се ГОСПОД силно разгневи на Израелце и рече: »Пошто је овај народ прекршио савез који сам склопио са њиховим праоцима и није ми се покорио, ²¹ нећу више истерати пред њима ниједан од народâ које је Исус Навин оставио када је умро. ²² Помоћу њих ћу проверити Израелце, да видим да ли ће се држати мога пута и ићи њиме као што су то чинили њихови праоци.«

²³ Зато је ГОСПОД и пустио оне народе да остану. Није их одмах истерао нити их је предао у руке Исусу Навину.

Избор Седморице

6 Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.

² Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза. ³ Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«

⁵ Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије. ⁶ Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих.

⁷ Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.

Стефан ухваћен

⁸ А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом. ⁹ Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном. ¹⁰ А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио, ¹¹ наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«

¹² Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион. ¹³ А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона. ¹⁴ Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«

¹⁵ А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.

15 Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду! ² А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:

³ »Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру. ⁴ Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.

Јован Крститељ припрема пут

(Мт 3,1-12; Лк 3,1-9, 15-17; Јн 1,19-28)

1 Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божијем^[a].

² Као што пише код пророка Исаије –

⁴ – појавио се Јован, крштавајући у пустињи и проповедајући покајничко крштење за опроштење греха. ⁵ Долазила му је цела Јудеја и сви Јерусалимљани и признавали^[b] своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан. ⁶ Јован је носио одећу од камиље длаке и кожни појас око бокова, а јео је скакавце и дивљи мед.

⁷ Проповедао је говорећи: »За мном долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни да се сагнем и да одвежем ремење на његовој обући. ⁸ Ја сам вас крстио водом^[c], а он ће вас крстити Светим Духом.«

Исусово крштење

(Мт 3,13-17; Лк 3,21-22)

⁹ У то време дође Исус из Назарета у Галилеји и Јован га крсти у реци Јордан. ¹⁰ А када је излазио из воде, виде растворена небеса и Духа како као голуб силази на њега.

¹¹ А са небеса се зачу глас: »Ти си мој љубљени Син! Ти си по мојој вољи!«

Сатана искушава Исуса

(Мт 4,1-11; Лк 4,1-13)

¹² И одмах га Дух посла у пустињу, ¹³ где је био четрдесет дана, а Сатана га је искушавао. Био је са дивљим животињама, а анђели су му служили.

Исус почиње да проповеда

(Мт 4,12-17; Лк 4,14-15)

¹⁴ Након што је Јован бачен у тамницу, Исус оде у Галилеју. Проповедао је Божије еванђеље ¹⁵ и говорио: »Дошао је час! Приближило се Божије царство! Покајте се и поверујте у еванђеље!«

Први ученици

(Мт 4,18-22; Лк 5,1-11)

¹⁶ Док је пролазио поред Галилејског мора, виде Симона и Симоновог брата Андреју како бацају мреже у море, јер су били рибари.

¹⁷ »Пођите за мном«, рече им, »и учинићу вас рибарима људи.«

¹⁸ И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.

¹⁹ Када је отишао мало даље, виде Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована како у чамцу крпе мреже. ²⁰ Он их одмах позва, и они оставише у чамцу свога оца Зеведеја с најамницима и пођоше за њим.

Излечење опседнутога

(Лк 4,31-37)

²¹ Када су дошли у Кафарнаум, Исус одмах у суботу уђе у синагогу и поче да учи народ. ²² Они се задивише његовом учењу, јер их је учио као онај који има власт, а не као учитељи закона.

²³ Тада у њиховој синагоги повика један човек који је био опседнут нечистим духом: ²⁴ »Шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији!«

²⁵ А Исус му запрети: »Умукни и изађи из њега!«

²⁶ Тада нечисти дух жестоко протресе човека и, вичући из свега гласа, изађе из њега.

²⁷ Сви се веома зачудише, па почеше да питају један другог: »Шта је ово? Ново учење, и то с влашћу? Он чак и нечистим духовима заповеда и они му се покоравају!«

²⁸ И глас о њему одмах се пронесе по целом галилејском крају.

Излечење многих

(Мт 8,14-17; Лк 4,38-44)

²⁹ Чим су изашли из синагоге, одоше с Јаковом и Јованом у Симонову и Андрејину кућу. ³⁰ А Симонова ташта је лежала у грозници, па Исусу одмах рекоше за њу. ³¹ Он јој приђе, узе је за руку и подиже је. И грозница је остави, па она поче да их служи.

³² Те вечери, када је сунце зашло, донеше му све болесне и опседнуте демонима. ³³ Цео град се окупи пред вратима, ³⁴ и он излечи многе који су боловали од разних болести. Истера и многе демоне, али им не даде да говоре, јер су знали ко је.

³⁵ Рано ујутро, док је још био мрак, Исус устаде, изађе и оде на једно пусто место, и тамо се молио.

³⁶ Симон и остали с њим га потражише, ³⁷ па кад су га нашли, рекоше му: »Сви те траже!«

³⁸ А он им рече: »Хајдемо негде другде – у оближња села – да и тамо проповедам, јер сам ради тога дошао.«

³⁹ Тако је ишао по целој Галилеји, проповедао у тамошњим синагогама и истеривао демоне.

Очишћење губавца

(Мт 8,1-4; Лк 5,12-16)

⁴⁰ А један губавац дође к Исусу и поче на коленима да га преклиње: »Ако хоћеш, можеш да ме очистиш!«

⁴¹ Исус се сажали, пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«

⁴² И губа одмах нестаде с њега и он се очисти.

⁴³ Исус га одмах отпусти, строго га опоменувши: ⁴⁴ »Пази да ником ништа не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси за своје очишћење оно што је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«

⁴⁵ Али овај, чим је изашао, поче навелико да прича и да разглашава шта се догодило, па Исус више није могао јавно да уђе у град, него је боравио на пустим местима. А људи су му ипак долазили са свих страна.