M’Cheyne Bible Reading Plan
6 Тада Исус Навин позва свештенике и рече им: »Подигните Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и нека испред њега седам свештеника носи седам труба од овнујских рогова.«
7 А војсци рече: »Напред! Обиђите око града. Нека наоружани људи иду испред ГОСПОДЊЕГ ковчега.«
8 Када је Исус Навин то рекао војсци, седам свештеника, који су пред ГОСПОДОМ носили седам труба од овнујских рогова, кренуше напред дувајући у рогове, а за њима крену Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. 9 Наоружани људи ишли су испред свештеникâ који су дували у рогове, а заштитница је ишла за Ковчегом. Све то време разлегао се звук рогова.
10 Исус заповеди војсци: »Не вичите, не правите буку, ни реч не проговарајте све до онога дана када вам будем рекао: ‚Вичите!‘ Тада ћете викати.«
11 Тако је ГОСПОДЊИ ковчег једном обишао око града. Затим се вратише у табор и тамо преноћише.
12 Исус Навин порани следећег јутра, а свештеници подигоше ГОСПОДЊИ ковчег. 13 Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова пођоше напред, идући испред ГОСПОДЊЕГ ковчега и дувајући у рогове. Пред њима су ишли наоружани људи, а заштитница је ишла иза ГОСПОДЊЕГ ковчега. Све то време разлегао се звук рогова. 14 Тако су и другог дана једном обишли око града и вратили се у табор.
Тако су радили шест дана.
15 Седмога дана устадоше у зору и обиђоше око града на исти начин. Али тога дана око њега обиђоше седам пута. 16 Када су око њега обилазили седми пут и када су свештеници задували у овнујске рогове, Исус Навин заповеди војсци: »Вичите! Јер, ГОСПОД вам је предао град! 17 Нека град и све што је у њему буде потпуно уништено као жртвени принос ГОСПОДУ. Поштедите живот само блудници Раави и свима који су с њом у кући, јер је она сакрила гласнике које смо послали. 18 Али држите се подаље од онога што је одређено за уништење, да не паднете у искушење да нешто од тога узмете и тиме на израелски табор доведете уништење и невољу. 19 Све сребро и злато и предмети од бронзе и гвожђа нека буду одвојени за ГОСПОДА и нека се ставе у његову ризницу.«
20 Када су се овнујски рогови огласили, војска испусти бојни поклич. И на звук рога, када је војска испустила силан бојни поклич, зидине се срушише. Војска се попе у град, свако право испред себе, и заузе га. 21 Мачем потпуно уништише све живо у њему – мушкарце и жене, младо и старо, говеда, овце и магарад.
22 Исус Навин рече оној двојици који су уходили земљу: »Идите у кућу оне блуднице, па изведите њу и све њене, као што сте јој се заклели.«
23 Тако они младићи, уходе, уђоше и изведоше Рааву, њеног оца и мајку, браћу и све њене – изведоше сву њену породицу и сместише је ван израелског табора.
24 Град и све у њему спалише, а сребро и злато и предмете од бронзе и гвожђа ставише у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.
25 Али Исус Навин поштеде блудницу Рааву, њену породицу и све њене зато што је била сакрила гласнике које је послао да уходе Јерихон, и она и дан-данас живи у Израелу.
26 У то време Исус Навин изрече ово проклетство: »Проклет био пред ГОСПОДОМ човек који предузме да опет сагради овај град, Јерихон:
»По цену свога првенца градио му темеље,
по цену најмлађега свога капије му постављао.«
27 ГОСПОД је био са Исусом Навином и глас о њему прошири се по целој земљи.
1 Алилуја!
Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите,
ви слуге ГОСПОДЊЕ,
2 ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ,
у двориштима Дома Бога нашега.
3 Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар,
псалме певајте његовом Имену, јер је мило.
4 Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова,
Израела, да му буде посед драгоцени.
5 Знам да је ГОСПОД велик,
да је наш Господ већи од свих богова.
6 Што год се ГОСПОДУ свиди,
то чини на небу и на земљи,
на морима и свим океанима[a].
7 Он чини да се облаци дижу с крајева земље.
Муње ствара киши
и ветар изводи из својих спремишта.
8 Он поби прворођене Египтове,
првине људи и стоке.
9 Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте,
против фараона и свих његових службеника.
10 Он поби многе народе
и погуби моћне цареве –
11 Сихона, цара Аморејаца,
Ога, цара Башана,
и сва ханаанска царства –
12 и њихову земљу даде у наследство,
у наследство свом народу Израелу.
13 Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека,
спомен на тебе кроз сва поколења.
14 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ,
смиловати се својим слугама.
15 Идоли народâ од сребра су и злата,
дело људских руку.
16 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
17 уши имају а не чују,
нити има даха у њиховим устима.
18 Они што их праве као они ће скончати,
а тако и сви који се у њих уздају.
19 Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов.
Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.
20 Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев.
Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.
21 Нека је благословен са Сиона ГОСПОД,
који борави у Јерусалиму.
Алилуја!
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар
– љубав његова остаје довека.
2 Захваљујте Богу над боговима
– љубав његова остаје довека.
3 Захваљујте Господару над господарима
– љубав његова остаје довека –
4 ономе који једини чини велика чуда
– љубав његова остаје довека –
5 ономе који својом умношћу начини небеса
– љубав његова остаје довека –
6 ономе који земљу разастре над водама
– љубав његова остаје довека –
7 ономе који начини велика светлила
– љубав његова остаје довека –
8 сунце да влада дању
– љубав његова остаје довека –
9 месец и звезде да владају ноћу
– љубав његова остаје довека –
10 ономе који поби прворођене Египтове
– љубав његова остаје довека –
11 и између њих изведе Израела
– љубав његова остаје довека –
12 снажном руком и испруженом десницом
– љубав његова остаје довека –
13 ономе који Црвено море раздвоји
– љубав његова остаје довека –
14 и посред њега проведе Израела
– љубав његова остаје довека –
15 а фараона и његову војску у Црвено море баци
– љубав његова остаје довека –
16 ономе који проведе свој народ кроз пустињу
– љубав његова остаје довека –
17 ономе који поби велике цареве
– љубав његова остаје довека –
18 и погуби славне цареве
– љубав његова остаје довека –
19 Сихона, цара Аморејаца
– љубав његова остаје довека –
20 и Ога, цара Башана
– љубав његова остаје довека –
21 и земљу њихову даде у наследство
– љубав његова остаје довека –
22 у наследство свом слузи Израелу
– љубав његова остаје довека –
23 ономе који нас се сетио у нашем понижењу
– љубав његова остаје довека –
24 и ослободио нас наших душмана
– љубав његова остаје довека –
25 ономе који сваком живом бићу даје храну
– љубав његова остаје довека.
26 Захваљујте Богу небеском
– љубав његова остаје довека.
Суд и нада
66 Овако каже ГОСПОД: »Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити?
Какво место починка за мене?
2 Све је ово моја рука начинила
и све је ово моје«,
говори ГОСПОД.
»Али ово ће ми бити мило:
онај ко је понизан и скрушеног духа,
ко дрхти пред мојом речју.
3 Али, ко закоље вола, као да је убио човека,
и ко јагње принесе на жртву, као да је псу сломио врат.
Ко принесе житну жртву, као да је принео свињску крв,
и ко запали кâд као жртву подсетницу, као да се клања идолу.
Сами су изабрали своје путеве и уживају у својим гадостима,
4 па ћу им и ја жестоку невољу изабрати
и навући на њих оно чега се плаше.
Јер, звао сам, и нико се не одазва,
говорио, и нико не послуша.
Него, чинили су оно што је зло у мојим очима
и изабрали оно што ми није мило.«
5 Чујте реч ГОСПОДЊУ, ви који дрхтите пред његовом речју:
»Ваша сабраћа која вас мрзе и одбацују због мога Имена рекоше:
‚Нека се ГОСПОД прослави, да видимо вашу радост.‘
Али биће постиђени.
6 Слушајте ту буку из града, тај глас из Храма!
То је глас ГОСПОДА, који својим непријатељима узвраћа
како су заслужили.
7 »Пре него што осети трудове, рађа,
пре него што је спопадну болови, сина доноси на свет.
8 Ко је за тако нешто чуо?
Ко је тако нешто видео?
Зар се може земља родити у једном дану?
Зар се може народ донети на свет у једном часу?
А Кћи сионска[a], чим је осетила трудове,
своју децу роди.
9 Зар ја мајчину материцу отварам«, каже ГОСПОД,
»а не дам јој да се породи?
Зар ћу ја, који женама дајем да се породе,
затворити материцу?« каже твој Бог.
10 Радујте се са Кћери јерусалимском[b] и кличите због ње,
сви ви који је волите;
силно се с њом радујте,
сви ви који сте због ње туговали.
11 Јер, сисаћете и наситити се
на њеним дојкама утехе,
напити се и науживати
обиља њеног млека.
12 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Ево, послаћу јој мир као реку
и богатство народâ као набујали поток.
Сисаћете, а она ће вас носити у наручју
и цупкати вас на својим коленима.
13 Као што мајка теши своје дете,
тако ћу ја тешити вас –
утешићете се у Јерусалиму.
14 Када то видите, срце ће вам се радовати
и бујаћете[c] као трава.
Рука ГОСПОДЊА обзнаниће се његовим слугама,
а његова јарост његовим душманима.
15 Јер, ево ГОСПОД долази с огњем
– кола су му попут вихора –
да свој гнев искали с јарошћу
и своје претње огњеним пламеном.
16 Јер, ГОСПОД ће огњем и мачем судити свим људима
и биће много оних које је ГОСПОД побио.
17 »Они који се свештају и чисте да би ишли у вртове иза оног једног у средини, који једу свињетину, пацове и друге гадости – сви ће изгинути заједно«, говори ГОСПОД. 18 »Знам њихова дела и мисли. Долазим да окупим све народе и језике, и они ће доћи и видети моју Славу. 19 Поставићу знак међу њих, а од преживелих ћу неке послати народима – у Таршиш, Пул, Луд, познат по стрелцима, Тувал и Јаван, и на далека острва, која нису чула за мене, ни видела моју Славу – и они ће објавити моју Славу међу народима. 20 И довешће сву вашу сабраћу из свих народа на своју свету гору у Јерусалиму као жртвени принос ГОСПОДУ, на коњима, борним колима и таљигама, мазгама и камилама«, каже ГОСПОД, »као кад Израелци у чистој посуди доносе житну жртву у Дом ГОСПОДЊИ. 21 И узећу неке од њих да буду свештеници и Левити«, каже ГОСПОД.
22 »Јер, као што ће ново небо и нова земља које ћу створити трајати преда мном«, говори ГОСПОД, »тако ће трајати ваше име и потомци. 23 Од младог месеца до младог месеца и од суботе до суботе, сви људи ће долазити да се поклоне преда мном«, каже ГОСПОД. 24 »Излазиће и гледати лешеве људи који су се побунили против мене, чији црв не умире и чији огањ се не гаси, који су огавни свим људима.«
Смрт Јована Крститеља
(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)
14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, 2 па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«
3 Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, 4 пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«
5 Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.
6 Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело 7 да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.
8 А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«
9 Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.
Исус храни пет хиљада људи
(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)
13 Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. 14 Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.
15 Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«
16 Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«
17 »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«
18 »Донесите ми их овамо«, рече он, 19 па заповеди да народ поседа по трави.
Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. 20 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. 21 А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.
Исус хода по води
(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)
22 Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. 23 Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. 24 А чамац је био већ много стадија[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.
25 Око три сата ноћу[b], приђе им Исус ходајући по мору. 26 Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.
»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.
27 Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
28 »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«
29 И Исус му рече: »Дођи!«
Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.
30 Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«
31 Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«
32 Када су се попели у чамац, ветар утихну, 33 а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«
Излечење болесних у Генисарету
(Мк 6,53-56)
34 Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. 35 А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, 36 преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International