M’Cheyne Bible Reading Plan

15 После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон узе једно јаре и оде да посети своју жену.

»Идем да спавам са својом женом у њеној соби«, рече, али га њен отац не пусти да уђе.

² »Мислио сам да си је замрзео«, рече му он, »па сам је дао твом куму. Зар њена млађа сестра није још лепша? Узми њу место ње.«

³ Самсон му рече: »Овог пута нећу бити крив Филистејцима кад им нанесем зло.«

⁴ Онда оде и ухвати три стотине лисица, па их, две по две, веза репом за реп, а између репова причврсти по бакљу. ⁵ Потом запали бакље и пусти лисице у непожњевено филистејско жито. Тако им је спалио и жито у сноповима и непожњевено жито и винограде и маслињаке.

⁶ Када су Филистејци упитали: »Ко је ово урадио?«, рекоше им: »Самсон, зет оног Тимњанина, зато што му је овај узео жену и дао је његовом куму.«

Тада Филистејци одоше и спалише и њу и њеног оца.

⁷ Самсон им рече: »Пошто сте тако урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.«

⁸ Он жестоко навали на њих и уби многе. Потом оде да живи у једној пећини на литици Етам.

Самсон наноси пораз Филистејцима

⁹ Филистејци дођоше и утаборише се у Јуди, па нападоше Лехи.

¹⁰ Јудеји их упиташе: »Зашто сте кренули на нас?«

»Кренули смо да заробимо Самсона«, одговорише они, »и да му урадимо исто што је и он нама.«

¹¹ Тада три хиљаде Јудеја оде до пећине на литици Етам и рече Самсону: »Зар ти не знаш да Филистејци владају над нама? Шта си нам то урадио?«

»Само сам им урадио оно што су они урадили мени«, одговори Самсон.

¹² Они му рекоше: »Дошли смо да те вежемо и да те предамо у руке Филистејцима.«

А Самсон рече: »Закуните ми се да ме ви сами нећете убити.«

¹³ »Не«, одговорише му они. »Само ћемо те везати и предати те њима у руке. Нећемо те погубити.«

Онда га везаше са два нова конопца и одведоше са литице. ¹⁴ Када је стигао до Лехија, Филистејци кренуше према њему, вичући од радости. Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па конопци на његовим рукама постадоше као ватром нагорели ланени конци и спадоше му с руку. ¹⁵ Он угледа једну сирову магарећу чељуст, дограби је и њоме уби хиљаду људи.

¹⁶ Самсон тада рече:

¹⁷ Када је то изговорио, баци чељуст од себе, а оно место назва Рамат Лехи^[b].

¹⁸ Пошто је био веома жедан, завапи ГОСПОДУ рекавши: »Мени, своме слузи, дао си ову велику победу. Па зар да сад умрем од жеђи и паднем необрезанима у руке?«

¹⁹ Тада Бог раствори једно удубљење код Лехија и из њега покуља вода. Када се Самсон напио воде, врати му се снага и он живну. Зато тај извор назва Ен Хакоре^[c]. Он и дан-данас постоји у Лехију.

²⁰ Самсон је двадесет година био судија у Израелу у време владавине Филистејаца.

У Ефесу

19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.

Тамо нађе неке ученике, ² па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«

А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«

³ »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.

А они рекоше: »Јовановим крштењем.«

⁴ »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«

⁵ Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса, ⁶ а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују. ⁷ Било их је укупно дванаестак.

⁸ Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству. ⁹ Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи. ¹⁰ То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.

Скевини синови

¹¹ Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда. ¹² Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.

¹³ А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«

¹⁴ (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)

¹⁵ Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«

¹⁶ И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени. ¹⁷ То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.

¹⁸ Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали^[a] своја дела. ¹⁹ Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми^[b]. ²⁰ Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.

²¹ После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«

²² Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.

Метеж у Ефесу

²³ У то време настаде немала узбуна због Пута. ²⁴ Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.

²⁵ Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла. ²⁶ Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама. ²⁷ Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«

²⁸ Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«

²⁹ Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. ³⁰ Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. ³¹ Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.

³² А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. ³³ Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, ³⁴ али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«

³⁵ Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? ³⁶ Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. ³⁷ Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. ³⁸ Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. ³⁹ А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. ⁴⁰ Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«

⁴¹ И, када је то рекао, распусти скуп.

Лажни пророк Ананија

28 У петом месецу те исте, четврте године, на почетку владавине Цидкије, цара Јуде, Ананија син Азуров, пророк из Гивона, рече ми у Дому ГОСПОДЊЕМ пред свештеницима и свим народом: ² »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Сломићу јарам цара Вавилона. ³ За две године донећу назад на ово место све предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ које је Навуходоносор, цар Вавилона, узео одавде и однео у Вавилон. ⁴ А вратићу на ово место и Јоахина сина Јехојакимовог и све друге изгнанике из Јуде који су отишли у Вавилон‘, говори ГОСПОД, ‚јер сломићу јарам цара Вавилона.‘«

⁵ Тада пророк Јеремија одговори пророку Ананији пред свештеницима и свим народом који је стајао у Дому ГОСПОДЊЕМ.

⁶ Он рече: »Амин! Нека ГОСПОД учини тако! Нека ГОСПОД испуни то што си пророковао тако што ће вратити предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ и све изгнанике из Вавилона на ово место. ⁷ Али, саслушај шта ћу рећи пред тобом и пред свим овим народом: ⁸ Од искона су пророци који су били пре мене и тебе пророковали рат, несрећу и помор многим земљама и великим царствима. ⁹ Али пророку који пророкује мир биће признато да га заиста шаље ГОСПОД само ако се његово пророштво испуни.«

¹⁰ Тада пророк Ананија скину јарам с Јеремијиног врата и сломи га, ¹¹ па рече пред свим народом: »Овако каже ГОСПОД: ‚Исто овако ћу ја за две године сломити јарам Навуходоносора, цара Вавилона, који је на врату свих народа.‘«

Тада пророк Јеремија оде својим путем.

¹² Убрзо након што је пророк Ананија сломио јарам који је био на врату пророка Јеремије, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ¹³ »Иди и кажи Ананији: ‚Овако каже ГОСПОД: Ти си сломио дрвени јарам, али место њега добићеш гвоздени. ¹⁴ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ставићу гвоздени јарам на врат свим овим народима, да би служили Навуходоносору, цару Вавилона, и они ће му служити. А даћу му и власт над дивљим животињама.‘«

¹⁵ Тада пророк Јеремија рече пророку Ананији: »Слушај, Ананија. ГОСПОД те није послао, а ти си овај народ убедио да поверује у лаж. ¹⁶ Стога овако каже ГОСПОД: ‚Ево, уклонићу те са лица земље. Још ове године ћеш умрети, јер си проповедао побуну против ГОСПОДА.‘«

¹⁷ И пророк Ананија умре у седмом месецу те исте године.

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)

14 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. ² »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Јн 12,1-8)

³ А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.

⁴ А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? ⁵ Та помаст је могла да се прода за више од триста динара^[a], па да се то раздели сиромасима.«

И строго је изгрдише.

⁶ »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. ⁷ Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. ⁸ Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. ⁹ Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

Јуда се договара да изда Исуса

(Мт 26,14-16; Лк 22,3-6)

¹⁰ Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. ¹¹ А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.

Исус једе пасхалну вечеру с ученицима

(Мт 26,17-25; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)

¹² Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹³ Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, ¹⁴ па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ ¹⁵ И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«

¹⁶ И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.

¹⁷ Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.

¹⁸ »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«

¹⁹ Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«

²⁰ »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. ²¹ Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

Господња вечера

(Мт 26,26-30; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)

²² Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«

²³ Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.

²⁴ »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. ²⁵ Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«

²⁶ Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)

²⁷ »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:

²⁸ Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

²⁹ А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«

³⁰ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута^[b] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

³¹ Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«

А тако рекоше и сви остали.

Исус се моли у Гетсиманији

(Мт 26,36-46; Лк 22,39-46)

³² Тада одоше на место које се зове Гетсиманија.

»Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима, ³³ па са собом поведе Петра, Јакова и Јована.

Обузеше га велик страх и тескоба, ³⁴ па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«

³⁵ Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.

³⁶ »Аба^[c], Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

³⁷ Потом се врати и нађе их како спавају.

»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш? ³⁸ Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

³⁹ Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи. ⁴⁰ Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.

⁴¹ Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке. ⁴² Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)

⁴³ И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине. ⁴⁴ А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«

⁴⁵ И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.

⁴⁶ Тада људи пограбише Исуса и ухватише га. ⁴⁷ А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁴⁸ Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. ⁴⁹ Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«

⁵⁰ Тада га сви оставише и побегоше.

⁵¹ А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише, ⁵² али он збаци чаршав и побеже гô.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,57-68; Лк 22,54-56, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)

⁵³ Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона. ⁵⁴ А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.

⁵⁵ Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше. ⁵⁶ Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.

⁵⁷ Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи: ⁵⁸ »Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«

⁵⁹ Али ни у том сведочењу се не сложише.

⁶⁰ Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

⁶¹ Али Исус је ћутао и ништа није одговарао.

Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«

⁶² »Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«

⁶³ На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци! ⁶⁴ Чули сте хулу! Шта мислите?«

И они сви пресудише да је заслужио смрт.

⁶⁵ Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!«

Потом га пограбише слуге и ишамараше га.

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,69-75; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)

⁶⁶ Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња. ⁶⁷ Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«

⁶⁸ Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.

⁶⁹ Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«

⁷⁰ А Петар то опет порече.

Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«

⁷¹ А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«

⁷² Истог часа петао се огласи други пут^[d] и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута^[e] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.