M’Cheyne Bible Reading Plan
Сусрет Самуила и Саула
9 У то време је живео један врло имућан човек из Венијаминовог племена по имену Кис син Авиела сина Церора сина Бехората сина Афиаховог. 2 Он је имао сина, лепог младића по имену Саул, коме међу Израелцима није било равна по лепоти – за главу је био виши од свих осталих.
3 Једном када су се изгубиле магарице Сауловог оца Киса, Кис рече Саулу: »Поведи са собом једног слугу, па се спреми и иди да тражиш магарице.«
4 Тако Саул прође кроз Ефремово горје и кроз подручје Шалише, али их не нађоше. Прођоше и кроз подручје Шаалима, али магарицâ није било ни тамо. Потом прође и кроз подручје Венијамина, али их ни ту не нађоше.
5 Када су стигли на подручје Цуфа, Саул рече оном слузи који је био с њим: »Хајде да се вратимо, јер ће мој отац престати да мисли на магарице, а почети да се брине за нас.«
6 Али слуга рече: »Ево у овом граду има један Божији човек, кога веома поштују. Што год каже, обистини се. Хајдемо тамо. Можда ће нам рећи којим путем да идемо.«
7 Саул упита слугу: »Ако одемо Божијем човеку, шта ћемо му дати? У врећама више нема хране, а немамо никакав поклон који бисмо му однели. Шта уопште имамо?«
8 Слуга одговори: »Ево ја имам четврт шекела[a] сребра. Даћу га Божијем човеку, и он ће нам рећи којим путем да идемо.«
9 Некада се у Израелу, када се ишло да се од Бога потражи савет, говорило: »Хајдемо видеоцу«, јер онога кога данас зову »пророк« некада су звали »виделац«.
10 »Добро кажеш«, рече Саул слузи. »Хајдемо.«
И кренуше ка граду у ком је био Божији човек.
11 Док су се пењали падином према граду, сретоше неке девојке које су изашле да захвате воде, па их упиташе: »Је ли виделац ту?«
12 »Јесте«, одговорише оне. »Ушао је мало пре вас. Само пожурите, јер је данас дошао у град пошто народ приноси клану жртву на узвишици. 13 Чим уђете у град, наћи ћете га пре него што се попне на узвишицу да једе. Званице неће почети да једу док он не дође, пошто мора да благослови жртву. Зато одмах идите горе у град, јер га сада можете наћи.«
14 Тако они кренуше горе у град. Баш кад су улазили у град, Самуило је ишао према њима путем ка узвишици.
15 А дан пре него што је Саул дошао, ГОСПОД је објавио Самуилу: 16 »Сутра у ово време послаћу ти једног човека из Венијаминове земље. Помажи га за владара над мојим народом Израелом. Он ће спасти мој народ из руку Филистејаца. Јер, видео сам невољу свога народа. Њихов вапај је допро до мене.«
17 Када је Самуило угледао Саула, ГОСПОД му рече: »То је човек о ком сам ти говорио. Он ће управљати мојим народом.«
18 Саул приђе Самуилу на капији и рече: »Кажи ми, молим те, где је видеочева кућа.«
19 »Ја сам тај виделац«, одврати Самуило. »Хајде преда мном на узвишицу. Данас ћеш са мном јести, а ујутро ћу ти рећи све што ти лежи на срцу и пустити те да идеш. 20 А што се тиче магарица које си изгубио пре три дана, не брини, нашли су их. Уосталом, ко је драгоцен Израелу ако не ти и сва твоја породица?«
21 А Саул одговори: »Али ја сам Венијаминовац, из најмањег Израеловог племена, а моје братство је најнезнатније од свих братстава Венијаминовог племена. Зашто ми, онда, овако говориш?«
22 Самуило тада уведе Саула и његовог слугу у собу и посади их у чело трпезе међу званицама, којих је било тридесетак.
23 Самуило рече кувару: »Донеси онај комад меса који сам ти дао и рекао ти да га ставиш на страну.«
24 Кувар узе бут и стави га пред Саула, коме Самуило рече: »Ево, пред тобом је оно што смо сачували. Једи, јер ово се чува за тебе баш за ову прилику још од кад сам рекао: ‚Позвао сам госте.‘«
Тако је Саул тога дана јео са Самуилом.
25 Када су са узвишице сишли у град, Саулу спремише лежај на крову куће.
26 Устадоше у зору, а Самуило довикну Саулу, који је био на крову: »Спреми се, па да те испратим на пут!«
Саул се спреми, па он и Самуило изађоше.
27 Када су дошли до краја града, Самуило рече Саулу: »Кажи слузи да иде напред, а ти стани начас овде, да ти пренесем Божију реч.«
Пример из брака
7 Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив. 2 По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа. 3 Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.
4 Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. 5 Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. 6 Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.
Борба са грехом
7 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«(A) 8 А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. 9 Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, 10 а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, 11 јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.
12 Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. 13 Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. 15 Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. 16 Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. 18 Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. 19 Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. 20 Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21 Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. 22 Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, 23 али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. 24 Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? 25 Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.
Пророштво о Египту
46 Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији о народима:
2 О Египту:
О војсци фараона Неха, цара Египта, коју је код Кархемиша на реци Еуфрат поразио вавилонски цар Навуходоносор четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног:
3 »Спремите штитове, велике и мале,
и изађите у бој!
4 Упрегните коње,
зајашите атове!
С кацигом на глави заузмите положај!
Углачајте копља, навуците оклопе!
5 Шта то видим?
Престрављени су, повлаче се,
ратници им поражени.
Хитро беже, не осврћу се,
ужас одасвуд«,
говори ГОСПОД.
6 »Ни брзи не умаче,
ни јаки се не извуче.
На северу, крај реке Еуфрат,
посрћу и падају.
7 »Ко се ово диже као Нил,
као реке набујалих вода?
8 Египат се диже као Нил,
као реке набујалих вода,
и говори: ‚Дићи ћу се
и преплавити земљу.
Уништићу градове и њихове житеље.‘
9 Напред, коњи!
Појурите, борна кола!
Крените, ратници,
ви Кушани и Пућани,
који носите штитове,
и ви Лудијци, који гађате из лука!
10 Ово је дан Господа ГОСПОДА над војскама,
дан освете,
да се освети својим душманима.
Мач ће прождирати док се не насити,
док своју жеђ не утажи крвљу.
Јер, Господ ГОСПОД над војскама
принеће клану жртву
у северној земљи,
крај реке Еуфрат.
11 »На Гилад се попни
и узми мелем, Девице-Кћери египатска.
Али узалуд гомилаш лекове,
јер нема теби излечења.
12 Народи су чули за твоју срамоту;
твоји вапаји испунише земљу.
Ратник се спотаче о ратника,
обојица падоше заједно.«
13 Реч ГОСПОДЊА пророку Јеремији о томе како ће вавилонски цар Навуходоносор доћи и напасти Египат:
14 »Објави ово у Египту
и разгласи у Мигдолу,
Мемфису[a] и Тахпанхесу:
‚Заузми положај! Спреми се!
Јер, мач прождире оне око тебе.‘
15 Зашто ти попадаше ратници?
Не могу да стоје,
јер ГОСПОД их је гурнуо.
16 Посртали су непрестано
и један преко другога падали.
Говорили су:
‚Устајте. Вратимо се своме народу,
у земљу где смо се родили,
далеко од мача угњетачевог.‘
17 А тамо су викали: ‚Фараон, египатски цар,
само је галамџија.
Пропустио је прилику.‘
18 »Тако ми живота«,
говори Цар,
чије је име ГОСПОД над војскама,
»доћи ће један који је
као Табор међу горама,
као Кармел крај мора.
19 Спремите се за изгнанство,
ви који живите у Египту,
јер Мемфис ће бити опустошен
и у рушевинама лежати ненастањен.
20 Египат је лепа јуница,
али обад са севера иде на њу.
21 Египтови плаћеници,
који усред њега живе,
као телићи су угојени.
И они се окренуше и побегоше,
немоћни да се одупру,
јер дан несреће дође на њих,
време њихове казне.
22 Сиктао је Египат као змија која бежи.
Са свом силом дођоше
и навалише на њега са секирама,
као дрвосече.
23 Шуму му посекоше«,
говори ГОСПОД,
»иако је непрегледна.
Више их је од скакаваца,
не могу се пребројати.
24 Срамоти је извргнута Кћи египатска,
предата у руке народу са севера.«
25 ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, каже: »Ево, казнићу Амона, бога Тебе[b], фараона, Египат, његове богове и његове цареве и оне који се уздају у фараона. 26 Предаћу их у руке онима који хоће да им одузму живот, у руке вавилонском цару Навуходоносору и његовим службеницима. А после ће Египат бити настањен као и у прошлим временима«, говори ГОСПОД.
27 »Не плаши се, Јакове, мој слуго,
не бој се, Израеле.
Јер, ево, избавићу те из далеког места,
твоје потомке из земље њиховог изгнанства.
Јаков ће опет живети у миру и спокоју
и нико га више неће плашити.
28 Не плаши се, Јакове, мој слуго,
јер ја сам с тобом«,
говори ГОСПОД.
»Макар докраја затро све народе
међу које те отерах,
тебе нећу докраја затрти.
Казнићу те правично –
нећу те оставити сасвим некажњеног.«
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International