M’Cheyne Bible Reading Plan

Жене за Венијаминово племе

21 Израелци су се били овако заклели у Мицпи: »Ниједан од нас неће своју кћер удати за Венијаминовца.«

² Народ оде у Бетел, па су тамо седели пред Богом до вечери, гласно кукајући и горко плачући.

³ »ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, говорили су, »зашто се ово догодило Израелу, па је данас Израел остао без једног племена?«

⁴ Сутрадан народ устаде рано ујутро, па сагради жртвеник и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво.

⁵ Потом Израелци упиташе: »Које се од свих Израелових племена није појавило на скупу пред ГОСПОДОМ?« – јер су се били свечано заклели да ће погубити свакога ко се не појави пред ГОСПОДОМ у Мицпи.

⁶ Израелци су туговали због своје сабраће Венијаминоваца.

»Данас је једно племе одсечено од Израела«, говорили су. ⁷ »Како да нађемо жене за оне који су преостали, пошто смо се заклели ГОСПОДОМ да ниједну од својих кћери не удамо за њих?«

⁸ Онда упиташе: »Које се од Израелових племена није појавило пред ГОСПОДОМ у Мицпи?«

И показа се да у табор, на скуп, није дошао нико из Јавеш-Гилада. ⁹ Јер, када су бројали народ, из Јавеш-Гилада није било никог.

¹⁰ Стога заједница посла онамо дванаест хиљада ратника и заповеди им: »Идите и погубите мачем становнике Јавеш-Гилада заједно са женама и нејачи. ¹¹ Овако урадите: убијте сваког мушкарца и сваку жену која је већ спавала с мушкарцем.«

¹² Међу становницима Јавеш-Гилада нађоше четири стотине младих жена које још нису спавале с мушкарцем и доведоше их у табор у Шилу у Ханаану. ¹³ Тада цела заједница посла гласнике Венијаминовцима код литице Римон и понуди им мир. ¹⁴ Тако се тада Венијаминовци вратише, и они им дадоше оне жене које су оставили у животу у Јавеш-Гиладу. Али женâ није било довољно за све њих.

¹⁵ Народу је било жао Венијамина, јер је ГОСПОД створио јаз међу Израеловим племенима.

¹⁶ Старешине заједице рекоше: »Како да нађемо жене за преостале Венијаминовце када су им све жене истребљене?«

¹⁷ Неки рекоше: »Преживели Венијаминовци треба да имају наследнике, да се не затре једно Израелово племе. ¹⁸ Своје кћери им не можемо дати за жене, јер смо се ми Израелци овако заклели: ‚Проклет био ко год дâ жену Венијаминовцу.‘«

¹⁹ Други рекоше: »Сваке године се у Шилу одржава ГОСПОДЊА светковина. Град лежи северно од Бетела, источно од друма који из Бетела води у Сихем и јужно од Левоне.«

²⁰ Стога заповедише Венијаминовцима: »Идите и сакријте се у виноградима, ²¹ па оданде мотрите. Када девојке из Шила изађу на игранку, ви искочите из виноградâ и нека сваки од вас уграби себи жену међу девојкама из Шила, па се вратите у Венијаминову земљу. ²² Када нам се њихови очеви или браћа пожале, ми ћемо им рећи: ‚Молимо вас да овако остане, јер нисмо за свакога од њих заробили жену у боју. Ви нећете бити криви, јер им их нисте сами дали.‘«

²³ И Венијаминовци тако учинише. Сваки себи уграби по једну девојку од оних које су биле на игранци и одведе је да му буде жена. Затим се вратише на своје наследство, обновише градове и настанише се у њима.

²⁴ Тада се Израелци разиђоше, по племенима и братствима, сваки на своје наследство.

²⁵ У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.

Павле пред Фестом

25 Три дана по свом доласку у покрајину^[a], Фест оде из Кесарије у Јерусалим. ² Тамо му првосвештеници и јудејски поглавари изнеше своје оптужбе против Павла и замолише га ³ да им учини услугу и Павла премести у Јерусалим – пошто су спремали заседу да га на путу убију.

⁴ Али Фест одговори да Павла чувају у Кесарији и да ће ускоро и он сам онамо.

⁵ »Нека неки од ваших вођа пођу са мном«, рече, »и нека човека оптуже ако је за нешто крив.«

⁶ Пошто је код њих провео не више од осам или десет дана, оде у Кесарију. Већ сутрадан седе на судијску столицу и нареди да доведу Павла. ⁷ Када се Павле појавио, окружише га Јудеји који су дошли из Јерусалима и изнеше многе озбиљне оптужбе против њега, које нису могли да докажу.

⁸ А Павле се овако бранио: »Нисам се ничим огрешио о јудејски Закон, ни о Храм, ни о цара.«

⁹ Али Фест, пошто је хтео да угоди Јудејима, рече му: »Хоћеш ли да идеш у Јерусалим, да ти се тамо преда мном суди за ово?«

¹⁰ »Ја стојим пред царским судом«, рече Павле, »и овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакво зло, као што и сâм добро знаш. ¹¹ Ако сам крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не бежим од смрти. Али, ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико ме не може изручити њима. Улажем призив цару.«

¹² Пошто се посаветовао са својим већем, Фест одговори: »Цару си уложио призив, цару ћеш и ићи.«

Павле пред Агрипом и Верником

¹³ Неколико дана касније, у Кесарију стигоше цар Агрипа и Верника да поздраве Феста.

¹⁴ Пошто су се тамо задржали више дана, Фест изложи цару Павлов случај, говорећи: »Овде је неки човек кога је Феликс оставио као затвореника. ¹⁵ Кад сам био у Јерусалиму, оптужише га првосвештеници и јудејске старешине и затражише да буде осуђен. ¹⁶ Ја им рекох да код Римљана није обичај да некога изруче пре него што се он, оптужени, суочи са тужитељима и добије прилику да се брани од оптужбе. ¹⁷ Стога нисам одуговлачио када су дошли овамо са мном, него одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. ¹⁸ Његови тужитељи га окружише, али га не оптужише ни за један злочин који сам ја очекивао, ¹⁹ него су се с њим препирали о питањима њихове вере и о неком Исусу, који је умро, мада Павле тврди да је жив. ²⁰ Не сналазећи се у таквој препирци, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, па да му се тамо суди за то. ²¹ Али, пошто се Павле позвао на своје право да га ми чувамо до одлуке његовог величанства, наредих да буде чуван док га не пошаљем цару.«

²² Тада Агрипа рече Фесту: »И сâм бих волео да чујем тог човека.«

А овај рече: »Чућеш га сутра.«

²³ Сутрадан Агрипа и Верника дођоше у великом сјају и, са главним заповедницима и градским угледницима, уђоше у судницу, а Фест нареди да доведу Павла.

²⁴ Тада Фест рече: »Царе Агрипа, и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека. Због њега ме салеће цела јудејска заједница, и у Јерусалиму и овде, и виче да он више не треба да живи. ²⁵ Али ја нисам нашао да је он учинио нешто што заслужује смрт, а пошто је он сам уложио призив његовом величанству, одлучио сам да га пошаљем. ²⁶ Пошто немам ништа одређено о њему да напишем господару, извео сам га пред вас – пре свега пред тебе, царе Агрипа – да бих после овог испитивања имао шта да напишем. ²⁷ Мислим, наиме, да је неразумно послати затвореника, а не навести за шта се окривљује.«

Рехавовци

35 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА за време владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног: ² »Иди породици Рехавоваца и позови их да дођу у једну од побочних одаја Дома ГОСПОДЊЕГ, па им дај да пију вина.«

³ И ја узех Јаазанију сина Јеремије сина Хавацинјиног и његову браћу и све синове – целу породицу Рехавоваца – ⁴ па их уведох у Дом ГОСПОДЊИ, у одају синова Божијег човека Ханана сина Јигдалјиног, која је одмах уз одају за службенике, а изнад одаје чувара капија Маасеје сина Шалумовог.

⁵ Онда пред Рехавовце ставих посуде пуне вина и неколико чаша, па им рекох: »Пијте вина.«

⁶ Али они одговорише: »Нећемо да пијемо вино, јер нам је наш праотац Јонадав син Рехавов овако заповедио: ‚Ни ви ни ваши потомци не смете никад да пијете вино. ⁷ А не смете ни да зидате куће, сејете семе и садите винограде, нити смете да их имате, него треба увек да живите у шаторима. Тада ћете дуго живети у земљи у којој боравите као дошљаци.‘ ⁸ Послушали смо све што нам је заповедио наш праотац Јонадав син Рехавов. Ни ми, ни наше жене, ни наши синови и кћери нисмо никада пили вино, ⁹ ни зидали куће да у њима живимо, ни имали винограде, њиве и усеве, ¹⁰ него живимо у шаторима и у потпуности се покоравамо свему што нам је заповедио наш праотац Јонадав. ¹¹ Али, када је вавилонски цар Навуходоносор кренуо на ову земљу, рекли смо: ‚Хајде да одемо у Јерусалим, да умакнемо вавилонским и арамејским војскама.‘ Тако смо остали у Јерусалиму.«

¹² Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ¹³ »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Иди и реци Јудејима и житељима Јерусалима: ‚Зар нећете да примите поуку и послушате моје речи?‘ говори ГОСПОД. ¹⁴ ‚Јонадав син Рехавов заповедио је својим синовима да не пију вино, и та заповест се извршава. До дана данашњег они не пију вино, јер се покоравају заповести свога праоца. А ја сам вам наново и наново говорио, али ви ми се нисте покорили. ¹⁵ Наново и наново сам вам слао све своје слуге пророке, који су вам говорили: »Нека се свако окрене од свог опаког начина живота и промени своја дела. Немојте да идете за другим боговима, да им служите. Тада ћете живети у земљи коју сам дао вама и вашим праоцима.« Али ви нисте обратили пажњу на мене ни послушали ме. ¹⁶ Потомци Јонадава сина Рехавовог извршавају заповест коју им је дао њихов праотац, а овај народ не слуша мене.‘

¹⁷ »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу на Јуду и на све житеље Јерусалима сваку несрећу којом сам им запретио. Говорио сам им, али ме нису слушали. Звао сам их, али ми се нису одазивали.«

¹⁸ Тада Јеремија рече породици Рехавоваца: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви сте се покорили заповести вашег праоца Јонадава, држали се свих његових налога и учинили све што вам је заповедио. ¹⁹ Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Јонадав син Рехавов увек ће имати потомка који ми служи.‘«

Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.

Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.