M’Cheyne Bible Reading Plan

Самсон у Гази

16 Једном приликом Самсон оде у Газу. Тамо виде једну блудницу, па је с њом спавао.

² А житељима Газе јавише: »Самсон је дошао овамо!«

Они тада опколише оно место, па су целе ноћи вребали на њега код градске капије. Током ноћи нису ништа предузимали, говорећи: »Убићемо га у зору.«

³ Али Самсон је тамо лежао само до поноћи. У поноћ устаде и ухвати крила градске капије заједно са оба довратка и извали их заједно са преворницом. Онда их диже на плећа и однесе на врх планине која гледа на Хеврон.

Самсон и Делила

⁴ Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила.

⁵ К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака^[a].«

⁶ Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?«

⁷ »Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«

⁸ Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза.

⁹ Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена.

¹⁰ Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.«

¹¹ »Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«

¹² Тада Делила узе нове конопце и веза га њима.

Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Али он покида конопце с руку као да су кончићи.

¹³ Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.«

»Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.«

Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање ¹⁴ и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем.

¹⁵ Тада му она рече: »Како можеш да ми кажеш: ‚Волим те‘, а нећеш да ми се повериш? Већ си трипут направио будалу од мене и ниси ми рекао где лежи твоја силна снага.«

¹⁶ Тако му је додијавала и кињила га из дана у дан док му није дозлогрдило, ¹⁷ па јој све отворено рече: »Бритва ми није никад дотакла главу, јер сам назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Да ми обрију главу, оставила би ме снага, па бих занемоћао и постао као и свако други.«

¹⁸ Видевши да јој је све отворено рекао, Делила поручи филистејским владарима: »Дођите још једном, јер ми је све отворено рекао.«

Тада филистејски владари дођоше к њој и са собом донеше новац. ¹⁹ Када је успавала Самсона на свом крилу, Делила позва једног човека да му с главе обрије седам перчина. Тако Самсон поче да слаби и снага га сасвим остави.

²⁰ Она викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Он се трже из сна и помисли: »Извући ћу се као и раније и ослободити се.«

Али није знао да га је ГОСПОД оставио.

²¹ Тада га Филистејци ухватише, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Везаше га двоструким бронзаним ланцима и дадоше му да меље жито у тамници.

²² Али коса поче опет да му расте чим су је обријали.

Самсонова смрт

²³ Филистејски владари се окупише да принесу велику жртву свом богу Дагону и да се веселе.

Говорили су: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.«

²⁴ Када га је народ видео, поче да хвали свога бога, говорећи: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља, који нам је опустошио земљу и толике наше убио.«

²⁵ Док су се тако веселили, повикаше: »Позовите Самсона да нам игра!«

Тада позваше Самсона из тамнице и он је играо пред њима.

Када су га поставили између стубова, ²⁶ Самсон рече слузи који га је водио за руку: »Поведи ме тамо где могу да опипам стубове на којима стоји храм, да се наслоним на њих.«

²⁷ А храм је био пун мушкараца и жена. Били су ту сви филистејски владари, а на крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали Самсона како игра.

²⁸ Самсон завапи ГОСПОДУ: »Господе ГОСПОДЕ, сети ме се. Молим те, Боже, само ми још једном дај снаге и дај ми да се једним ударцем осветим Филистејцима за своја два ока.«

²⁹ Онда Самсон дохвати два средишња стуба на којима је стајао храм, одупре се о њих – десном руком о један, а левом о други – ³⁰ и повика: »Нека погинем с Филистејцима!«

Потом упре из све снаге, и храм се сруши на владаре и на сав онај народ у њему. Тако их Самсон уби много више умирући него што их је убио за живота.

³¹ Тада по њега дођоше његова браћа и цела његова породица, па га однеше и сахранише између Цоре и Ештаола, у гробници његовог оца Маноаха.

Самсон је био судија у Израелу двадесет година.

У Македонији и Грчкој

20 Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. ² Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, ³ где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. ⁴ Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. ⁵ Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. ⁶ Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.

Евтих оживљен

⁷ Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. ⁸ У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. ⁹ А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.

¹⁰ Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«

¹¹ Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. ¹² А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.

Павле се опрашта од ефеских старешина

¹³ Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. ¹⁴ Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. ¹⁵ Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. ¹⁶ Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.

¹⁷ Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, ¹⁸ а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. ¹⁹ Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. ²⁰ Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. ²¹ Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.

²² »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. ²³ Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. ²⁴ Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.

²⁵ »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио^[a] проповедајући Царство, неће видети лице. ²⁶ Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт^[b], ²⁷ јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. ²⁸ Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике^[c]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. ²⁹ Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. ³⁰ Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. ³¹ Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.

³² »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. ³³ Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. ³⁴ И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. ³⁵ Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«

³⁶ И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. ³⁷ Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. ³⁸ Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.

Јеремијино писмо изгнанима

29 Ово је писмо које је пророк Јеремија послао из Јерусалима преосталим старешинама међу изгнанима и свештеницима, пророцима и свем народу који је Навуходоносор из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон. ² (То је било након што су цар Јоахин^[a] и царица-мајка, евнуси и поглавари Јуде и Јерусалима, занатлије и ковачи отишли из Јерусалима у изгнанство.) ³ Он повери писмо Еласи сину Шафановом и Гемарји сину Хилкијином, које је Цидкија, цар Јуде, послао цару Навуходоносору у Вавилон. У писму је стајало:

⁴ »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, свима онима који су из Јерусалима одведени у сужањство у Вавилон: ⁵ ‚Сазидајте куће и настаните се у њима. Засадите вртове и једите плодове из њих. ⁶ Жените се и имајте синове и кћери. Жените своје синове и удајте кћери, да и они имају синове и кћери. Множите се – не смањујте се. ⁷ Залажите се за мир и благостање у граду у који сте одведени у сужањство. Молите се ГОСПОДУ за то, јер ако град буде имао мир и благостање, имаћете га и ви.‘

⁸ »Да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Не дајте пророцима и гатаоцима који су међу вама да вас обмањују. Не обраћајте пажњу на снове које сањају. ⁹ Јер, они вам пророкују лажи у моје име. Ја их нисам послао‘, говори ГОСПОД.

¹⁰ »Овако каже ГОСПОД: ‚Када се Вавилону наврши оних седамдесет година, ја ћу доћи к вама и испунити своје обећање да ћу вас вратити на ово место. ¹¹ Јер, ја знам науме које имам за вас‘, говори ГОСПОД, ‚науме за мир, а не за несрећу, науме да вам донесем будућност којој се надате. ¹² Тада ћете ме призивати и долазити и молити ми се, а ја ћу вас услишити. ¹³ Тражићете ме и наћи ме када ме будете тражили свим срцем. ¹⁴ Да, наћи ћете ме‘, говори ГОСПОД. ‚Ја ћу вас вратити из сужањства. Сабраћу вас између свих народа и са свих места на која сам вас прогнао‘, говори ГОСПОД, ‚и довешћу вас назад, на место са ког сам вас одвео у изгнанство.‘

¹⁵ »Можда ћете рећи: ‚ГОСПОД нам је у Вавилону подигао пророке.‘

¹⁶ »Али ГОСПОД овако каже о цару који седи на Давидовом престолу и о свему народу који је преостао у овом граду, вашој сабраћи која нису отишла у изгнанство с вама – ¹⁷ да, овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Послаћу мач, глад и помор на њих и учинити да буду као лоше смокве, толико лоше да се не могу јести. ¹⁸ Гонићу их мачем, глађу и помором и учинити их огавнима свим царствима на земљи и предметом проклињања, згражавања и цоктања и срамотом међу свим народима међу које их отерам. ¹⁹ Јер, нису послушали моје речи‘, говори ГОСПОД, ‚речи које сам им непрестано слао по мојим слугама пророцима. А ни ви, изгнани, нисте послушали‘, говори ГОСПОД.

²⁰ »‚Стога чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви изгнани, које сам послао из Јерусалима у Вавилон. ²¹ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о Ахаву сину Колајином и Цидкији сину Маасејином, који вам пророкују лажи у његово име: Предаћу их у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и он ће их погубити вама наочиглед. ²² Због њих ће сви изгнани из Јуде који су у Вавилону говорити ову клетву: »Нека ГОСПОД поступи с тобом као са Цидкијом и Ахавом, које је цар Вавилона спалио.« ²³ Јер, они су чинили срамотна дела у Израелу, прељубу са женама својих ближњих и у моје име говорили лажи, што им ја нисам рекао да чине. Ја то знам и сведок сам томе‘, говори ГОСПОД.«

Порука Шемаји

²⁴ »Реци Шемаји Нехеламцу: ²⁵ ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: У своје име си слао писма свем народу у Јерусалиму, свештенику Софонији сину Маасејином и свим другим свештеницима. Софонији си рекао: ²⁶ »ГОСПОД те је поставио за свештеника место Јехојаде, да водиш рачуна о Дому ГОСПОДЊЕМ и да сваког лудака који се представља као пророк бациш у кладе и вежеш му гвозден обруч око врата. ²⁷ Зашто, онда, ниси опоменуо Јеремију Анатотца, који се представља као пророк? ²⁸ Он нам је поручио у Вавилон: ‚Дуго ће још трајати. Стога сазидајте куће и настаните се у њима, засадите вртове и једите плодове из њих.‘«‘«

²⁹ А свештеник Софонија је прочитао ово писмо пророку Јеремији.

³⁰ Тада реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ³¹ »Пошаљи ову поруку свим изгнанима: ‚Овако каже ГОСПОД о Шемаји Нехеламцу: Зато што вам је Шемаја пророковао иако га ја нисам послао и навео вас да поверујете у лаж, ³² овако каже ГОСПОД: Ево, казнићу Шемају Нехеламца и његове потомке. Нико му неће остати међу овим народом ни видети добро које ћу учинити своме народу‘, говори ГОСПОД, ‚јер је проповедао побуну против мене.‘«

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Лк 23,1-5; Јн 18,28-38)

15 Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату.

² »Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат.

»Тако је као што кажеш«, одговори му Исус, ³ а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују.

⁴ Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?«

⁵ Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-26; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

⁶ А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили. ⁷ Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава. ⁸ Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио.

⁹ Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?«

¹⁰ Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти.

¹¹ Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

¹² Пилат их опет упита: »А шта хоћете да урадим са оним кога зовете цар Јудеја?«

¹³ А они повикаше: »Распни га!«

¹⁴ »Какво је зло учинио?« упита их Пилат.

Али они још гласније повикаше: »Распни га!«

¹⁵ Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мт 27,27-31; Јн 19,2-3)

¹⁶ Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. ¹⁷ Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, ¹⁸ па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!«

¹⁹ Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. ²⁰ Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну.

Распеће

(Мт 27,32-44; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

²¹ А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. ²² Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – ²³ па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. ²⁴ Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. ²⁵ Када су га распели, било је девет сати ујутро^[a]. ²⁶ А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. ²⁷ С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. ^28 [b]

²⁹ А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, ³⁰ спаси самога себе! Сиђи са крста!«

³¹ Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! ³² Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.«

А вређали су га и они који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

³³ У подне^[c] завлада тама по целој земљи, све до три сата^[d].

³⁴ У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«^(A)

³⁵ Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!«^[e]

³⁶ Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!«

³⁷ А Исус повика из свега гласа и издахну.

³⁸ Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна.

³⁹ Када је капетан, који је стајао према њему, чуо његов узвик и^[f] видео како је издахнуо, рече: »Овај човек је заиста био Син Божији!«

⁴⁰ А то су издалека посматрале и неке жене. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома ⁴¹ – које су ишле за Исусом када је био у Галилеји и служиле му – и још многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)

⁴² Када је пало вече, пошто је био Дан припреме, то јест дан уочи суботе, ⁴³ дође Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа^[g], који је и сам ишчекивао Божије царство, па смело уђе к Пилату и затражи Исусово тело. ⁴⁴ Пилат се зачуди да је Исус већ умро, па позва к себи капетана и упита га да ли је умро одавно. ⁴⁵ Када је од капетана сазнао да јесте, поклони мртво тело Јосифу. ⁴⁶ Јосиф купи платно, скину Исуса са крста, уви га у платно и положи у гроб који је био усечен у стени, па на улаз у гроб наваља камен. ⁴⁷ А Марија Магдалина и Марија мајка Јосијина гледале су где је положен.