M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог позива Самуила

3 Дечак Самуило служио је пред ГОСПОДОМ под Елијевим надзором. У то време је ГОСПОД ретко говорио људима, а ни виђења нису била честа.

² Једне ноћи, док је Ели, чије су очи већ биле толико слабе да је једва шта видео, лежао на свом уобичајеном месту, ³ а Божија светиљка још није била угашена, Самуило је спавао у ГОСПОДЊЕМ храму, где се налазио Божији ковчег.

⁴ ГОСПОД зовну Самуила, а он одговори: »Молим?« ⁵ па отрча Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Али Ели му одговори: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

И он се врати и леже.

⁶ ГОСПОД га опет зовну: »Самуило!« па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

А Ели рече: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

⁷ Самуило тада још није познавао ГОСПОДА, јер му се реч ГОСПОДЊА још није била открила.

⁸ ГОСПОД зовну Самуила трећи пут, па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Тада Ели схвати да је то ГОСПОД звао дечака, ⁹ па му рече: »Иди и лези, па ако те опет зовне, реци: ‚Говори, ГОСПОДЕ. Твој слуга те слуша.‘«

И Самуило оде и леже на своје место.

¹⁰ Тада ГОСПОД дође и стаде тамо, па зовну као и раније: »Самуило! Самуило!«

А Самуило рече: »Говори. Твој слуга те слуша.«

¹¹ ГОСПОД рече Самуилу: »Ево, учинићу нешто у Израелу од чега ће свакоме ко за то чује забридети оба уха. ¹² Тога дана ћу против Елија од почетка до краја спровести све што сам рекао против његове породице. ¹³ Јер, рекао сам му да ћу његову породицу довека осудити због греха за који је знао: његови синови су ме презрели, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато сам се заклео Елијевој породици: ‚Грех Елијеве породице никада неће бити окајан никаквом жртвом ни даром.‘«

¹⁵ Самуило остаде да лежи до јутра, а онда отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ. Плашио се да Елију исприча своје виђење.

¹⁶ Али Ели га позва говорећи: »Самуило сине!«

А Самуило одврати: »Молим?«

¹⁷ »Шта ти је рекао?« упита Ели. »Немој ништа да тајиш од мене. Бог те најстроже казнио ако ми затајиш ишта од онога што ти је рекао.«

¹⁸ И Самуило му све исприча, ништа не затајивши.

Тада Ели рече: »Он је ГОСПОД. Нека учини како мисли да је најбоље.«

¹⁹ Самуило је растао, а ГОСПОД је био с њим и није дао да се не обистини иједна од његових речи^[a]. ²⁰ Тако је сав Израел, од Дана до Беер-Шеве, увидео да је Самуило осведочен пророк ГОСПОДЊИ. ²¹ ГОСПОД се и даље показивао у Шилу, где се откривао Самуилу кроз своју реч.

Божија верност

3 Која је, дакле, предност Јудеја? Или, каква је вредност обрезања? ² Велика у сваком погледу. Пре свега, поверене су им Божије речи. ³ А шта ако су неки од њих били неверни? Да ли ће њихово неверовање обеснажити Божију верност? ⁴ Нипошто! Него, нека Бог буде истинит, а сваки човек лажов, као што је записано:

⁵ А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан – људски говорим – када искаљује свој гнев? ⁶ Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету? ⁷ Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости још очигледнија на његову славу, зашто ми се и даље суди као грешнику? ⁸ И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!

⁹ Шта, дакле? Да ли смо у предности? Нипошто! Јер, управо смо оптужили и Јудеје и Грке да су под грехом.

Нико није праведан

¹⁰ Као што је записано:

¹⁹ Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом. ²⁰ Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.

Праведност по вери

²¹ А сада се, одвојено од Закона^[a], објавила Божија праведност – о којој сведоче Закон и Пророци – ²² Божија праведност кроз веру у Исуса Христа за све који верују. Јер, нема разлике: ²³ сви су згрешили и лишени су Божије славе, ²⁴ али су бесплатно оправдани његовом милошћу на основу откупљења у Христу Исусу. ²⁵ Њега је Бог поставио да својом крвљу буде жртва помирница која се прихвата вером. Тиме је Бог хтео да покаже своју праведност. Јер, он у својој стрпљивости није кажњавао раније учињене грехе ²⁶ да би у садашње време показао своју праведност – да сâм буде праведан и да оправда онога ко верује у Исуса.

²⁷ Где је, дакле, хвалисање? Искључено је. По којем закону? По закону делâ? Не, него по закону вере. ²⁸ Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без делâ Закона. ²⁹ Или је Бог само Јудејима Бог? Зар није и незнабошцима? Да, и незнабошцима. ³⁰ Јер, Бог је само један и он ће обрезане оправдати на основу вере, а необразане вером. ³¹ Да ли ми, дакле, вером укидамо Закон? Нипошто! Него, вером подржавамо Закон.

41 Седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви и био један од царевих заповедника, дође са десеторицом људи Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу. Док су тамо заједно обедовали, ² Јишмаел син Нетанјин и она десеторица с њим устадоше и оборише Гедалју мачем и тако убише онога кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље. ³ Јишмаел поби и све Јудеје који су били са Гедалјом у Мицпи, а тако и Халдејце који су тамо били.

⁴ Сутрадан након Гедалјиног убиства, пре него што је још ико сазнао за то, ⁵ осамдесет људи обријане браде, раздеране одеће и са урезима по телу дођоше из Сихема, Шила и Самарије, носећи са собом житне жртве и тамјан у Дом ГОСПОДЊИ.

⁶ Јишмаел син Нетанјин изађе им у сусрет из Мицпе, плачући путем, а када их је срео, рече: »Дођите Гедалји сину Ахикамовом.«

⁷ Када су ушли у град, Јишмаел син Нетанјин и људи који су били с њим поклаше их и бацише у једну чатрњу.

⁸ Али десеторица од ових рекоше Јишмаелу: »Немој да нас убијеш! Имамо у пољима сакривене пшенице и јечма, уља и меда.«

И он попусти и не уби их са осталима.

⁹ А чатрња у коју је бацио све лешеве људи које је побио била је велика. Ископао ју је цар Аса када га је нападао Бааша, цар Израела. Јишмаел син Нетанјин напунио ју је побијенима. ¹⁰ Јишмаел зароби цареве кћери и сав народ који је преостао у Мицпи, који је Невузарадан, заповедник царске страже, поверио Гедалји сину Ахикамовом, па крену да пређе Амонцима.

¹¹ Када су Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су били с њим чули за све злочине које је починио Јишмаел син Нетанјин, ¹² узеше све своје људе и кренуше да га нападну. Стигоше га крај велике локве у Гивону, ¹³ а сав народ који је био с Јишмаелом обрадова се угледавши Јоанана сина Кареаховог и све заповеднике војске с њим. ¹⁴ Сав народ који је Јишмаел заробио у Мицпи окрену се и пређе Јоанану сину Кареаховом, ¹⁵ а Јишмаел и осморица његових умакоше Јоаанану и побегоше Амонцима.

Бекство у Египат

¹⁶ Тада Јоанан и сви заповедници војске који су били с њим поведоше сав преостали народ из Мицпе, који је Јишмаел син Нетанјин заробио када је убио Гедалју сина Ахикамовог – војнике, жене, нејач и евнухе – ¹⁷ па кренуше према Египту, уз пут се зауставивши у Герут-Кимхаму крај Витлејема, ¹⁸ не би ли умакли Вавилонцима. Плашили су их се зато што је Јишмаел син Нетанјин убио Гедалју сина Ахикамовог, кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље.

Молитва Давидова.