M’Cheyne Bible Reading Plan

Саул покушава да убије Давида

19 Саул наложи свом сину Јонатану и свим својим службеницима да убију Давида.

Али Јонатану је Давид веома омилио, ² па га упозори: »Мој отац Саул вреба прилику да те убије. Буди на опрезу сутра ујутро. Нађи неко скровиште и сакриј се. ³ Ја ћу изаћи и стајати поред свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу с њим о теби, па ћу ти рећи шта сам сазнао.«

⁴ Јонатан похвали Давида свом оцу Саулу и рече му: »Нека цар не учини свом слузи Давиду ништа нажао. Он теби није учинио ништа нажао, а оно што је учинио било ти је од велике користи. ⁵ Ставио је живот на коцку када је убио оног Филистејца. ГОСПОД је однео велику победу за сав Израел, и ти си то видео и било ти је мило. Зашто да починиш грех проливајући недужну крв тако што ћеш убити Давида без икаквог разлога?«

⁶ Саул послуша Јонатана и овако се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, Давид неће бити погубљен.«

⁷ Јонатан позва Давида и све му исприча. Потом га одведе Саулу, па је Давид био код Саула као и пре.

⁸ Када је опет избио рат, Давид оде да нападне Филистејце. Удари на њих таквом силином да се разбежаше пред њим.

⁹ Зао дух послан од ГОСПОДА сиђе на Саула док је седео у својој кући с копљем у руци. Док је Давид свирао, ¹⁰ Саул покуша да га копљем прибије за зид. Али Давид се измаче, па се копље зари у зид, а Давид побеже и спасе се. Те ноћи ¹¹ Саул посла људе да мотре на Давидову кућу, па да га ујутро убију.

Давидова жена Михал рече Давиду: »Ако ноћас не побегнеш на сигурно, сутра ћеш бити мртав.«

¹² Онда Михал спусти Давида кроз прозор, па он побеже и спасе се. ¹³ Потом Михал узе једног кућног бога и положи га на постељу, на узглавље стави козје длаке и покри идола одећом.

¹⁴ Када је Саул послао људе да ухвате Давида, Михал рече: »Болестан је.«

¹⁵ Саул их врати да виде Давида и рече им: »Донесите ми га на постељи, да га ја убијем.«

¹⁶ Али када су људи ушли, а оно – на постељи лежи кућни бог, а на узглављу козја длака.

¹⁷ Саул рече Михал: »Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља да побегне и да се спасе?«

А Михал му одговори: »Рекао ми је: ‚Пусти ме да побегнем или ћу те убити.‘«

¹⁸ Када је Давид побегао и спасао се, оде Самуилу у Раму и исприча му све што му је учинио Саул. Потом он и Самуило одоше у Најот и тамо остадоше.

¹⁹ Саулу јавише: »Ено Давида у Најоту код Раме.«

²⁰ Саул посла људе да га ухвате, али када су његови људи видели дружину пророкâ како пророкује и Самуила како стоји као њен предводник, Дух Божији сиђе на њих, па и они почеше да пророкују.

²¹ То јавише Саулу, па он посла друге људе, али и они почеше да пророкују. Саул посла људе и трећи пут, али и ови почеше да пророкују.

²² На крају и сам Саул пође у Раму.

Када је стигао до велике чатрње код Сехуа, упита: »Где су Самуило и Давид?«

»У Најоту код Раме«, рекоше му.

²³ Тако Саул крену у Најот код Раме. Дух Божији сиђе и на њега, па је ишао пророкујући све док није стигао у Најот. ²⁴ Тамо скиде са себе и одећу, па је пророковао и пред Самуилом. Тако је гô лежао цео тај дан и ноћ. Зато се говори: »Зар је и Саул један од пророка?«

1 Павле, Божијом вољом позван за апостола Христа Исуса, и брат Состен,

² Божијој цркви у Коринту, освештанима у Христу Исусу, позванима да буду свети, са свима који на сваком месту призивају име нашега Господа Исуса Христа, који је и њихов и наш:

³ милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Захвалност Богу

⁴ Увек захваљујем своме Богу за вас, за његову милост која вам је дата у Христу Исусу, ⁵ што сте се у њему у свему обогатили – у свакој речи и сваком знању. ⁶ Пошто се сведочанство о Христу учврстило међу вама, ⁷ не оскудевате ни у једном милосном дару док жељно ишчекујете Откривење нашега Господа Исуса Христа. ⁸ Он ће вас до краја учвршћивати, да будете беспрекорни на Дан нашега Господа Исуса Христа. ⁹ Веран је Бог, који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, нашега Господа.

Раздори у цркви

¹⁰ Заклињем вас, браћо, именом нашега Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли. ¹¹ Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађâ. ¹² Мислим на оно када сваки од вас говори: »Ја сам Павлов«, »А ја Аполосов«, »А ја Кифин^[a]«, »А ја Христов«. ¹³ Зар је Христос раздељен? Зар је Павле за вас распет? Зар сте у Павлово име крштени? ¹⁴ Хвала Богу што никог од вас, осим Криспа и Гаја, нисам крстио, ¹⁵ па нико не може да каже да је крштен у моје име. ¹⁶ Да, крстио сам и Стефанине укућане, а што се осталих тиче, не знам да ли сам још кога крстио. ¹⁷ Јер, Христос ме није послао да крштавам, него да објављујем еванђеље – али не речима људске мудрости, да се не обезвреди Исусов крст.

Христос – Божија сила и мудрост

¹⁸ Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо. ¹⁹ Јер, записано је:

²⁰ Где је мудрац? Где је књижевник? Где је истраживач овога света? Зар није Бог мудрост овога света претворио у лудост? ²¹ Пошто свет својом мудрошћу није упознао Бога у Божијој мудрости, Богу се свидело да лудошћу проповедања спасе оне који верују. ²² И док Јудеји захтевају знамења, а Грци траже мудрост, ²³ ми проповедамо распетога Христа – за Јудеје саблазан, за незнабошце лудост, ²⁴ а за позване, и Јудеје и Грке, Христа – Божију силу и Божију мудрост. ²⁵ Јер, Божија лудост је мудрија од људи и Божија слабост је јача од људи.

²⁶ Погледајте, браћо, себе, позване: нема вас много мудрих по људским мерилима^[b], ни много моћних, ни много оних који су племенита рода. ²⁷ Него, Бог је изабрао лудо света да постиди мудре, и слабо света да постиди јаке, ²⁸ и неплеменито света и презрено је изабрао Бог, и оно што није да уништи оно што јесте, ²⁹ да се нико не би хвалио пред Богом. ³⁰ А од њега је то да сте ви у Христу Исусу, који је за нас постао мудрост од Бога и праведност и освештање и откупљење, ³¹ да буде као што је записано: »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«^(B)

Јерусалим после пада

Давидов.