M’Cheyne Bible Reading Plan
Самуило се повлачи пред Саулом
12 Самуило рече свем Израелу: »Послушао сам све што сте ми рекли и поставио сам над вама цара. 2 Сада вас, ето, предводи цар. А ја сам остарио и оседео – ево и моји синови су међу вама. Предводио сам вас од своје младости до данас. 3 Ево ме, дакле. Сведочите против мене пред ГОСПОДОМ и његовим помазаником: Коме сам отео вола? Коме сам отео магарца? Кога сам преварио? Кога сам тлачио? Од кога сам примио мито да зажмурим на једно око? Ако сам ишта од тога урадио, вратићу.«
4 А они одговорише: »Ниси нас варао ни тлачио. Ни од кога ниси ништа отео.«
5 »ГОСПОД је сведок против вас, а сведок је данас и његов помазаник«, рече им Самуило, »да нисте имали за шта да ме оптужите[a].«
А они рекоше: »Да, сведок је.«
6 Тада Самуило рече народу: »ГОСПОД је тај који је изабрао Мојсија и Аарона и ваше праоце извео из Египта. 7 Стога, дакле, станите овде, да вас оптужим пред ГОСПОДОМ подсећајући вас на сва велика дела која је ГОСПОД учинио за вас и ваше праоце.
8 »Када је Јаков дошао у Египат, ваши праоци завапише ГОСПОДУ. ГОСПОД тада посла Мојсија и Аарона, и они изведоше ваше праоце из Египта и населише их на овом месту. 9 Али они заборавише ГОСПОДА, свога Бога, и он их предаде у руке Сисри, заповеднику хацорске војске, и у руке Филистејцима и моавском цару, који су се борили против њих. 10 Они тада завапише ГОСПОДУ и рекоше: ‚Згрешили смо, јер смо оставили ГОСПОДА и служили Ваалима и Астартама. Избави нас из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.‘ 11 Тада ГОСПОД посла Јерув-Ваала, Варака, Јефтаја и мене, Самуила, и избави вас из руку ваших непријатеља унаоколо, па сте живели спокојно.
12 »Али, када сте видели како амонски цар Нахаш иде на вас, рекли сте ми: ‚Не, хоћемо да над нама влада цар‘ – иако је ваш цар ГОСПОД, ваш Бог. 13 Ево вам, дакле, цара кога сте тражили и изабрали. Ето, ГОСПОД вам је дао цара. 14 Ако се будете бојали ГОСПОДА, служили му и покоравали му се, а не будете се бунили против његових заповести, ако и ви и цар који над вама влада будете ишли за ГОСПОДОМ, вашим Богом, биће вам добро. 15 Али, ако се не будете покоравали ГОСПОДУ и ако се будете бунили против његових заповести, онда ће ГОСПОД[b] бити и против вас и вашег цара.
16 »Сада, дакле, стојте ту где сте и погледајте велико дело које ће ГОСПОД извести пред вашим очима. 17 Зар није сада жетва пшенице? Призваћу ГОСПОДА да пошаље громове и кишу, па ћете увидети какво сте велико зло починили пред ГОСПОДОМ кад сте затражили цара.«
18 Тада Самуило призва ГОСПОДА, и ГОСПОД тог истог дана посла громове и кишу.
Сав народ се силно уплаши ГОСПОДА и Самуила, 19 па рече Самуилу: »Помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за нас, твоје слуге, да не помремо, јер смо свим својим другим гресима додали и зло што смо тражили цара.«
20 Али Самуило рече народу: »Не бојте се! Ви јесте учинили сва та зла, али не окрећите се од ГОСПОДА, него му служите свим својим срцем. 21 Више се не приклањајте ништавним идолима. Од њих вам нема користи ни избављења, јер су ништавни. 22 Ради свога великог Имена неће ГОСПОД одбацити свој народ, јер свидело му се да будете његов народ. 23 А што се мене тиче, далеко било да згрешим против ГОСПОДА не молећи се за вас и не упућујући вас на добар и исправан пут. 24 Само, бојте се ГОСПОДА и верно му служите свим својим срцем. Гледајте каква је велика дела учинио за вас! 25 Али, ако и даље будете чинили зло, пропашћете и ви и ваш цар.«
10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. 2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. 3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«(A) 6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. 7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. 8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«(B) – то јест, Реч вере коју проповедамо.
9 Ако, дакле, својим устима признајеш[a] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. 11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«(C) 12 Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан[b] према свима који га призивају. 13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«(D).
14 Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? 15 И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«(E)
16 Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«(F) 17 Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју. 18 А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!
»По свој земљи глас им се разлеже
и речи њихове све до накрај света.«(G)
19 И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије:
»Учинићу вас љубоморнима
народом који то није,
разгневити вас народом неразумним.«(H)
20 Исаија одважно каже:
»Нашли су ме они који ме нису тражили;
објавио сам се онима који нису за мене питали.«(I)
21 А Израелу каже:
»Поваздан сам пружао руке
народу непокорном и тврдоглавом.«(J)
Пророштво о Амону
49 Овако ГОСПОД каже за Амонце:
»Зар Израел нема синова?
Зар нема наследника?
Зашто онда Молох запоседе Гад,
па Молохов народ живи у Гадовим градовима?
2 Али, ево, долазе дани«,
каже ГОСПОД,
»када ћу учинити
да се бојни поклич зачује
у Раби Амонској.
Она ће постати пуста узвишица,
а села око ње спалиће огањ.
Тада ће Израел истерати
оне који истераше њега«,
говори ГОСПОД.
3 »Закукај, Хешбоне,
јер Ај је опустошен!
Зајаучите, жене из Рабе!
У кострет се обуците и наричите.
Трчите тамо-амо међу зидинама[a],
јер Молох ће у изгнанство
са својим свештенцима и службеницима.
4 Зашто се хвалишеш својим долинама,
својим долинама плодним,
кћери одметнута?
У своје богатство се уздаш
и говориш: ‚Ко ће мене напасти?‘
5 Ево на тебе ћу довести ужас одасвуд«,
говори Господ ГОСПОД над војскама.
»Сваки од вас биће отеран
и нико неће сабрати избеглице.
6 Али после ћу опет
вратити благостање Амонцима«,
говори ГОСПОД.
Пророштво о Едому
7 Овако каже ГОСПОД над војскама за Едом:
»Зар више нема мудрости у Теману?
Зар је разборитима понестало савета?
Зар им је мудрост ишчезла?
8 Окрените се и бежите,
у дубоким пећинама се сакријте,
житељи Дедана,
јер довешћу несрећу на Исава,
време његове казне.
9 Да вам дођу берачи грожђа,
зар не би оставили мало грожђа за собом?
Да ноћу дођу крадљивци,
зар не би крали само док им није доста?
10 Али ја ћу Исава сасвим оголити.
Открићу његова скровишта,
да више не може да се сакрије.
Нестаће његова деца, рођаци и суседи,
и више га неће бити.
11 Мени остави своју сирочад,
ја ћу се о њима старати.
А и твоје удовице
могу се поуздати у мене.«
12 Овако каже ГОСПОД: »Ако и они који нису заслужили казну морају да испију чашу казне, зар да ти останеш некажњен? Не, нећеш остати некажњен – мораћеш да испијеш чашу. 13 Самим собом се кунем«, говори ГОСПОД над војскама, »Боцра ће постати пуста рушевина, ругло, предмет згражавања и псовања, а сви њени градови остаће рушевине довека.«
14 Чух вест од ГОСПОДА, гласник је послат да каже народима:
»Окупите се да га нападнете!
Спремите се за бој!«
15 »Ево, учинићу те малим међу народима,
презреним међу људима.
16 Завео те ужас који изазиваш
и охолост твога срца,
тебе који живиш у процепима стена,
који држиш висове брда.
Макар своје гнездо свио високо као орао,
ја ћу те и одатле стрмоглавити«,
говори ГОСПОД.
17 »Едом ће постати пустош. Ко год крај њега прође, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле. 18 Као кад су уништени Содома и Гомора и суседни градови«, каже ГОСПОД, »тако ни овде неће нико живети – ниједан човек се неће овде населити.
19 »Као лав који из јорданских честара
излази на сочне пашњаке,
зачас ћу истерати Едомце из њихове земље.
Поставићу над Едомом кога ја изаберем.
Јер, ко је мени раван?
Ко сме мене да изазове?
Који пастир може да ми се супротстави?«
20 Стога чујте шта је ГОСПОД наумио против Едома,
шта је одлучио против житељâ Темана:
Одвући ће младе јагањце,
у пустош им претворити пашњак.
21 Од звука њиховог пада
задрхтаће земља,
крик ће им се чути до Црвеног мора.
22 Ено, као орао се диже и лети
и шири крила над Боцром.
Тога дана ће срце Едомових ратника
бити као срце жене у трудовима.
Пророштво о Дамаску
23 О Дамаску:
»Хамат и Арпад су у пометњи,
јер су чули рђаве вести.
Немир их обузе као море
које се не може смирити.
24 Дамаск занемоћа.
Окрену се да бежи,
али га спопаде страх;
обузе га тескоба и бол
као жену у трудовима.
25 Зашто није напуштен град хваљени,
град моје радости?
26 Зато ће његови младићи
попадати по улицама
и сви његови ратници
погинути тога дана«,
говори ГОСПОД над војскама.
27 »Ватру ћу запалити на зидинама Дамаска,
она ће прогутати Бен-Хададове палате.«
Пророштво о Кедру и Хацору
28 ГОСПОД овако каже за Кедар и царства Хацора, које је поразио Навуходоносор, цар Вавилона:
»Спремите се и нападните Кедар,
затрите тај источни народ.
29 Узмите им шаторе и стада,
однесите шаторске завесе,
њихову опрему и камиле,
и вичите им:
‚Ужас одасвуд!‘
30 »Брзо бежите!
У дубоким пећинама се настаните,
житељи Хацора«,
говори ГОСПОД.
»Навуходоносор, цар Вавилона,
сковао је наум против вас
и одлучио да вас нападне.
31 Спремите се и нападните народ
који живи у миру и спокоју«,
говори ГОСПОД,
»народ који
нема ни капија ни преворница,
народ који живи сам.
32 Њихове камиле биће вам награда,
мноштво њихове стоке плен.
Распршићу на све стране света
народ који брије косу над челом,
несрећу довести на њих одасвуд«,
говори ГОСПОД.
33 »Хацор ће постати станиште шакалима,
пустош довека.
Нико тамо неће живети,
ниједан се човек неће тамо населити.«
Пророштво о Еламу
34 Реч ГОСПОДЊА о Еламу која је дошла пророку Јеремији на почетку владавине Цидкије, цара Јуде:
35 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Ево, сломићу Еламов лук,
ослонац његове моћи.
36 Довешћу на Елам четири ветра
са четири краја неба.
Распршићу Еламце на све стране света,
и неће бити народа
међу који неће доћи изгнаници Еламови.
37 Утераћу Еламцима страх
од њихових душмана,
од оних који хоће да им узму живот.
Несрећу ћу довести на њих,
свој љути гнев«,
говори ГОСПОД.
»Гонићу их мачем
док их не докрајчим.
38 У Еламу ћу поставити свој престо
и уништити његовог цара и службенике«,
говори ГОСПОД.
39 »Али у будућим данима
повратићу благостање Еламово«,
говори ГОСПОД.
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International