M’Cheyne Bible Reading Plan
Саул изневерава Бога
13 У то време је Саул владао годину дана.
А када је владао над Израелом две године[a], 2 изабра себи три хиљаде Израелаца – од којих је две хиљаде било с њим у Михмасу и у Бетелском горју, а једна хиљада с Јонатаном у Гиви Венијаминовој – а остале посла кући.
3 Јонатан нападе филистејску предстражу у Геви и Филистејци то дознаше. Тада Саул нареди да се затруби у овнујске рогове широм земље, говорећи: »Нека Јевреји чују.« 4 Тако је сав Израел чуо: »Саул је напао филистејску предстражу. Сада се Израел замерио Филистејцима.« Стога народ би позван да се придружи Саулу у Гилгалу.
5 Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада[b] борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена. 6 Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама. 7 Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха. 8 Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа.
9 Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.«
И принесе жртву паљеницу. 10 Али само што ју је принео, стиже Самуило.
Саул изађе да га поздрави, 11 а Самуило га упита: »Шта то уради?«
»Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу, 12 помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.«
13 »Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом. 14 Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.«
15 Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина. 16 Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу. 17 Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала, 18 друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи.
19 У целом Израелу није се могао наћи ниједан ковач, пошто су Филистејци рекли: »То ће спречити Јевреје да праве мачеве и копља.« 20 Зато су сви Израелци ишли доле к Филистејцима да им ови брусе раонике, мотике, секире и српове. 21 Цена је била две трећине шекела[c] за брушење раоника и мотика, а трећина шекела[d] за брушење вила и секира и насађивање останâ. 22 Тако се догодило да на дан битке код Михмаса ниједан од војника који су били са Саулом и Јонатаном није у руци имао ни мач ни копље – имали су их само Саул и његов син Јонатан.
Јонатан напада филистејску предстражу
23 Један одред Филистејаца изађе на превој код Михмаса.
Израелов остатак
11 Питам, дакле: зар је Бог одбацио свој народ? Нипошто! Па и ја сам Израелац, Авраамов потомак из Венијаминовог племена. 2 Бог није одбацио свој народ, који је унапред познавао. Или зар не знате шта Писмо каже о Илији, када се жалио Богу на Израел? 3 »Господе, твоје пророке су побили и твоје жртвенике порушили. Само сам ја остао, а и мене хоће да убију.«(A) 4 И који је био Божији одговор? »Оставио сам себи седам хиљада људи који нису савили колена пред Ваалом.«(B) 5 Тако, дакле, и у садашње време постоји Остатак изабран по милости. 6 Па ако је по милости, онда није по делима, иначе милост не би била милост.
7 Шта, дакле? Израел није постигао оно што је тражио, али изабрани су постигли. Остали су постали окорели, 8 као што је записано:
»Бог им даде духа учмалости,
очи да не виде
и уши да не чују
све до дана данашњег.«(C)
9 А Давид каже:
»Нека им трпеза постане замка и клопка,
саблазан и одмазда.
10 Нека им се помраче очи да не виде,
а ти им леђа савиј заувек.«(D)
Спасење незнабожаца
11 Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа спасење је дошло и незнабошцима да би Израел био љубоморан. 12 Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за незнабошце, колико ће више то бити њихов пуни број[a]!
13 А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу 14 не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао. 15 Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих. 16 Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране.
17 Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине, 18 не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. 19 Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.« 20 Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој. 21 Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.
22 Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен. 23 А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми. 24 Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.
Сав Израел ће се спасти
25 Не желим, браћо, да вам ова тајна остане непозната, да не будете уображени: део Израела је окорео док незнабошци не уђу у пуном броју[b], 26 и тако ће се спасти сав Израел, као што је записано:
»Са Сиона ће доћи Избавитељ
и од Јакова отклонити сваку безбожност.
27 И ово је мој савез с њима
када уклоним њихове грехе.«(E)
28 Што се еванђеља тиче, они су Божији непријатељи ради вас, а што се тиче избора, Бог их воли због праотаца, 29 јер су Божији милосни дарови и позив неопозиви.
30 Као што се, наиме, ви некад нисте покоравали Богу, а сада вам се смиловао због њихове непокорности, 31 тако се они сада, ради вама исказаног милосрђа, не покоравају да би се и њима смиловао. 32 Бог је, наиме, све затворио у непокорност да би се свима смиловао.
Хвалоспев Богу
33 О, дубино Божијег богатства и мудрости и знања! Како су недокучиви његови судови и неистраживи његови путеви!
34 »Јер, ко је упознао ум Господњи
или ко му је био саветник?«(F)
35 »Или ко му је нешто дао
да би Бог морао да му узврати?«(G)
36 Јер, све је од њега, кроз њега и за њега. Њему слава довека! Амин.
Пророштво о Вавилону
50 Реч ГОСПОДЊА преко пророка Јеремије о Вавилону и земљи Халдејаца:
2 »Објавите и разгласите међу народима,
подигните барјак и разгласите,
ништа не прећуткујте, него реците:
‚Вавилон ће бити освојен,
Бел ће бити извргнут срамоти,
Мардук разбијен.
Његови ликови биће извргнути срамоти
и његови идоли поразбијани.‘
3 »Напашће га народ са севера
и опустошити му земљу,
па нико неће у њој живети –
побећи ће и човек и животиња.
4 »Тих дана и у то време«, говори ГОСПОД, »народ Израела и народ Јуде заједно ће, у сузама, ићи и тражити ГОСПОДА, свога Бога. 5 Питаће за пут за Сион и окренути лице према њему. Доћи ће и обавезати се ГОСПОДУ вечним савезом, који неће бити заборављен.
6 »Мој народ је био стадо оваца изгубљено.
Њихови пастири одвели их на странпутицу,
па су лутали по горама,
ишли од горе до брда
и своје пландиште заборавили.
7 Ко год их је налазио, прождирао их је.
Њихови непријатељи су говорили:
‚Нисмо ми криви,
јер они су згрешили против ГОСПОДА,
Пашњака праведности,
против ГОСПОДА, Наде њихових праотаца.‘
8 »Бежите из Вавилона!
Идите из земље Халдејаца
и будите као овнови предводници.
9 Јер, ево, подстаћи ћу и довести на Вавилон
савез великих народа из северне земље.
Они ће се против њега сврстати
у бојне редове и освојити га.
Стреле ће им бити као вешти ратници
који се не враћају празних руку.
10 Тако ће Халдеја постати плен.
Сви који је буду пљачкали
узеће што им драго«,
говори ГОСПОД.
11 »Зато што се радујете и ликујете,
ви који пљачкате моје наследство,
зато што поскакујете као јуница када врше
и њиштите као пастуви,
12 ваша мајка силно ће се стидети,
биће осрамоћена она која вас је родила.
Последња ће бити међу народима
– пустиња, осушена земља, пустош.
13 Због гнева ГОСПОДЊЕГ
неће бити настањена,
него сасвим пуста.
Ко год прође крај Вавилона
згражаваће се и цоктати од чуда
због несрећа које су га задесиле.
14 »Сврстајте се у бојне редове око Вавилона.
Гађајте га, стрелци, не штедите стреле,
јер против ГОСПОДА је згрешио.
15 Бојне покличе извикујте
са свих страна.
Предаје се,
стубови му падају,
зидине руше.
Осветите се Вавилону,
јер то је освета ГОСПОДЊА.
Како је он чинио,
тако ви учините њему.
16 Истребите из Вавилона сејача
и онога који српом замахује у време жетве.
Пред угњетачким мачем
нека се свако врати своме народу,
нека побегне у своју земљу.
17 »Израел је стадо раштркано
које су растерали лавови.
Први га је прождро цар Асирије,
а после му Навуходоносор кости поломи.«
18 Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
»Казнићу цара Вавилона и његову земљу
као што казних цара Асирије.
19 А Израел ћу вратити на његов пашњак,
па ће пáсти по Кармелу и Башану
и досита се најести
на брдима Ефрема и Гилада.
20 Тих дана и у то време«,
говори ГОСПОД,
»тражиће Израелову кривицу,
али је неће бити,
и Јудине грехе,
али их неће наћи.
Јер, ја ћу опростити онима које поштедим.
21 »Нападни земљу Мератајим
и житеље Пекода.
Гони их, убијај и докраја затри«,
говори ГОСПОД.
»Учини све што сам ти заповедио.
22 »У земљи се чују звуци битке
и уништења великог.
23 Како је поломљен и скршен
маљ целога света!
Како грозна пустош постаде Вавилон
међу народима!
24 Замку ти поставих, Вавилоне,
и ти се, и не знајући, ухвати у њу.
Нађен си и ухваћен,
јер си се ГОСПОДУ супротстављао.
25 ГОСПОД отвори своју оружарницу
и извади оружје свога гнева,
јер Господ ГОСПОД над војскама,
има посла у земљи Халдејаца.
26 Навалите на њу са свих страна.
Амбаре јој развалите,
као купове жита је наслажите,
докраја је уништите.
Нека од ње ништа не остане.
27 Све јунце јој покољите –
нека сиђу на клање.
Тешко њима,
јер дошао је њихов дан,
време да буду кажњени.
28 Чујте оне што су побегли
и умакли из Вавилона
где говоре на Сиону
како се ГОСПОД, наш Бог, осветио,
осветио за свој Храм.
29 »Позовите стрелце на Вавилон,
све који одапињу лук.
Утаборите се свуда око њега,
нека нико из њега не умакне.
Вратите му према његовим делима.
Како је он чинио,
тако ви учините њему.
Јер, пркосио је ГОСПОДУ,
Свецу Израеловом.
30 Зато ће његови младићи
попадати по улицама,
сви његови ратници
погинути тога дана«,
говори ГОСПОД.
31 »Ево ме против тебе, Бахати«,
говори Господ ГОСПОД над војскама,
»јер дошао је твој дан,
време да будеш кажњен.
32 Бахати ће посрнути и пасти,
а никога неће бити да га подигне.
Запалићу ватру у његовим градовима
која ће прогутати све око њега.«
33 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Народ Израелов је потлачен,
а тако и народ Јудин.
Сви који их засужњише,
чврсто их држе
и неће да их пусте.
34 Али јак је њихов Откупитељ,
ГОСПОД над војскама му је име.
Он ће њихову парницу преузети,
да мир донесе њиховој земљи,
а немир житељима Вавилона.
35 »Мач на Халдејце«,
говори ГОСПОД,
»на житеље Вавилона
и његове службенике и мудраце!
36 Мач на његове лажне пророке –
они ће постати безумни.
Мач на његове ратнике –
њих ће обузети ужас.
37 Мач на његове коње и борна кола
и све његове стране плаћенике –
они ће постати жене.
Мач на његове ризнице –
оне ће бити опљачкане.
38 Мач на његове воде –
оне ће пресушити.
Јер, то је земља идолâ,
идолâ који залудеше народ.
39 Зато ће се тамо населити
пустињска створења и хијене
и настанити се нојеви.
Никада више неће бити насељена,
нити ће ко у њој живети
кроз сва поколења.
40 Као што је Бог уништио Содому и Гомору
и суседне градове«,
говори ГОСПОД,
»па тамо нико не живи,
тако ни овде неће живети човек.
41 »Ево, војска стиже са севера –
велик народ и много царева
дигоше се са крајева земље.
42 Стрелама и луковима наоружани,
били су окрутни и немилосрдни.
Чули су се као море које хучи
док су на својим коњима јахали.
У бојном поретку дођоше да те нападну,
Кћери вавилонска.
43 Цар Вавилона чу вест о њима,
па му руке занемоћаше.
Обузе га тескоба,
бол као у жене у трудовима.
44 Као лав који из јорданских честара
излази на сочне пашњаке,
зачас ћу истерати Вавилонце из њихове земље.
Поставићу над Вавилоном кога ја изаберем.
Јер, ко је мени раван?
Ко сме мене да изазове?
Који пастир може да ми се супротстави?«
45 Стога чујте шта је ГОСПОД наумио против Вавилона,
шта је одлучио против земље Халдејаца:
одвући ће младе јагањце,
у пустош претворити њихов пашњак.
46 Од звука освајања Вавилона
земља ће задрхтати;
крик ће му се чути међу народима.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International